Обиљежано 28 година од великог страдања Срба на васкрс на Чарадаку код Дервенте

У Спомен-комплексу Чардак код Дервенте данас је обиљежено 28 година од великог страдања 37 Срба које су на Васкрс 1992. године убили припадници ХВО-а и паравојних хрватско-муслиманских формација и угасили неколико породица.

Начелник општине Дервента Милорад Симић истакао је да је на Васкрс 1992. године извршен погром над људима и да су убијени српски цивили.

Он је истакао да су то били људи који нису ни у једну туђу кућу ушли, већ су само чували своју, а цијена чувања свог прага била је велика, што Дервента неће заборавити.

Симић је рекао да се ове године сјећање на страдале Србе обиљежава под посебним условима због вируса корона, а претходних година било је далеко више људи.

Члан Организационог одбора обиљежавања Славиша Ђураш истакао је да је ово било највеће страдање Срба у општини Дервента, те да се никада не смије заборавити.

“Не желимо да се икада понови трагедија која се догодила у нашем насељу. Потребно је да одговарају сви који су учествовали у погрому, затварању и убијању људи”, рекао је Ђураш.

Према његовим ријечима, у посљедње двије године добојско и Тужилаштво БиХ нису урадили ништа по том питању.

“Послије предмета против Азре Башић и Алмаза Незировића ништа није покренуто. Имамо предмете команданта Војне полиције Жеље Пудића, комаданта 103. ХВО бригаде Златка Мајића – Словенца и друге. Сада питамо јавно – зашто је стало процесуирање одговорних за овај злочин? Сада када је на ред дошао командни кадар, све стоји”, рекао је Ђураш.

Он је нагласио потребу да буду процесуирани одговорне за злочине почињене над српским становништвом у Кострешу, Лужанима, Пољу и другим мјестима.

Једна од преживјелих и свједок злочина у Дервенти 1992. године Загорка Кузмановић, која је у логору провела осам дана, присјетила се да је велики број Срба тога дана страдао.

“Постојала је јама у коју Срби побацани, као стока, а већи број је одведен у логоре у којима сам била ја, мој муж, сестра, брат и други из породице. То су тужна сјећања и никада се не поновило”, рекла је Кузмановићева.

Према подацима Удружења ратних заробљеника општине Дервента, страдале су читаве породице. Из куће Лазаревића убијени су отац, мајка и син, из куће Живковића отац, мајка и син, те брачни парови Зорић и Ћудић.

У масовној гробници поред магистралног пута, која је откривена након рата, пронађено је 19 тијела Срба која су буквално била набацана на једно мјесто и преко којих је навучена земља.

Велики број оних који се нису успјели спасити заробљен је и одведен у логоре у војном складишту Рабић и бившем Дому ЈНА у Дервенти, у којима су излагани најсуровијим облицима тортуре.

Бивши логораши су свједочили да су прво раздвојили дјецу и жене од одраслих мушкараца, да су жене касније пустили, али су их силовали и малтретирали, док су мушкарци данима били затворени у овим логорима.

Убијеним Србима данас је служен парастос, а потом су вијенце положили делегација породица убијених Срба са Чардака, начелник општине Дервента Милорад Симић, те делегације Удружења ратних заробљеника и Борачке организације из Дервенте.

Преузето са: СРНА

Нема коментара

Напишите коментар