Одржана конференција за медије поводом Међународног дана људских права

Право на живот, право на истину, право на правду

Поводом Међународног дана људских права Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије у Пресс центру УНС- а 10. децембра одржала је конференцију за медије.

На Конференцији су говорили Мирјана Миодраг Божин, предсједница Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица на простору бивше Југославије, Душко Ћутило, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Миодраг Линта, народни посланик, Вељко Одаловић, предсједник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и Исидора Граовац, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске.

Мирјана Миодраг Божин каже да се процјењује да је у сукобима на просторима бивше СФРЈ нестало око 40.000 лица, највећи број страдалих били су цивили.

– Према жртвама је начињена двострука штета, јер одговорни нису осуђени за почињене злочине. Пресуде и које би биле донијете против Хрвата, муслимана и Албанаца би врло брзо преиначене у ослобађајуће. Нико није одговарао за злочине над Србима. У региону влада мит по коме су Срби агресори и злочинци, а Хрвати, муслимани и Албанци ослободиоци и жртве. Међународна заједница више од тридесет година остаје глува и слијепа на злочине почињене над Србима.
Координација инсистира да се у Београду прикаже документарни филм Свједок редитеља Дениса Бојића који управо говори о ономе што је Декларацијом о људским правима строго забрањено, а на основу документације и архивских свједочења специјалисте судксе медицине преминулог професора Зорана Станковића који је радио на ексхумацијама и обдукцијама преко 7.500 тијела жртава из више од 30 масовних и појединих гробница. Филм је приказан у Бањалуци, Новом Саду, Бечу, Паризу и у многим мјестима у Републици Српској.

– Одгледала сам филм, надам се и вјерујем када би то учинили и представници међународне заједнице, не би могли остати равнодушни приказаним филмом. Крајње је вријеме да се нешто уради јер породице имају право на истину и правду и нико им то право не смије оспоравати. Тешко је наставити заједнички живот и вратити повјерење народа на подручју бивше Југославије док се не ријеше судбине несталих лица и одговорни за почињене злочине не осуде.

Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Душко Ћутило је потврдио да је у фокусу Министарства израда Нацрта Закона о несталим лицима.

– Радна група је обновила свој рад почетком новембра и од тада смо одржали неколико састанака. Израду желимо да завршимо у што краћем периоду. Основ Нацрта који је припремила претходна радна група је основ, али је он детаљно прегледан како би сви заједно предвидјели најбоља рјешења за породице несталих. Законом желимо да покажемо да као држава желимо да подржимо породице несталих, да кажемо да оне имају право на истину и правду и да институционално и свеобухватно ријешимо ово питање.

Ћутило вјерује да ће сљедеће године у ово вријеме када се буде обиљежавао Међународни дан људских права моћи да кажу да су комплетан посао завршили и да ће примјена Закона тада већ бити неупитна.

Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је рекао да бројне чињенице говоре да власти у Приштини, Загребу и Сарајеву опструишу рјешавања питања несталих Срба јер рјешавањем овог питања оповргла би се лаж да су Срби агресори и злочинци, а муслимани, Албанци и Хрвати жртве великосрпске агресије.

– Близу 40 посто несталих су српске националности. Злочина је било на свим странама, жртава је било на свим странама и није могуће говорити о истинској нормализацији односа, а камоли о успостави повјерења или помирењу међу народима који живе на овим просторима ако се не успоставе исти стандарди и на суђењима и исти стандарди везани за поштовање жртава без обзира на националну и вјерску припадност.

Линта каже да Србија треба да уради неколико важних ствари, да се питање несталих подигне на још виши ниво.

– Треба нам посебна државна институција – Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије гдје би радили мотивисани високостручни оспособљени историчари, правници форензичари… Имао би више сектора, за научно-истраживачки рад, музеј, библиотеку, архив и још низ служби. Тиме ћемо подићи свијест о страдању српског народа, не само код нас него у међународној јавности. Јесу двоструки стандарди према Србима у високој политици, али то не значи да не постоји низ институција и људи на нижем нивоу који нису упознати са чињеницама које су се дешавале на простору бивше СФРЈ. Вјерујем да би кроз неколико година направили суштински искорак у борби за истину.

Линта се дотакао и ратног злочина и неопходности да српско Тужилаштво за ратне злочине покреће истраге и подиже оптужнице за злочине над Србима. Такође, као важно је подвукао изградњу монуменатлног споменика посвећеног жртвама од 1990. до 2000.

Предсједник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић се осврнуо на разговоре Комисије са колегама из региона у посљедњих неколико година и рекао да не налазе партнера у њима.

– Хрватска је та која најбруталније крши међудржавне споразуме и протоколе које имамо са њима, понашају се да се то њих не тиче, Приштина се слично или исто понаша. Паралелно с тиме користе међународну сцену да говоре о томе како Србија не сарађује и како је крива за све. За 400 тијела која се налазе у Хрватској сигурни смо да припадају Србима јер смо били на ексхумацијама. Велики број српских тијела је пронађен, али није идентификован.

Одаловић каже да свака откривена гробница је потврда злочина од стране паравојних или војних формација Хрватске или на простору БиХ или терориста на Косову и Метохији. И зна се ко су одговорни за те злочине и на тим просторима.

– Морамо бити истрајни у захтјевима за процесуирање одговорних за које знамо. Да ли ће суђење у Хагу дати неке одговоре по питању оних који су тренутно оптужени за мали дио злочина који се десио на простору КиМ? Мали говорим јер је свега четрдесетак илегалних затвора у оптужници, а било их је преко 140, и свега стотинак жртава је обухваћено оптужницом, а било је на хиљаде.

Када се питамо зашто међународна заједница нема слуха за тражење несталих лица српске националности, Одаловић подсјећа да су управо на територијама под међународним патронатом злочини на њима почињени.

– Јесте ово тешка тема и чули смо овдје тешке поруке, али ми имамо обавезу да дамо одговоре на питања вама, јавности, држави, уз већу подршку би могли много тога ријешити. У овом тренутку не видим да је има много, али нас то неће поколебати.

Предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац каже да је процес тражења несталих у БиХ на најнижем могућем нивоу.

– Самим формирањем институције која се бави овим питањем на нивоу БиХ читав процес није стопиран, али иде пужевим корацима. Од 1. јануара 2008. године откад постоји Институт за нестале особе, 72 лица су идентификована, али када чујете податке Института и годишње резултате чућете много већу бројку. Проблем је у томе што та тијела која су идентификована нису посмртни остаци пронађени за вријеме Института, него много раније док су функционисале комисије за нестала лица. Посао који се ради у оквиру Института није довољан и ако се настави овим темпом требаће 50 и више година да се ријеше питања несталих лица.

У спомен-костурницама имају 570 тијела за које Међународна комисија за нестала лица тврди да се не могу идентификовати из разних разлога, што због недостатка крвих узорака до тога да она не припадају ратном сукобу.

– Јуче сам присуствовала састанку у вези са регионалном базом несталих лица са простора бивше Југославије у Сарајеву. Засметало ми је што су подаци у бази јако штури. Прво што ме је занимало шта нема матичних бројева, јер има много људи са истим именом и презименом, чак и именом оца. Тражили смо да се наводи националност, околност под којим је неко страдао и статус, да ли је борац или цивил. Ниједан од ових података се не налази у тој бази, а сматрамо да она без њих је скуп имена који свако од нас може да напише.

Граорац каже да је важно да се обједини простор српских жртава и одреди дан када ће се сјетити људи чија судбина још није истражена и немају своје гробно мјесто.

– Важна је култура сјећања, морамо на томе радити и пренијети потомцима који долазе.

На крају од присутних гостију предсједник Удружења киднапованих и убијених цивила, војника и полицајаца Сима Спасић имао је питање за Вељка Одаловића да ли ће доћи до доношења закона породица цивилних жртава рата. Такође, Спасић је емотивно говорио о киднапованим Србима цивилима на Косову и Метохији који су неправедно заборављени.

Одаловић је навео да већ дуже вријеме покушавају да и те породице остваре припадајућа права. Један од Закона чији је нацрт у припреми бавиће се и тим питањем. Можда ће бити потребе да се донесе још неки закон или нека питања да се накнадно уреде овим законом. Савјетује да се сачека да се прво донесе Закон о несталим лицима и тада ће се разговарати о евентуалним проблемима и бољим рјешењима.

Међународни дан људских права се обиљежава у читавом свијету, 10. децембра, на дан када је 1948. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о људским правима. Декларација је први и најважнији међународни акт који је прогласио људска права као заједнички идеал и циљ свих народа и држава.

Конференцији су присуствовали и предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић, из Комисије за нестала лица Маја Васовић и Ивана Бошковић, из Међународног комитета Црвеног крста Ивана Костић, сликарка Соња Росић, предсједница Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић, Олгица Божанић, представница удружење родитеља и породица ухапшених, заробљених и несталих лица СР Југославије Слободанка Колџић и други…