Одржана манифестација “Пријатељски и браткси сусрети кроз градове и мјеста Србије 2019.”

И ОВЕ ГОДИНЕ ОД 14. ДО 17. МАРТА ОДРЖАНА ТРАДИЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА ”ПРИЈАТЕЉСКИ И БРАТСКИ СУСРЕТИ КРОЗ ГРАДОВЕ И МЈЕСТА СРБИЈЕ 2019”

КРАЉЕВО – КРАГУЈЕВАЦ – ВОЈВОДА СТЕПА – БЕОГРАД – РАЧА

 

У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ У КРАЉЕВУ ОДРЖАНЕ ПРОМОЦИЈЕ ГЛАС ХОЛМИЈЕ И КЊИГЕ ГОРАНА КИКОВИЋА ”ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ 1914. – 1918.


У организацији Града Краљева, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” Краљево, Друштва историчара Рашког округа Краљево и
Српског историјско-културног друштво „Никола Васојевићˮ из Берана у Краљеву је у четвртак, 14. март 2019, 15:30 часова на Трећем спрату краљевачке библиотеке представљена књига историчара Горана Киковића „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ и 38. број часописа „Глас Холмијеˮ.

У програму су учествовали: Горан Киковић, аутор, др Драгољуб Даниловић, историчар, Бранислав Оташевић, књижевник, Давид Лалић, пјесник и публициста, Милоје Радовић,пјесник, водитељ програма, Синиша Петрић, млади гуслар и проф. др Славољуб Ђукић. Док је скуп у име домаћина поздравио Сретен Јовановић, помоћник градоначелника Града Краљева.

О књизи Горана Киковића ” Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године” говорио је историчар Др Драгољуб Даниловић, предсједник Друштва историчара Рашког округа.
Он је истакао следеће:

” Књига уваженог пријатеља и колеге Горана Киковића “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918.године“, представља драгоцену монографију о догађајима који данас изазивају подељена мишљења. Зато је значај овог историографског дела још већи, јер нам осветљава и чињеницама поткрепљује српско и југословенско уједињење и учешће Васојевића у борби за уједињење. У уводном делу аутор се осврнуо на богату историју и границе простирања племена Васојевића. Многобројни манастири и цркве и вишевековна историја говоре о Васојевићима и чињеници да су изнад свега „љубили слободу“. Прича о слободи је и главна нит ове изузетно значајне књиге.

Из пера професора др Александра Животића, књижевника Бранислава Оташевића и песника Давида Лалића, написане су рецензије које високим оценама препоручују књигу Горана Киковића. Читалац упознаје на првим страницама занимљиву причу о Великом рату и учешћу Васојевића у четворогодишњој одбрани части, поштења и слободе. Аутор нас веома детаљно упознаје са структуром, поделом и посебношћу црногорске војске. Историјат Васојевићких бригада и реорганизација црногорске војске довели су до стварања Васојевићког одреда 23.новембра 1915.године на челу са војводом Лакићем Војводићем. Од овог датума па све до 10.јануара 1916.године када је пало Беране, Васојевићки одред је водио жестоке борбе против аустроугарских и немачких јединица.

Горан Киковић у својој књизи приказује положај и карактер црногорске војске и у оквиру ње Васојевићких јединица. „Народна“ или „шарена“ војска није имала свој јединствени Генералштаб, оскудна је била у официрском кадру, наоружање није било одговарајуће али је имала храброст и издржљивост. Са укупно 35.000 војника борила се против Аустријанаца и Албанаца. Аустријанци су нападали Црну Гору са око 75.000 војника и више од 500 комада артиљеријског оруђа. Херцеговачки и Санџачки фронт су били најосетљивији, стога је пажња историчара и усмерена на учешће Васојевића у догађајима из 1914.и1915.године. Потом се презентују чињенице везане за бој на Гласинцу и учешће Васојевића у борбама у Северној Албанији. Врло детаљно се читаоци упознају са борбама Васојевићких бригада 1915.и 1916.године. Заједничким борбама са Српском Првом Армијом, Киковић је са разлогом посветио велико интересовање. Борбе на Мојковцу и повлачење српске војске ка Албанији су догађаји од посебног значаја, јер су и Васојевићи играли запажену улогу.

Сведочење Василије, ћерке сердара Јанка Вукотића, о борбама за Беране представља изузетно интересантан изворни податак о бурним догађајима из 1916.године. Наредна поглавља су посвећена борби Васојевића у време аустроугарске окупације и коначном ослобођењу 1918.године. Улози Васојевића у коначном уједињењу српског народа 1918.године, Киковић је посветио највише простора, са мноштвом богатих илустрација, фотографија и карата. Захваљујући Зорану Зечевићу из Београда, Киковић је објавио све фотографије и биографије учесника Велике Подгоричке скупштине српског народа Црне Горе са подручја Васојевића.
Од Александра (Луке) Бојовића, протојереја ставрофора, до Томице (Илијиног) Ивановића било је укупно тридесет и двоје учесника скупштине, чије су занимљиве биографије описане. Потом су презентовани спискови одликованих јунака златном и сребрном медаљом Обилића из Васојевићких бригада. На крају је Киковић објавио и биографије знаменитих официра који су командовали Васојевићким бригадама, наводећи сердара Јанка Вукотића, ђенерала Радомира Вешовића, војводу Лакића Војводића, Костадина Микића, Уроша Ђукића, Мила Саичића, Бошка Ђуричанина, Трифуна Вуковића – Бабовића, српског официра из Ђулића код Андријевице. На страницама ове драгоцене монографије могу се пронаћи и биографије Милана Ненадовића Цимбаљевића, солунског борца из Васојевића, Есад паше Топтанија, Димитрија Јевтића Полимца, Дивне Вековић, Милосава Барјактаревића, Мила Кењића, команданта шекуларско – требачког батаљона.
Књига колеге Киковића представља сигурно значајан допринос проучавању историје Црне Горе и југословенске идеје у XX веку. -зекључио је о књизи Др Драгољуб Даниловић

 

Проф. др Славољуб Ђукић је говорио ”РЕЧ-ДВЕ О ЧАСОПИСУ ГЛАС ХОЛМИЈЕ”


Поштовани промотери и драги гости – дозволите ми да и ја овако из публике кажем нешто, али не о овом броју Гласа Холмије и књизи, јер их до сада нисам имао у рукама, али сам прочитао око двадесетак бројева овог часописа, те о истом могу да изнесем своје мишљење. Али, али пре тога желео бих нешто рећи, господо о вама неимарима у очувању српства на васојевићком простору, и о условима под којима неимарите. Можда моји Краљевчани не знају да сам и ја са васојевићког простора, те зато са великим интересовањем пратим све што се дешава на том простору који припада данашњој Милогори. Ово „Милогори“ нисам казао ироније ради, него је то де факто тако већ трећа деценија, и сваким даном је све горе и теже по опстанак српства на том простору. Најновија афера „Коверат“ и сукоб Кнежевића и Ђукановића износи на видело да је црногорски диктатор Ђукановић под капом Америке и читавог запада новцем од криминалног рекета финансирао све што је радио у протеклом периоду почев од референдума 2006. године којим је, како то изјави његов доскорашњи пријатељ и финансијер Душко Кнежевић, под сумњивим околностима одвојио Црну Гору од Србије, а затим је од Црне Горе направио своју приватну државу која је већ попримила незванични нови назив Мигора. У своју службу ставио је Дукљанску академију која сасвим неосноано фалсификује црногорску историју и проглашава окупаором Црне Горе династију Немањића, иако и врапци на грани знају да је оснивач те династије рођен управо на подручју Подгорице. Окупаторима су прогласили и српску војску која је 1918. године заједно са комитским одредима из Црне Горе ослободика Црну Году од Аустроугарске. По наруџбини исте милогорске власти је извесна стручна екипа биохемичара 2010. године вршила ДНК анализу са циљем утврђивања порекла црногорског народа. То је својеврсни пандан немачке расистичке теорије по којој су Аријевци једина чиста немачка раса која је наводно детерминисана да влада светом. Наиме, у узорку од наводно добровољних четрдесетак особа – „утврдили су“ да Црногорци немају ништа са Србима по генетичком основу, већ да припадају тзв. динарском хаплоидном мушком типу, те да су наводно влашког поријекла. То је ван сваке памети, и тотално супротно генетичкој науци, јер због укрштања хаплоидних гена већ после седмог паса (колена) код потомака скоро да нема првобитних гена. Да није тог генетског укрштања дошло би до дегенерисања потомства било које популације. И истих разлога и православна црква не одобрава бракове између особа уколико су родбински сродници уназад више пасова

Милогорци су из школског програма избацили просветитеља и оснивача СПЦ Светог Саву, протерују свештенство СПЦ и прете да ће им одузети свете храмове. Милогорска власт је по наруџбини ангажова лингвисте ван простора Црне Горе који су плагирањем српског језика „направили“ црногорски језик. „Најзаслужнији“ за то је извесни Аднан Чиргић, који је написао црногорску граматику и речник црногорског језика који просто врви од хрватских речи. Тим и таквим радњама коначно је потиснут српски језик и ћирилично писмо, и на сцени су речи из Немањиног завештања које је он оставио свом сину Светом Сави: „Два народа могу живјети у миру, али њихови језици могу само ратовати…. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.“ То, нажалост, данас тежи у Милогори – да нестане све што је српско.

Све у свему, постојеће стање у Црној Гори је за Србе и СПЦ теже него икада у свеколикој прошлости. Оно је, како то изјави патријарх Иринеј у јулу прошле године – „теже и горе него у време Османлија, а статус Срба је као у доба озлоглашене фашистичке творевине Независне државе Хрватске“.

Поштовани и драги Краљевчани,

Све ово што сам истакао чиним да вам предочим – у каквим се условима ова екипа, која по трећи пут борави у Краљеву и промовише часопис „Глас Холмије“ истрајно и неуморно бори за опстанак српства и очување српског идентитета на простору Васојевића и светих вода Лима, како то уме мелодично и елоквентно да каже овде присутни, господин Брано Оташевић. Ова екипа то са својим бројним ствараоцима и сарадницима, интелектуалцима и људима добре воље – не чини бунтом, већ на културан и цивилизовани начин, она то чини снагом живе и писане речи, аргументима, на јавним скуповима и ненасилним митинзима. Њихов основни циљ је да се изборе за опстанак српства, српске ћирилице, српског језика и српске културе на том простору. Они својим стваралачким радом бране српску историју од дукљанске фалсификаторске доктрине, чувају и негују српску традицију, обичаје, културу, српски национални идентитет, светосавско православље. Они већ четири године заредом организују Чакорски културни поетско-прозни меморијал крај мрамора Бранке Ђукић коју на Чакору убише обесни Албанци из Стреоца код Пећи 1975. године. Прошле године је поводом закулисних договора председника Црне Горе и Косова о померању граница ка Чакору, са тог меморијала упућена порука јавности – Чакорски мрамори опомињу , са Чакором се не тргује.

А једно од главних средства којим ови људи остварују свој циљ је управо овај већ афирмисани часопис Глас Холмије. Да је тако, потврђују заступљене рубрике сваког броја часописа из свих области друштеног живота из области, а то су: васојевићка историја, светосавско православље са духовним храмовима, обичаји, традиција, етнологија, књижњвност, уметности…. Ту су ликови знаменитих и заслучних личности из Васојевића, интервјуи, сусрети са песницима и књижевбицима, представљање нових књига, критички осврти, актуелности и др. Часопис Глас Холмије,чији је главни и одгоооворни уредник овде присутни Горан Киковић, је отворен за све заинтересоване сараднике који своје радове могу слати на овде назначену електронску адресу .

Из ових разлога поручујем – читајте Глас Холмије, у њему ћете наћи много чега корисног, занимљивог и вредног за саазнање о битисању српства на васојевићком простору – у прошлости и данас, нарочито овом друго које, нажалост, актуелна власт Црне Горе скоро три деценије систематски угрожава.-истакао је др Славољуб Ђукић из Краљева.

Говорили су и Горан Киковић и Бранислав Оташевић, који су истакли значај часописа Глас Холмије и књиге „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ.

Горан Киковић је поздравио присутне и истакао да овај часопис Глас Холмије је пун података који свједоче о томе да је савремена Црна Гора, дукљанско-монтенегринска антисрпска творевина, утемељена на безочним фалсификатима и конструкцијама измаштаним у неким западним центрима моћи. Вођа мафијашко лоповско фласификаторске дружине је нико други него Мило Ђукановић, који покрао грађане са својом ужом родбином са око милијарду евра и пољачкао и покрао Црну Гору. Смисао и циљ фалсификаторског подухвата је затирање цјелокупне историје, традиције и меморије српског народа на овом простору, те његова насилна асимилација. Стога су данас Срби у Црној Гори обесправљени у толикој мјери да се слободно може казати да не постоји народ у Европи чија се права тако брутално газе као што је то случај са српским народом на овом простору. Режим у Црној Гори над српским народном спроводи политику апартхејда, односно политику националне, културне, духовне и економске дискриминације, сегрегације и обесправљивања. И то се једноставном анализом може доказати. Доказе за то можемо пронаћи и у овом часопису , који представља глас побуне против негирања историјских чињеница и глас протеста против дискриминације српског народа. Стога вам га, иако може звучати нескромно, топло препоручујем за читање” – истакао је Киковић.

У свом слову о Киковићевој књизи публициста и књижевник, Бранислав Оташевић, је навео да се ради о научном подухвату који ће употпунити сазнања о борби Васојевића и других брђанских племена кроз вјекове за слободу српског народа.

– Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно ђело о прошлости Васојевића. Киковић се прихватио тешког, али одговорног посла и посветио стручну пажњу историјској грађи претежно наше, а ђелимично стране провенијенције и студиозније зашао у питања историје и борбе Васојевића у Првом свјетском рату и потом у борби за стварање јединствене државе. Својим радом Киковић успоставља континуитет сазнања и интерпретација догађаја и процеса у развоју и постојању овог племена – нагласио је Оташевић.

Док је пјесник Давид Лалић, рецитовао своју пјесму.Уз струне гусала публику је одушевио млади гуслар Синиша Петрић.

 

СРЕТЕН ЈОВАНОВИЋ ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА


Помоћник градоначелника Града Краљева Сретен Јовановић, примио је делегацију из Берана, Андријевице и Плава у следећем саставу: Горан Киковић, потпредсједник СО Беране и предсједник Српске народне одбране Васојевића и лимске долине, Бранислав Оташевић, секретар Српске народне одбране Васојевића и лимске долине и предсједник удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица, Миличко Трифуновић, члан предсједништва Српске народне одбране Васојевића и лимске долине и предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. Њихових потомака и поштовалаца Беране, Давид Лалић, потпредсједник Српске народне одбране Васојевића и лимске долине и потпредсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. Њихових потомака и поштовалаца Андријевица, Мило Јоле Цикић Шљакић, члан предсједништва Српске народне одбране Васојевића и лимске долине и предсједник секције за Полицу Удружења ратних добровољаца 1912-1918. Њихових потомака и поштовалаца из Берана и млади гуслар Синиша Петрић, потпредсједник секције младих Удружења ратних добровољаца 1912-1918. Њихових потомака и поштовалаца из Берана. Они су разговарали са Јовановићем о културно-образовној сарадњи у шта спадају , промоције часописа и књига и активности око поштовања споменика и спомен обиљежја подигнута у околини Краљева у част Доњовасојевићке бригаде, која је ратовала заједно са Српском војском у околини Краљева у Првом свјетском рату против Аустро-угарске војске.

Овом приликом Киковић и Јовановић су гостовали на ТВ Мелос, на којој су говорили о сарадњи Берана и Краљева у протеклим годинама које су успоставили њих двојица када су били предсједници скупштина.

 

КРАГУЈЕВАЦ – ПРОМОЦИЈА И ДРУЖЕЊЕ


У организацији завичајног удружења “Комови” и “Удружења писаца Крагујевца”, дана 14. 03. 2019. године, у просторијама КУД “Абрашевић”у Крагујевцу , одржано је представљање књиге историчара Горана Киковића „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ и 38. број часописа „Глас Холмијеˮ.

У програму су учествовали : Горан Киковић, аутор, Бранислав Оташевић, књижевник, Давид Лалић, пјесник и публициста, Раденко Бјелановић,професор и пјесник, Властимир Бараћ,народни гуслар и Синиша Петрић, млади гуслар. Скуп је у име организатора поздравио Верољуб Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића у Крагујевцу, који је пожелио добродошлицу гостима из Црне Горе који већ традиционално посјећују своју браћу у Шумадији.

О значају часописа Глас Холмије и књиге историчара Горана Киковића „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ говорио је рецензент књиге и предсједник издавачког савјета Бранислав Оташевић, који је истакао да је Глас Холмије оправдао своје постојање јер се радо чита како у Србији и Црној Гори, тако и у Републици Српској.
о значају и улози часописа говорили су Горан Киковић и Бранислав Оташевић.

Уредник Киковић о часопису Глас Холмије је рекао:

”У овом, одавно бесудном, времену наказне културе и лажи, сулуде антисрпске хистерије, разарања, деградације и уништавања националног, духовног и културног идентитета и наметања кривице и осећаја геноцидности српском народу, затирања сопствене историје и културе, пласирања непостојећег језика, непостојеће цркве, спроводећи апартхејд најгоре врсте према српском народу, над којим је извршен планирани свјетски злочин и етничко чишћење, библијски погром у којем је страдао један цијели народ и послат егзодусом у неизвесност, на Светим водама Лима, заблистао је, у прави час, још један бисер у српској литератури, ”Глас Холмије”, часопис за књижевност, историју и културу, чији је издавач Српско историјско културно друштво ”Никола Васојевић” из Берана. ”Глас Холмије” нас подсјећа да су Срби народ снажног надахнућа и моралног насљеђа са великим интелектуалним дометом ”који му је приредила историја”.

O часопису свој суд је дао Бранислав Оташевић, предсједник издавачког савјета ”Глас Холмије” рекавши: Часопис је писан нашим узвишеним, јединственим писмом, ћирилицом, штитећи га при том од немани која га уништава и обогатио је српску ризницу културе и што се тиче садржаја и тема које обрађује и квалитета и реномеа сарадника, који су ућуткали примитивни коалициони хук о фалсификовању и затирању културних вриједности српскога народа, патолошком генетском мржњом, патолошким насиљем и националном дискриминацијом у којој по морбидности недостају само логори, снагом која почива на савијеној кичми поданика, блокираним мислима и зачепљеним устима. Српски народ је у Црној Гори доживио културни и духовни геноцид, па је пратећи антологијску трагику свога народа часопис ”Глас Холмије”, за кратко вријеме потврдио ”своју мисионарску и просветитељску мисију” и улогу у Васојевићима и постао је светионик историјске истине, која нам је у овом најсрамнијем периоду српске историје итекако потребна” – истакао је Оташевић. Он је дао свој суд и о Киковићевој књизи „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ.

Киковић је упознат са историјским догађајима, културно-историјским споменицима из различитих времена и историјских периода, историјским личностима какви су били посланици Велике народне скупштине Српског народа одржане у Подгорици новембра 1918. Као и о војсковођама и барјактарима и јунацима са многих бојишта и битака. Користећи ову домаћу грађу – књиге, публицистику, штампу, посебно фељтоне, Киковић у књизи доноси портрете и низ биографских података за један број историјских личности и историјске догађаје везано за њихов рад и дјеловање и епоху у којој су радили, ратовали и стварали.
Ова Киковићева књига је неспоран доказ да када се спретно споје неоспоран таленат за стручно-научно истраживање и рад са мноштвом потврђених чињеница и релевантних података поткријепљених историјским необоривим доказима успјех не може изостати. Тако у овом штиву, писаним изворним српским језиком и ћириличним писмом чији је творац и сâм Васојевић, вјешто компоновано и стилски дотјерано, сретамо низ података и историјских истина на основу којих стичемо праву слику о овом највећем српском племену у периоду Првог свјетског рата.
Документи и историјски записи до којих су дошли познати наши историчари, писци историјских публицистичких дјела, романсијери и други ствараоци и сâм Горан Киковић, утолико су драгоцјени што дубље залазе не само у политичке него и у социјалне, културне и вјерске узроке појединих акција и збивања на простору гдје живе Васојевићи. Они имају драж казивања очевидаца који налазе разумијевања за борбу потлачених маса на ширем балканском простору.
Нијесу зпрослављени ратници међу којима по храбрости, ненадмашени у јунаштву, генерал и војсковођа Радомир Вешовић, Новица Поповић из Велике, Јанко Спасојевић и други учесници Подгоричке Скупштине, комите Милосав Раичевић, Милоња – Бајо Крџић и Зарија Вуковић и многи други који својим дјелом урадише да Васово племе буде велико, разгранато и бројно, познато не само у Црној Гори и Србији, него много шире.

Пошто су се Васојевићи налазили и данас се налазе између Србије и Црне Горе, а граниче се и са албанским племенима, њихов географско-стратегијски положај био је и веома значајан и за остваривање руских планова на овом дијелу Балкана, па се зато њихова борба често и помиње. Киковић зна, али није био у могућности да истражи и изврши увид у архивама Москве и другим градовима Русије, те самим тим није откривено шта се све тамо налази и шта се све чува. Иначе Киковић је велики пријатељ Русије и њеног народа. У својој канцеларији (предсједника СО-е Беране) држи с поносом слику – умјетнички рад Владимира Владимировича Путина, уз напомену пјесника Давида Лалића да је то умјетнички рад сликара Илије Мркајића из Војводе Степе)

Због разноврсности грађе, прикупљене за писање ове књиге, њеног правилног и равномјерног третирања препоручујем издавачу да ову књигу објави јер се она појављује у вријеме када је уочљив недостатак научне ”непокривености” Васојевића, али и читаве Црне Горе у Првом свјетском рату. Овај рад Горана Киковића ће зато допринијети да се употпуни и јасније сагледа слика о Васојевићима у борби за ослобођење и уједињење Срба у јединствену јужнословенску државу. ”-закључио је свој став о књизи Бранислав Оташевић, публициста и књижевник, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици

 

ПРВИ ЈУБИЛЕЈ БРАТСКЕ САРАДЊЕ БЕРАНА И ВОЈВОДА СТЕПЕ

”ГЛАС ХОЛМИЈЕ” И ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО УЈЕДИЊЕЊЕ ГОРАНА КИКОВИЋА НА ”ДАНИМА ВОЈВОДА СТЕПЕ”


У програму су учествовали с лијева на десно: Синиша Петрић, Миличко Трифуновић, Горан Киковић, Бранислав Оташевић, Давид Лалић и Бранко Савић

Потпредсједник СО Беране и почасни предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца регионални одбор-Беране и предсједник СНО Васојевића и Лимске долине Горан Киковић, заједно са делегацијом Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918. , њихових потомака и поштовалаца регионални одбор-Беране у саставу: Миличко Трифуновић предсједник, Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању-Андријевица, Давид Лалић, потпредсједник Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца општинске организације Андријевица и члан Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању-Андријевица, Мило Јоле Цикић Шљакић, предсједник секције за Полицу Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, Драгослав Вукићевић, секретар секције младих Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, Синиша Петрић,гуслар и потпредсједник секције младих Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране,боравила је 15. и 16. марта 2019. у посјети мјесту Војвода Степа на манифестацији ”Дани Војвода Степе” која се по тринаести пут организује у овом мјесту.

Потом је делегација из Васојевића је у Дом културе у Војвода Степи присуствовала представљању 38. броја часописа ”Глас Холмије”, и „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918“ историчара Горана Киковића из Берана о којем су говорили Горан Киковић, Бранислав Оташевић, Миличко Трифуновић и Давид Лалић, који је рецитовао своју пјесму. Госте је у име домаћина поздравио Бранко Савић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа, који је и водио програм .

Присутне је поздравио Бранислав Оташевић, публициста, писац и хроничар, истичући да је ”Глас Холмије” – глас са Кома, цар планине” и наставио: ”Први број ”Гласа Холмије” појавио се јуна 2012. године, у Беранама, на српском језику и ћириличном писму, у вријеме када је ”Српска Спарта” увелико газила латиницом, на неком новом језику кога су научили само за један дан. И свијет су задивили својом бистрином и способношћу. Замислите само колика је та способност, какав је то ум да се за један дан научи нови језик, ново писмо, граматика… ”Глас Холмије”, часопис за књижевност, историју и културу, покренут је са мотом да као будни хроничар свог времена, одбрани српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ”светим водама” Лима и да кроз писани траг саопштава истину о нашем вјековном трајању, под геслом ”будимо добри потомци, да не обрукамо честите претке”. Холм је стара словенска ријеч која је означавала брдо, планину, па су од ње настали и називи Хум и Ком. Затим хумци, Захумље, Хумска епархија, Комови итд. Часопис је добио назив по Холмији, области око васојевићке планине Ком, кнежевини којој је темеље ударио Никола Милошевић Васојевић, рођен у Лопатама (Лијева Ријека) 1979. године. То је било вријеме када се живјело и умирало за идеале ослобођења и уједињења српског народа. Радомир Губеринић пише да је ”кнез Никола, стварајући српску кнежевину Васојевиће између већ постојеће двије српске државе, Србије и Црне Горе, имао као свој велики циљ да на Балкану поврати славно српско Душаново царство”.

Храброст је била покренути овај часопис. У тридесет пет бројева, за непуне скоро седам , оправдао је своје постојање. Отворен је и слободан за изношење различитих ставова и мишљења, као један од битних услова на путу одбране истине, ма каква она била како то истичемо ми у руководству часописа. Зато, сви који имате дара, жеље и воље пишите и дајте допринос сазнавању истине. Пишите о свему што сматрате да је битно за историју, садашњост и будућност Васојевића и шире. Јер, не заборавите да се ”ништа није десило, што није записано”.

Са једне стране, о Васојевићима је лако писати, јер се има шта рећи, пошто су се исказали на свим пољима људске дјелатности, широм свијета. Са друге стране, има и потешкоћа, јер у бројности људства и њихових заслуга и врлина, а посебно у духовности, нека личност, а тиме и дјела могу, мимо наше воље, бити изостављена, из било којих ралога” – завршио је Оташевић

Бранислав Оташевић је потом говорио и о књизи Горана Киковића истакавши следеће чињенице :

”Прошлост Васојевића, једног од најмлађих, али и највећих српских племена у Црној Гори, и поред доста написаних радова и књига, није досад цјеловито истраживана и обрађивана у нашој историографији и историчкој публицистици. Значајније су о овоме племену писали и дали немјерљив допринос изучавању прошлости Васојевића академик проф. др Миомир Дашић, др Радослав Јагош Вешовић, Марко Цемовић, попови Лалевић и Протић, поп Томаш Катанић и други. Али заокружених историјских и јавних расправа није било у довољој мјери, све док академик Миомир Дашић није значајно и квалитетно у више својих књига, научних и публицистичких радова, и радова саопштених на научним скуповима и симпозијумима, обрадио прошлост Васојевића. Други радови и књиге углавном су географског и етногеографског карактера, а поједина питања су узгредно дотицана највише у склопу монографија, мањих историјских расправа и у синтетичким освртима појединих аутора на разне теме и циљане поводе.
Горан Киковић, већ афирмисани и познати историчар, активни друштвено-политички радник, сада на функцији потпредсједника СО Беране и истраживач историјских збивања не само у родним Васојевићима него и шире, написао је и припремио за штампу књигу ”Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године” коју сам са задовољством прочитао и препоручујем за штампу, јер ће овај рукопис, у то сам сигуран, употпунити сазнања о борби Васојевића и других брђанских племена кроз вјекове за слободу српског народа.
Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о прошлости Васојевића. Полазећи од тога, млади амбициозни историчар Горан Киковић, прихватио се тешког, али одговорног посла и посветио стручну пажњу историјској грађи претежно наше, а дјелимично стране провенијенције и студиозније зашао у питања историје и борбе Всојевића у Првом свјетском рату и потом у борби за стварање јединствене државе. Својим радом Киковић успоставља континуитет сазнања и интерпретација догађаја и процеса у развоју и постојању овог племена. Свјестан чињенице да се историја не може писати без извора и провјерених докумената. Зато је настојао да до њих дође и зналачки их користи у обликовању свога рада који ће дати значајан допринос у проучавању прошлости и садашњости у развоју овога племена које је у својој прошлости дало велики допринос у развоју и постојању овог дијела Балкана и Европе како у историјском развоју, тако и развоју науке и културе, јер је велики број научних посленика у екс Југославији са простора Васојевића и Лимске долине.

Домаћини и гости у Војвода Степи код спомен плоче краља Александра


У свом обраћању присутнима Горан Киковић, главни и одговорни уредник, је излазак 35. Броја часописа ”Гласа Холмије” доживио ”…као још један трезвен глас против све агресивније културне и историјске епидемије која је завладала данашњим свијетом, а зове се самопорицање…”. Он је подсјетио да је ово ”…часопис културних посланика Васојевића и да је стигао на ове просторе као отрежњење и враћање реалности. Својим стручним погледом на историју и садашњост сваки текст подсјећа да си свој ако си на своме, ако знаш своје коријене…”. Истакао је да ”…онима који још држе до традиције и своје часне историје ”Глас Холмије” је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…”. ” И да ”Глас Холмије”, преставља право освјежење и духивни бисер у временима када мрачне силе желе да затру све што је српско. И ”Глас Холмије” нас подсјећа да су Срби народ снажног надахнућа и моралног и интелектуалног насљеђа, а његово уредништво се потрудило да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, као будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо. Аутори текстова кроз писани траг саопштавају и чувају научну истину о нашем вјековном трајању, при том држећи се гесла: ”Будимо узорни потомци, да бисмо били часни преци” – казао је Киковић.

Миличко Трифуновић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових отомака и поштовалаца Беране је поздравио присутне и поменуо да је ово ове године посебно дружење јер је десет година од када су се побратимила два удружења.

Прилог припремио: Бранко Савић

 

ИСТОРИЧАРУ ГОРАНУ КИКОВИЋУ, ПОТПРЕДСЈЕДНИКУ СО БЕРАНЕ УРУЧЕНА ПОВЕЉ ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА ОПШТИНЕ НОВА ЦРЊА У ВОЈВОДИНИ, РЕПУБЛИКА СРБИЈА


Повеља Горана Киковића, почасног грађанина Општине Нова Црња

У општини Нова Црња на свечан начин Горану Киковићу, историчару из Берана је уручено признање почасног грађанина ове општине. Киковићу је прзнање уручио предсједник општине Нова Црња Пера Миланков. Он је овом приликом истакао да је одлуку донио 22. августа 2018.године, којом се утврђује звање почасног грађанина Општине Нова Црња историчару Горану Киковићу из Берана за значајно достигнуће и остварење сарадње између Општине Беране и Општине Нова Црња.

Mиланков је на свечаности истакао да је Горан Киковић,већ пуну деценију пријатељ и поштовалац Општине Нова Црња, јер од 2009. године редовно учествује на ”Данима Војвода Степе” у истоименом мјесту који је дио наше општине у организацији Удружења ратних добровољаца 1912-1918., године њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа а под покровитељством и уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу Војводине и Општине Нова Црња и као такав је учествовао на поменутим манифестацијама које помаже и цијени наша Општина, као представник и званичник из Црне Горе, као историчар који промовише српску културну баштину и у Црној Гори и овдје у Србији. Киковић у својих осам књига које је објавио као млад истраживач и историчар истиче се као истински борац који у својим делима афирмише српску историју, традицију и културу као и нашу општину Нова Црња и наш крај. Због таквог свог односа према нашој локалној заједници заслужује почаст од наше општине па смо га због тога предложили за звање Почасног грађанина Општине Нова Црња.-закључио је у свом обраћању предсједник Пера Миланков.

Треба и подсетити да су Удружење ратних добровољаца 1912-1918., године њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа и Удружење ратних добровољаца 1912-1918., године њихових потомака и поштовалаца регионална организација Беране побратимска удружења још од 13. марата 2010. године када су братимљење у Општини Нова Црња, тачније у месту Војвода Степа потписали тада предсједници удружења Бранко Савић и Горан Киковић. Та сарадња се продубила и одржала до данашњих дана.

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар