Одржан округли сто – Становање избјеглица стање и перспектива

У Дому РВИ у Београду 9. 12. 2021. године Удружење избеглица из Р. Хрватске, поводом обиљежавања 10. 12. Међународног дана људских права, организовало је трибину на тему Људска права избјеглица, из бивших република СФРЈ, смјештених, трајно или привремено, на подручју Р.Србије, првенствено на подручју града Београда/ГО – Становање избјеглица, стање и перспектива?

На трибини су говорили народни посланик Миодраг Линта, представница Комесаријата за избјеглице и миграције Марија Боић и предсједник Удружења избеглица из Хрватске и домаћин Вељко Жигић.

Први уводничар Вељко Жигић апеловао је на представнике избјегличих удружења из Београда да се удруже и заједничким снагама допринесу рјешавању питања стамбеног збрињавања.

– Недопустива је и подјела избјеглица на оне са избјегличком легитимацијом и оне са личном картом. По неким процјенама још увијек има око 20.000 људи са избјегличком легитимацијом, који су након 30 година ван система.

Миодраг Линта констатује да суштински проблеми и након више од 25 година нису ријешени. Потоје двије групе проблема, један се тиче отетих, узурпираних имовинских и стечених статусних права у мјестима одакле смо протјерани, а друга група проблема се тиче интеграције у Србији.

– Ако држава жели да стане иза нас онда мора да оснује посебну државну институцију, односно да питање Срба у региону са нагласком на подручје Хрватске и Босне и Херцеговине дефинише као једно од државних и националних питања и оснује Министарство за Србе у региону.

Ова озбиљна питања су се до сада свела на рад удружења која немају капацитете да их рјешавају. Тако да су Срби из БиХ и Хрватске препуштени сами себе, да се сналазе како ко зна и умије. Једно од кључних аспеката интеграције је и питање становања.

– Сви смо имали велику наду да ће почетком реализације Регионалног стамбеног програма 2012. године коначно бити ријешено бар то питање јер смо имали чврсто обећање државе да ће до 2017. бити ријешено стамбено питање близу 17.000 породица из Федерације БиХ и Хрватске које је евидентирао Комесаријат, са напоменом да има и један број неевидентираних породица. Тада се реално процјењивало да је то укупно око 20.000 породица. Тај Програм се спроводио, и спроводи споро, аљкаво и неквалитетно и ту одговорност сносе двије институције Комесаријат за избјеглице и миграције (КИРС) и Јединица за управљање пројектима (ЈУП).

У саопштењу КИРС-а се наводи да ће до завршетка РХП-а до краја сљедеће године бити ријешено свега нешто више од 7.000 породица.

– Чиним све што је у мојој моћи да се изврши притисак на Владу да се Програм настави. Ако смо знали да се у Београду око 2.500 породица опредијелило за станове, зашто смо  онда расписивали јавне позиве за 235 у Овчи, па 270 станова у Камендину, па опет 250 у Овчи, па 133 стана у Новом Београду гдје још није ни почела градња зграде јер недостаје 1.000.000 евра. Зашто нисмо ишли према Банци Савјета Европе и тражили средства за пројекат којим би саградили 2500 станова.

Линта наглашава да око ових кључних питања је потребно суштинско јединство. Сва удружења, односно њихови представници би требали заједно направити списак кључних проблема, око којих би се сви без поговора сложили. И са тако дефинисаним проблемима ишли заједно према институцијама Републике Србије.

Представница Комесаријата за избјеглице и миграције Марија Боић наводи да тренутно Комесаријат има 8 пројеката, од којих 6 треба да заврше до јуна 2022. године. А комплетан Регионални стамбени програм се завршава 2023. године.

– У Ивана Рибара у Београду су изабране 133 породице на конкурсу које би требало да се уселе, али градња те зграде још није ни почела. Имамо проблем и са извођачем радова, недостаје нам милион евра, одбијени су локацијски услови од стране Града Београда прије двије недјеље поново.

Ненад Абрамовић из Удружења Завичај се обратио Боићевој у вези са становима у Калуђерици које је градио Комесаријат и Град Београд.

– Кога год сам питао за више информације у вези са том зградом, нико ништа није знао. Тај Програм није ни довољно објашњен. Знамо само да су се неки људи уселили у те станове, са неке фамозне листе, и ако већ радите на подручју неке локалне самоуправе, па дајте да то буду људи одатле. Немам проблем са тим људима који су се уселили, него проблем је у томе што се ништа не ради транспарентно.

Абрамовић поручује да је Београд и град прогнаних, који су незадовољни односом државе према њима.

– Велика је одговорност Владе Републике Србије, чије је тијело Комесаријат. Нас се сјете пред изборе и Олују да би добили политичке поене. О каквим ми правима да причамо послије 30 година? И као борци, и као избјеглице?

Миле Шапић предсједник Коалиције удружења наглашава да се енергија не треба трошити на враћање уназад шта је све урађено како не треба у Регионалном стамбеном програму, него пронаћи начин да се изврши притисак на Владу да се Регионални стамбени програм настави.

Жељко Бурсаћ наглашава да треба поставити питање колико је активних удружења позвано на овај округли сто, а нису се одазвали на позив. Да ли то значи да њих ова питања не интересују.

– Велика већина људи није задовољна пројектима Комесаријата, и ја сам један од њих. Многи људи који се још увијек нису пријавили на неки од конкурса, јако тешко живе, и немају средстава више да плаћају кирије.

Драган Дивјак се слаже са Миодрагом Линтом да удружења немају снагу за рјешавање овако великих проблема, али исто тако сматра да се мора доћи до система организовања како би се ријешили проблеми око којих се данас расправља.

– Волио бих да ми имамо неку канцеларију, институцију која ће стајати иза нас.

Јово Добријевић предсједник ЗУ Ново огњиште Барајево наводи да се требао окренути садашњости и будућности.

– Хајде да видимо шта може од овог тренутка да се уради конкретно. Наш највећи проблем је што сви желимо да доминирамо, па се ријетко сложимо око веома важних ствари за све нас. Онај ко слуша, знаће и да говори.

На крају састанка се закључило да се у што краћем року мора договорити састанак са комесаром Цуцићем, како би све неодоумице биле ријешене.

Текст и фото: Драгана Бокун

 

Нема коментара

Напишите коментар