Одржано прело Крбавчана на Бусијама

Храмови су свjедочанство нашег постојања

Парохијски дом у Бусијама другог марта постао је дом Крбавчанима, Личанима и свим пријатељима Лике, који су се ту окупили на прелу, како би прикупили средства за наставак обнове Цркве Светог Пророка Илије у Крбавици, месту поред Коренице. Ова црква је саграђена 1730. године, порушена је у Другом светском рату, када су од ње остали само зидови, последњи пут обновљена је 1993. године. Међутим, њена поновна обнова је можда сада још потребнија.
Богати културно-умјетнички програм почео је у 19 часова, а отворио га је харизматични Александар Ђелић, са дирљивом причом из 2016. Те године Александар је заједно са својом браћом Владимиром Ђелићем и Александром Опсеницом испунио завет њиховог стрица Петра Опсенице, преневши посмтрне остатке њихових предака, који су се упокојили на Светог Илију 1941, са порушеног спомен-обележја страдања Опсеница поред куће у Љубову на гробље у Шаламунићу.

„Верујем да смо тако смирили душе наших предака који су настрадали ономад на Светог Илију, а нас смо вратили у Лику, Крбавицу, где смо своја срца и душе огрејали у и око Храма Светог Илије уз наше дивне Крбавчане-Ћапиће, Милеусниће, Прице и многе друге сестре и браћу, Личанке и Личане.“

Од те 2016. у Крбавици се окупљају Личани из целог света на Светог Илију, како би баштинили своје културно наслеђе.

Једна од организатора Бојана Ђапић, на подијум је позвала протојереја Николу Малобабића, управника парохије у Кореници, Горњокарловачке епархије, који је њихов духовни отац. Протојереј Никола је заслужан за одржавање Илиндана и одржавање литургије. Бојана му се захвалила јер им пружа велику помоћ у свим њиховим акцијама, позвавши га да благослови овај скуп.

Отац Никола Малобабић је нагласио да у последње четири године, како каже, број присутних верника на службама је невероватан за Лику и то подручје, а посебно у време које тамо тренутно влада. Истакао је како је прошле године, за време њиховог уобичајеног окупљања био пост, организатори заједно са оцем Николом су се договорили да буде посна трпеза, током које сви присутни нису могли да верују колико им је душа била испуњена лепотом, што је било последица благослова Светога Илије.

„Види се напредак у том духовном смислу, а хвала Богу види се и у том смислу по питању дружења. Да да Бог да се та црква заврши, да се обнови, да се украси. Знамо да је саграђена 1730. године, 2030. би било 300 година цркве, надам се да ћемо то до тада, уз Божију помоћ, да завршимо.“

Обновом цркве показаћемо да поштујемо наше светиње и захвалити нашим прецима.

Своју беседу отац је завршио молитвом и благословом овог скупа.

Затим је Бојана, захваливши се на гостопримству позвала свештеника Цркве Светих Ћирила и Методија у Бусијама, Драгана Зорицу, да поздрави госте и почасти беседом.

„Драги Личани, драги Крајишници, драги пријатељи Лике, те древне српске постојбине, добро дошли овдје у наш дом.“

Отац Зорица се захвалио оцу Николи на пожртвованом раду, јер како каже, зна да је на подручју Лике тежа ситуација него у неким другим крајевима. Манастири и храмови су уништени још током Другог светског рата, нако чега је уследила идеологија која је удаљавала народ од вере.

„Овај храм, он није само мјесто молитве за нас, то је извор нашег идентитета. Ако немамо ових храмова, зато су их и рушили, ми тамо више не постојимо.“

Рекао је како се нада да ће се храм брзо обновити и пожелио поновно сабрање како би прославили његово поновно освећење.

Затим се парохијским домом заорила пјесма „О мој Свети Пророче Илија“ у извођењу групе Плитвице и свештеника Драгана Зорице.

После тога је уследила беседа свештеника Милорада Нишкића, који је био иницијатор изградње девет цркава, а како каже десета, јубиларна, је на путу. У свом говору захвалио се Младену Заклану који је био од велике помоћи приликом градње цркви у насељима Бусије и Шангај и школе у Бусијама.

Младен Заклан је један од главних покровитеља и обнове Храма Светог Пророка Илије. Обавестио је присутне како је пропадање цркве заустављено јер су заменили прозоре и врата и обновили звоник и галерију. План им је да заврше обнову крова, фасаде и подова. Гостима је приказан видео у вези са обновом ове светиње и обиљежавањем Дана Крбавице. Публика је позитивно реаговала на садржај видео записа.

– Црква ће бити боља него што је била раније – рекао је Младен Заклан.

Гуслар Никола Ђапић извео је песму „Тајна“, коју је написао Миле Станковић рођен у Трнавцу у Лици. Ово извођење изазвало је громогласан аплауз многобројне публике.

Ово вече је улепшала и рецитација пјесме Сјећање Евице Лукић у извођењу младе Анђеле Јовановић Павковић.  Пјесму је написала Крбавчанка Евица Лукић, коју је Бојана упоредила са Десанком Максимовић по способностима писања и љубави према отаџбини.

Група Плитвице извела је песму „Ојкан“, на тако сугестиван начин, те се публика придружила у извођењу пјесме.

Након овога изведен је игроказ једног сајменог дана у Кореници.  На сајму су се сусретали пријатељи који се виђају сваки дан, али и они који се нису видели годинама. Свако је са гостима поделио неку занимљиву причу, а све те приче повезивао је дух Крбавице.

 

Чак су и најмлађи учествовали у програму певајући пјесме: „Личанка сам, говор ме одаје“ и „Цокље, цокље“.

Бојана Ђапић је уручила захвалнице свим Личанима и њиховим пријатељима који им из године у годину помажу у остваривању свих њихових планова:

Дане Свилар, породица Павковић Јовановић-једина кућа Павковића која је остала у селу, Милка и Мира Прерадовић, Раде и Илија Петровић, Јелена са планинарима, Весна Ковачевић, Јелена Стошић Ћалић,Богдан, Весна, Вера и Ернес Црнокрак; Милица Радаковић, Небојша Драгаш, Милан Узелац, Душан Мирић, Мирјана Мирић, Никола Панковић, породица Ђелић, Милан Јовановић и Кордунаши, Милена из Сомбора, Младен Заклан, Синиша Јојен Пајић.

Након што је игроказ изазвао одушевљење публике и салве смијеха, уследило је личко весеље које је већ традиционално, улепшао Душан Свилар, Личанин из Бачког Брестовца. Из Сомбора у Бусије допутовали су и власница ресторана Кетеринг Аурариа и особље ресторана. Они су у претходном периоду пружили помоћ и у многобројним хуманитарним акцијама у Крбавици и Лици.

Личко прело Крбавчана је било једно од оних вечери за памћење. Слобода духа, љубав према отаџбини, непоколебљивост пред тешкоћама, јачина карактера, хумор, песме, безграничан труд и вера у Бога, у светиње, у своје циљеве, али најбитније вера у наредна покољења је оно што чини да помислите да није све изгубљено.

Новинарка Српског кола

Наташа Деветак