Одржана културна манифестација у Дому омладине – Не дамо светиње

У организацији Српског националног савјета Црне Горе, Друштва српских домаћина и ПСД Света Србија , у уторак, 10. марта, у Дому омладине, одржана је културна манифестација Не дамо светиње.

Манифестација се одржава у знак захвалности институцијама, организацијама и грађанима Републике Србије за подршку српском народу у Црној Гори у очувању националног и вјерског идентитета. Поетско-музичко вече под слоганом Не дамо светиње, одржава се уз благослов његове преосвештености патријарха српског Иринеја

Отац Владимир Левићанин старјешина Храма Светог Ђорђа благословио је скуп.

– Окупили смо се са идејом и жељом да дамо подршку и пренесемо захвалност браћи у Црној Гори, онима стотинама хиљада људи који се лавовски боре, до сада невиђеним достојанством за одбрану оног што је свето. За одбрану не само онога у шта ми вјерујемо, него за одбрану и онога што ми јесмо. Истински мислим да много већу захвалност за овакво достојанство и став треба да дамо и изразимо сви ми њима, сви ми који не живимо у Црној Гори, а припадамо Српској православној цркви. Сви ми који смо носиоци наслијеђа наших светих предака, видјели смо задивљујућу вјеру и величанствен став – рекао је отац Левићанин.

„Услуге које је Црногорска војска учинила српској војсци приликом повлачења према Јадранском приморју ничим и никада се не могу надокнадити. То су услуге које је могао учинити само брат за брата, и које се никада не заборављају.“ Регент Александар Карађорђевић приликом предаје Карађорђеве звијезде сердару Јанку Вукотићу 29.12.1915. године.

Од тада је прошло 105 година и брат брата није заборавио.

На видео биму се могла видјети и чути бесједа владике Јоаникија у Подгорици.

– Пред Саборним храмом Христовог васкрсења завјетујемо и заклињемо да ћемо чувати, обављати и бранити своје светиње, ћивоте наших светитеља, цркве, манастире, гробове наших предака. Тако нам Бог љубави Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли – рекао је том приликом владика Јоаникије.

Предсједник Српског националног савјета Црне Горе Момчило Вуксановић захвалио се свима који пружају подршку Српској православној цркви и српском народу у Црној Гори у настојањима да се повуче и коригује Закон о слободи вјероисповијести. Посебно се захваљује његовој светости господину Иринеју, кабинету предсједника и Влади Републике Србије, Покрајинској влади Војводине, Граду Београду, Студентском клубу Правног факултета у Београду и свим студентима Београдског универзитета, Савезу Срба из Црне Горе, Удружењу Дурмитораца и многим другим организацијама и појединцима.

– За Србе у Црној Гори нема слободе, демократије и равноправности. Срба у Црној Гори нема у државним институцијама, од мјесне заједнице до дипломатије. У институцијама законодавне, судске и извршне власти има мјеста само за оне који су спремни на трајну промјену идентитета као услова државног пројекта црногорске власти. Сигуран сам да ако би се указала потреба, да би и данас Црна Гора поновила Мојковачку битку – рекао је др Момчило Вуксановић и додао, живјела Србија и њена размажена сестра Црна Гора.

Др Момчило Вуксановић је осуђен на годину дана затвора, три условно, због обнове споменика на Бојној Њиви јунацима Мојковачке битке.

Прије тачно 20 година Матија Бећковић је примио Његошеву награду на Цетињу пред овим истим људима који су и данас на власти у Црној Гори. Матија је тада изговорио: „Кад два Црногорца данас разговарају о Црној Гори они не разговарају о истој теми.“

This is box title

Бесједа Матије Бећковића „О овом времену“

„Без иједне ријечи вјерни народ Црне Горе пронашао је бесмртни одговор и нама преостаје да му се поклонимо, захвалимо и честитамо. Тај одговор је задивио читав свијет. Устручавамо се да још нешто кажемо у страху да их нечим не натрунимо и оскрнавимо. Мало ко је знао шта су литије, а сада нема никога ко то не зна. Додирнуто је данце душе, земља је проговорила и потегла оружје које се без велике невоље не потеже. Под крстовима, иконама и заставама живи и мртви кренули су заједно и тамо гдје литија никада није било. Нико не зна да ли људи силазе или се пењу на небо, као да немају других брига и ништа прече него да одбране своје светиње. Окренуло их је нешто дубље од памети и старије од разума, сила која није сасвим од овога свијета. Љепшу слику Црне Горе свијет није видио током њене вишевјековне историје. Римски папа, кантиберијски надбискуп, врховни рабин Јерусалима, реис-ул- улема Истанбула, далај лама, васељенски патријарх, патријарх све Русије, прот Свете Горе и остали широм планете свештеници, фратри, бискупи, кардинали, Христови јунаци прате с радошћу и чежњом литије у Црној Гори и жале што и они немају такве политичаре и не знају шта би дали да имају неког попут Мила Ђукановића, па би и они имали вјернике и духовнике и литије и Амфилохија Радовића. Бануле су када им се нико није надао, у вријеме када су Црну Гору као бесудну земљу многи отписали и прежалили. У осудном часу она је засветлела лицем као да је дошла са оног свијета. Као да су сви преци од постања узели лица данашњих нараштаја и устали да засјене све досадашње устанке објављујући крај безбожништву и братомржњи на смрт разбољеле Црне Горе. Највећа грдна рана зинула у најмањој држави почела је да зараста. Стечајни управник који је сто пута продао и препродао све што је могао и копно и море и границу и ћирилицу и Косово и Русију и химну и заставу, сјетио се можда да и светиње прода.Пошто се у Црној Гори ништа не догађа мимо закона јер све може по закону донесен је закон којим је озакоњено и ово безакоње. кажу да се један Ровчанин расправљао са мајком, а када му је понестало аргумената наљутио се и потегао најјачи адут: „Дај личну карту!“ Тако је и актуелна црногорска власт затражила личну карту и крштеницу од своје мајке црногорско-приморске митрополије Српске православне цркве. Монаси у црном су радници на црно у Црној Гори. Прогоне их као гатарбајтере који раде без радне дозволе, размахују кандилима уочи туристичке сезоне. Кажу да је свијеће у Црну Гору све теже унијети сем ако су тутнуте у кокаин. Вјеровали су да су се са црквом и вјером обрачунали једном заувијек још онда када су сахрањивали Бога и опојавали магарце, а докрајчен је када су смакнули митроплоита Јоаникија и 126 свештеника црногорско-приморске митрополије. Само су усташе убиле више, 5 митрополита и 176 свештеника. Из њихове крви обновљена је садашња црногорско-приморске митрополије, њено свештенство и монашство на понос цијеле хришћанске васељене. И земља и небо и онај митраљезац кога смо видјели на готографији објављеним у недјељнику ових дана како спроводи митрополита Јоаникија и Саву Вулетића радовали би се када би се митраљежчев унук са том фотографијом појавио на литијама. Рече ми један човјек како је сањао Светозара Вукмановића Темпа како иде на челу једне литије и носи икону свог брата свештеномученика Луке. Да је жив то не би био сан. Као да већ видим литију црногорског бесмртног пука на којем би Темпо био само један између осталих. Не дамо светиње!

Пјесници су дошли из свих српских крајева Црне Горе, Косова и Метохије, Републике Српске , Србије. Благоје Баковић из Врбаса, Милица Бакрач, Љиљана Браловић из Прањана, Будимир Дубак Подгорица, Гојко Ђого Херцеговина, Зоран Костић из Никшића, Милица Краљ из Краљева и Бојо Пижурица Нови Сад, Милутин Мићовић из Никшића и Ненад Јера Раденковић са Косова и Метохије, Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје.

У културно-умјетничком дијелу су наступали Оливер Њего, Иван Вучковић, Батрић Јокановић, Хор Метох при Храму Светог архиђакона Стефана из Сланаца Литије и Светиње и Хор манастира Богородице Тројеручице.