Oдржан 15. Лички вишебој у Србу

Окупе се тако Личани, како кажу бар једном на годину у свом Србу, све у жељи да се виде, да се надмећу, да се друже, да се не забораве, да се једни са другима мало боље упознају.

Ту у Србу, око Дана устанка, приреде мјештани као што рекосмо такмичење у традиционалним спортовима, од скока у даљ и бацања камена с рамена до потезања конопца и пењања уз стожину.

-Па ово је традиционална наша личка манифестација, одржава се већ ево 15 година. Ми смо ту да његујемо и да чувамо нашу традицију. Припремимо сваке године надметање у нашим традиционалним личким дисцилипнама као што су обарање руку, скок у даљ, бацање камена с рамена, потезање компца и пењање уз стожину, гдје побједника чека пршут – каже Даринка Рашуо из Срба у име организатора Личког вишебоја.

Да би Лички вишебој остао и опстао толике године, имали су, каже Даринка, подршку како Мјесног одбора, тако и Удружења Личана из Београда, Српског народног вијећа али и бројних Личана. Знате, Срб оживи када дође Лички вишебој, каже Даринка.

Ту међу такмичарима срећемо једног старог и добро нам познатог такмичара, једног од оних који редовно долазе на такмичења и који је некако од самог почетка био укључен у вишебој. То је Жељко Бурсаћ из Личке Калдрме.

-Честитам и ове године органзаторима. Ово је једна заиста лијепа традиција и требамо се борити да она остане и опстане, каже Бурсаћ захваливши свима који су од почетка учествовали у њеној организацији. На вишебој каже долази под дванаести пут.

У Србу, на Личком вишебоју срећемо још једног старог нам познаника.

Он је Жељко Рашуо. Каже да се коначно након неколико деценија путешествија по бијелом свијету скрасио у свом Србу.

-Сад сам се дефинитивно вратио, након 33 године живота у Швајцарској. Да би ми то било лакше и сигурније, заметнуо сам одмах кокоши, малог пјевчића који се зове Чаруга, имам мачка који се зове Черчил.

Ускоро стиже и један пас, и са тим малим дјелима желим својим мјештанима, показати и доказати да ћемо остати овдје, јер имам обавезу сваког дана да их храним, да попричам са њима, тако да сам нагло добио и друштво великог броја птица које свако јутро пјевуше, тако да је овдје мали рај. Значи може се и овдје лијепо живјети само треба имати енергије. Ево ја бих још само апеловао да нам је сада пријеко потребна једна докторица.

Значи ја бих јој обезбиједио да може да спава код мене у апартману, добила би плату 1000 евра, значи имаће храну и стан и неће ју нико пипнути, ако она то не жели, а то би нам овдје пуно значило, да имамо свештеника и докторицу.

-Ово је иначе предиван крај за живјети, каже Рашуо. Ту је извор Уне, којег сада неки неразумни људи хоће да девастирају, али ми то не дамо. Море је близу, ваздух је чист, имамо лијепих цура и момака, само нам треба мало више радних мјеста, онда би и они били слободнији да чешће воде љубав, било би више дјеце, јер морам пазити да правимо више дјеце због школе, јер ту раде двије учитељице које ту дјецу уче – искрено ће наш саговорник.

Сам живот у Србу је углавном сведен на пољопривреду, вели Небојша Рађеновић замјеник начелника општине Грачац којем Срб припада.

-Овдје углавном пољопривреда. Фабрика немамо, оне након рата нису обновљене. Пољопривредници имају право на подстицаје, ту су европски фондови, е сада да ли је то довољно, питање је. Ја мислим да би требало више. Представници Срба чине све што могу.

Поред европских фондова ту су и мањински кредити до 10 000 евра, који су нам доступни захваљујући нашим представницима у Загребу, што је добро за неки почетак – каже Рађеновић Иначе сам крај има велики туристички потенцијал, али ето сада су се појавили неки људи који би све то да униште каже Рађеновић.

-На жалост, како ствари стоје, инвеститори који граде ХЕ на врелу Уне имају сву потребну документацију за градњу, али је споран начин на који ју је прибавио, јер су прије уласка Хрватске у ЕУ важила једна правила, сада важе друга. Мјештани Срба су против градње, јер то ништа не би донијело овом мјесту, уништили би ријеку Уну, сада да се то уништи било би грозно, злочин – каже Рађеновић подсјећајући да се народ овдје изборио против гипса, па да ће добити и ову битку.

Мјештани Срба на крају вјерују да ће разум ипак побиједити, окупљени у удругу „Уна“ редовно протестују на врелу Уне. Сада су протести подигнути на много виши ниво, каже Тања Растовић, предсједница Удуржења.

 

–Грађани су сами показали доласцима овдје на протесте који су били у неколико наврата и да они ово не желе, а мислим да је то сасвим довољно. Гледајте, нико најавио да ће се овако нешто овдје десити. Пазите да 2024. нису били потребни Студија утицаја на околиш и Студија утицаја на еколошку мрежу је готово немогуће, јер овдје обитавају ријетке врсте и ово су све карбонатне стијене које настају стољећима, а сада је све трајно нарушено – каже Растовићева наводећи да овај крај има велики туристички потенцијал те да на томе треба радити а не уништавати природу.

Са 15. Личког вишебоја из Срба, одлазимо добрано забринути за судбину ријеке Уне, а самим тим и за будућност овог краја, који како већ рекосмо има он сјајну туристичку перспективу, а опет све у нади да ће они који доносе одлуке на крају све то и препознати.

Ljubinko Spasojević/SrpskaCafe