АКТУЕЛНО:

Обиљежена слава Свети Ћирило и Методије на Бусијама

У Бусијама  (Земун) је 24. маја обиљежена слава Храма Свети Ћирило и Методије. Солунска браћа су упамћени као словенски апостоли који су створили прво писмо Словена – глагољицу. Преводом литургијских и библијских књига поставили су темеље словенске писмености.

Литургијом је началствовао протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намјесник земунски уз саслужење протојереја ставрофора: архијерејског намјесника земунско-новобеоградског Боже Бакајлића и архијерејског намјесника подунавског Гавре Милановића, протојереја Сретена Лазаревића архијерејског намјесника румског, јереја Бојана Мијановића архијерејског намјесника пећиначког и јереја Слободана Вујасиновића архијерејског намјесника сремскокарловачког. Саслуживали су и свештеници протонамјесник Ђорђе Ковљен, парох белегишки, јереј Александар Филиповић (Епархија ваљевска) као и ђакон Бранимир Терзић из ваљевске Саборне цркве Васкрсења Христовог.

Присутан је био и дугогодишњи парох Храма Светих Ћирила и Методија Милорад Нишкић.

Појао је хор Свети Јован Златоусти, предвођен проф. Тамаром Пајдић.

Литургији су присуствовали главни координатор МУП-а Републике Србије Срђан Јаковљев, народни посланик Миодраг Линта, чланови Градског већа Општине Земун – Бошко Радовановић, Ђорђе Дукић и Вукашина Бојовић начелника полиције општине Стара Пазова Зоран Лазић, директорка школе у Бусијама и Батајници Љиља Мијић. Са вјерним народом и гостима били су и протођакон Радомир Ракић, пароси Цркве Светог Јована Шангајског у Батајници, отац Дарко Кончаревић и Никола Ерцег.

Празничну проповијед је говорио отац Страхиња Голијан поредећи тешка времена Ћирила и Методија са данашњим турбулентним временима.

– Ћирилу и Методију није било лако да проповиједају хришћанство. Али, питам се гдје смо ми сада? Има ли у нашем народу Ћирила и Методија? Како човјечанство материјално напредује, човјек духом све више пада. Не заборавите,  тијело ће отићи у земљу, вратиће свој дуг мајци земљи, а душа наставља да живи до вјечности.

Послије опхода око цркве приступило се резању славског колача. Кум овогодишње славе је  Зоран Сикираш са супругом Весном је принио колач и жито, док је кум за наредну годину Милан Јовчић. У парохијској сали приређен је славски ручак током којег се обратио протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије.

Ћирило и Методије су сљедбеници Христовог јеванђеља, али се Словени нису адекватно одужили светитељима које данас прослављамо, нарочито Срби.

– Могли бисмо мало више образовних, духовних и културних темеља да крстимо именом Ћирила и Методија. Добро је да је Храм у Бусијама узео себи за заштиту Ћирила и Методија у мјесту гдје се народ из различитих крајева сабрао. И понијеће тај барјак наших просветитеља, људи светих који су на ове просторе послије Арапа и Хазара донијели нама Словенима и писмо. На икони смо видјели да Свети Методије држи Путир, а да Свети Ћирило држи свитак са словима која представљају глагољицу.

Протојереј-ставрофор Павловић наглаша да је човјеку вазда био проблем човјек.Требамо се уздигнути изнад егоизма.

– Не задовољимо се никада да кажемо – ово је моје. Није моје, ни кад кажем – моја породица. Није моје,  ни кад кажем, моја држава. Није моје, нарочито кад кажем, моја партија. Непрестано се враћамо ка личном, егоистичном. Али нама је потребно да будемо у заједници, потребан је човјек човјеку. Да би био човјек уз човјека, мора да тражи мјесто сабрања. Неслога је велика јер смо ми наше институције српске, националне, православне ако хоћете и словенске, свјесно и несвјесно урушавали.  Незгодно је да Српска академија наука и умјетности не носи адекватно своје име. Незгодно је што се урушавају  наши универзитети. Незгодно је што је војска изгубила свој ауторитет. Незгодно је ако Црква посустане и ако губи заједништво и фактор обједињавања националног. Зато је важно данас овдје, да сабрани под  благословом епископа сремског Василија, одговоримо на те обавезе које Српска Црква и српски народ ими.

Домаћини протојереј-ставрофор Миле Јокић и протојереј Мићо Ристић захвалили су се свима присутнима што су увеличали овај велики дан за њихов Храм.

У послијеподневним часовима одржан је помен код споменика страдалима у ратвима 1991–1999. године.

24. мај се празнује и као Дан словенске писмености установљен у част солунске браће Ћирила и Методија.

Текст и фото: Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар