Одржан помен страдалима у „Олуји“ у Цркви Светог Марка
У организацији Удружења породица несталих и погинулих лица Суза данас, 5.8. одржан је помен за страдале у злочиначкој акцији Олуја у Цркви Светог Марка.
Након помена положени су вијенци и цвијеће у Ташмајданском парку на Споменик погинулима у ратовина деведесетих. У Олуји је протјерано око 250.000 Срба, погинуло 1.185 Срба, нестало око 700, а њихова имена су читана приликом полагања вијенаца.
Помен јеслужио епископ ремезијански Стефан који је поручио када имамо претке свете, мученике, онда се трудимо да и ми будемо колико је могуће достојни њихови насљедници.
–Није то све лако, ми то све знамо, али из године у годину окупљајући се овдје у Храму ми схватамо да је ово наша отаџбина, да је ово наша колијевка и да је ово наш дом. И у свакој цркви када се молимо заједно, ми смо најближи својим ближњима и тада смо на правом путу и то је једино што можемо да чинимо. Историја зна и боље и горе дане и ми вјерујемо да жртве тих људи никада нису биле узалудне. Ако се сјећамо тих својих предака, једино што можемо да чинимо је да се молимо Богу за њих, онда вјерујем да осветљавамо те крајеве и да ћемо се једног дана тамо вратити.
Епископ Стефан поручује ако слушамо своју Цркву, слушамо оно што нам Христос каже, никада нам се више неће десити то зло које се десило.
–Више не би било добро, природно и нормално да поново страдамо и зато трудимо се да свима говоримо о томе, да се васпитавамо у том духу, да увијек будемо у заједници једној као што је сад ова Србија–истакао је епископ Стефан.
Драгана Ђукић предсједница Удружења Суза на конференцији за штампу одржаној 4. августа рекла је да нема помака, ни послије 27 година у процесу ексхумације, као и рјешавању других права крајишких Срба.
– Могло би се рећи да је сам процес у застоју и да су резултати поражавајући. У Хрватској се слави такозвана побједа, протјеривање више од 250.000 Срба, а ми тугујемо. Процес идентификације и ексхумације у Хрватској од самог почетка био је веома успорен јер се то питање политизује.
Ђукићева наглашава да су чланови породица несталих учинили све што су могли, а преостаје им једино да чекају. Питају се само колико дуго.
– С правом се питамо да ли ће икада на ред доћи скривене локације, и како да вјерујемо да их уопште истражују када се не рјешавају познате локације.
Парастосу је присуствовао и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и народни посланик који наглашава да Олуја није завршена већ је у питању злочин који траје већ пуних 27 година.
–Слушамо изјаве званичника Хрватске и испада да се само они потражују нестала лица хрватске националности. Једна чланица Европске уније има десетине познатих гробних мјеста гдје се налазе посмртни остаци Срба. Замислите колико имамо скривених гробних мјеста. Имамо 900 посмртних остатака у институтима за судску медицину широм Хрватске који су већина нестала лица српске националности.
Породице несталих су дале крв за анализе, али у Хрватској нема политичке воље да се ово цивилизацијско питање ријеши. Линта је овом приликом и указао на скандалозну чињеницу да Хрватска прославља као главни празник протјеривање једног народа. Он је поново нагласио важност да Србија покрене дијалог са Хрватском о рјешавању отетих имовинских, стечених и других права, да заштити српске ветеране од прогона, да процесуира одговорне за ратне злочине над Србима…
Удружење које година долази на помен страдалима у Олуји је и Завичајно удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније из Београда. Предсједник Удружења Мирослав Ковјанић поручује да су сваке године ћланови Удружења у Цркви Светог Марка како би се сјетили свих страдалих у Олуји, али и свих страдалих од 1991. до 1995.
Након полагања вијенаца и цвијећа у Ташмајданском парку са сузама у очима Крајишници су се у једном сложили да им први августовски дани с временом све теже и теже падају.
Текст и фото: Драгана Бокун
