ОБИЉЕЖЕНО 79 ГОДИНА ОД ДЕСАНТА НА ДРВАР

У организацији Општине Дрвар и ЈУ „Центар за културу и спорт“ 25. маја је обиљежена 79. годишњица слома фашистичког десанта на Дрвар. Прије званичног дијела обиљежавања, начелница општине Дрвар, Душица Рунић, примила је Делегацију Удружења 6. и 35. Личке дивизије и Секцију ратне јединице 1. пролетерске НОУ бригаде, којом приликом се захвалила на доласку и зажелила им, у име општине Дрвар, али и у своје лично име, угодан и пријатан боравак у Дрвару.

Богдан Ђукић, Мирјана Жикић, Радован Зорица, Душица Рунић, начелница општине Дрвар, Ненад Симић, Олга Трифуновић Стоиљковић, Мирко Бошњак и Милица Тодорић, на пријему у општини Дрвар

 

Том приликом је секретар Удружења, Радован Зорица, начелници Рунић, у име Удружења уручио пригодан поклон и захвалио се на пријему!

Обиљежавање овог великог датума из богате антифашистичке прошлости Дрвара почело је полагањем вијенаца и цвијећа на остатке порушеног Споменика жртвама фашистичког терора из Другог свјетског рата.

Вијенце су положиле делегације општина Дрвар Источни Дрвар и Босанско Грахово, организације које његују традиције НОБ из свих крајева бивше Југославије, међу којима и Делегације Удружења 6. и 35. Личке и Прве пролетерске НОУ бригаде, из Београда, као и представници политичких странака. У име Удружења вијенац су положили и одали почаст, Мирко Бошњак, Боград Ђукић и Радован Зорица!

 Ученици Средње школе Дрвар носили су штафету младости до Спомен-комплекса „25. мај“ која је предата предсједници СУБНОРА-а Савски Венац Олги Стоиљковић Трифуновић, а затим је Невена Дроњак, ученица средње школе одржала историјски час и евоцирала успомене на херојску борбу наших грађана.

 Предсједник СУБНОРА БиХ Сеад Ђулић, у име Удружења, уручио је начелници општине Дрвар Душици Рунић захвалницу за несебичну помоћ, подршку и ангажман у његовању антифашистичког насљеђа Дрвара, нашег народа и наше домовине.

Због проглашења дана жалости у Федерацији БиХ ове године изостао је културно- умјетнички програм.

Захваљујући предузећу ХГП Нови Сад и Милошу Травици, члану Удружења, који је донирао средства за покриће трошкова превоза (најам комби возила), план и програм путовања и посјете Дрвару у потпуности је реализован.

 

„КАД ЈЕ БИЛА БОРБА КОД ДРВАРА

  1. ЛИЧКА СПАСИЛА МАРШАЛА“

Десант на Дрвар, или операција „Коњићев скок“, смишљена је у Врњачкој Бањи у тадашњој вили „Туркуловић“, чија је власница била Мирослава Туркуловићса циљем да се зароби Јосип Броз Тито и да се уклони вођство партизанског покрета у Југославији. Ваздушни десант је обављен 25.05.1944. године.

У тадашњој вили „Туркуловић“, у којој се налазила и прва предратна стоматолошка ординација у Врњачкој Бањи или у хотелу „Променада“, како се данас зове, на поду се налази мозаик „Коњићев скок“, који представља вилиног коњица у води као симбол Врњачке Бање.

Немачка команда је 17. маја 1944. године, недељу дана пре Десанта на Дрвар, операцију назвала „Коњићев скок“, управо по мозаику који се налазио у вили у којој је лов на партизанског команданта Јосипа Броза Тита осмишљен.

  • Чувени Ото Скорцени, шеф Хитлерових специјалних снага, чији се одред борио буквално до последњег дана рата да сачува фирера, а који је у време десанта на Дрвар имао чин пуковника, управљао је операцијом „Коњићев скок“ из тадашње виле „Турку Не зна се тачно ко је операцији лова на Тита дао назив „Коњићев скок“, али се претпоставља да јој               је баш Скорцени кумовао. Асоцијација је могла бити падобрански десант јер се та јединица буквално ниоткуд убацила на Дрвар – прича за „Блиц“ Врњчанин Дане Станојчић.

Стоматолог Мирослава Туркуловић је у Врњачкој Бањи направила исти тип куће или виле налик оној коју су већ имали у Београду. У овој бањској вили живеле су две можда најлепше Врњчанке: Теодора – Дора и Афродита, а вила „Туркуловић“ се после Другог светског рата звала вила „Партизанка“.

  • Подове су украшавали мотивима који су подсећали на воду, по чему је Врњачка Бања и позната. Један од тих мотива је и извор, који је у реконструкцији хотела био уништен, па је касније извучен на главном шеталишту Променади, где и данас стоји. „Коњићев скок“ је исто тако настао, а Немци су га, ето, искористили да назову тако једну од највећих операција на Балкану – прича Станојчић.

ШТА ЈЕ БИЛА ОПЕРАЦИЈА „КОЊИЋЕВ СКОК“?

Немачко кодно име операције Десанта на Дрвар било је „Рöсселспрунг“ или „Коњићев скок“, а циљ је био да се падобранским јединицама нападне Врховни штаб у Дрвару и ухвати Тито, по могућности жив.

Око 900 падобранаца скупљених из разних СС јединица увежбаних на аеродрому у Краљеву почело је да се спушта на Дрвар 25. маја. Упркос релативно великом броју ангажованих јединица, операција није успела. Тито је с пратњом,припадницима руске и британске мисије при Врховном штабу, побегао Немцима пред носом.

За напад на Титов штаб команда Друге оклопне армије припремила је у строгој тајности падобранско-једриличарску десантну групу, и 7 нападних оклопно-моторизованих борбених група у гарнизонима који су окруживалиДрвар.

Напад је почео у зору 25. маја тешким бомбардовањем Дрвара које је требало да растроји одбрану и непосредно после тога падобранско-једриличарским десантом на град. Истовремено су припремљене борбене групе кренуле у безобзиран пробој према Дрвару ради спајања са десантним снагама.

Врховни штаб НОВ и ПОЈ је у то време био сакривен у пећини изнад Дрвара. Представници Савезника Рендолф Черчил (син Винстона Черчила) и Евелин Во су такође били присутни. Немачки СС падобранци су се кренули према Титовој пећини, али су ушли у жесток окршај са припадницима Официрске школе и Пратећег батаљона Врховног штаба, који је резултовао великим жртвама са обе стране.

Противнапад Треће личке бригаде, која је око 11 сати пре подне стигла из Трубара, присилио је Немце на дефанзиву и омогућио извлачење Тита, чланова штаба и чланова разних установа. Трећа личка бригада сабила је десантне снаге на мали простор на Шобића главици и принудила их на упорну одбрану. Пред зору 26. маја напад Треће личке бригаде је обустављен, а током дана у град је ушла немачка борбена група из Срба и спојила се са остацима 500. СС батаљона.

Наредни дани протекли су у неизвесним и изненадним сусретним борбама немачких нападних група са бригадама у пратњи Врховног штаба. Тито са члановима штаба евакуисан је авионом 3. јуна са Гламочког поља, а немачка операција окончана је неуспехом 6. јуна.

Да би олакшали притисак немачких снага на снаге НОВЈ, Савезници су извели демонстрацију знатних поморских и ваздушних снага на мору у области Сплита, а 2. јуна на Брач је искрцан одред британских командоса заједно са деловима Прве далматинске бригаде.

Немачки губици су били 789 убијених, 929 рањених и 57 несталих. Немци су губитке партизана проценили на 6.240 мртвих заједно са заробљенима, укључујући и много цивилних жртава.

 Ова операција представљала је тактички једну од најузбудљивијих и најспектакуларнијих операција у Другом светском рату, па је због тога обрађивана у историјским, мемоарским, књижевним и филмским делима, и постала симбол. На 60-годишњицу десанта, 25. јуна 2004, у пустињи Аризоне од стране љубитеља историје одиграна је реконструкција десанта.

Редакција Српског кола

Нема коментара

Напишите коментар