Окупљање Граховљана и Ливљана одржано по 12. пут у Бачком Јарку

Традиционално окупљање Граховљана и Ливњана одржало се 08.02.2020. године по 12. пут у Бачком Јарку како би дружењем, игром и пјесмом сачували завичај од заборава. У организацији Завичајног удружења Ливњана и Граховљана овом приликом окупили су се земљаци који живе у Бачком Јарку, Темерину, Новом Саду, Београду, Бачкој Паланци, као и у другим дијеловима Србије, али и земљаци који су специјално за ову прилику дошли из Ливањског поља, Грахова и Дрвара. Скуп су увеличали предсједник општине Босанско Грахово Милорад Глигић, предсједник општине Темерин Ђуро Жига, народни посланик у Скупштини Србије и предјседник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине Душко Ћутило и предсједница Управног одбора Савеза крајишких удружења Ранка Срдић Милић.

Да су Ливњани и Граховљани вјерни свом завичају и да га чувају од заборава, указује чињеница да је ово 12. окупљање у Бачком Јарку. Поред тога, земљаци сваке године на Светог Илију одлазе у завичај где је остало мало српског живља. Овакве вечери и одласци у завичај служе управо томе да се ти људи не забораве, да се чују изворне пјесме из завичаја, подсјети се на фолклорне игре и народне ношње и како су изгледали зборови и прела у ливањско-граховском крају. Многи су дошли да се виде са пријатељима, поразговарају и евоцирају успомене на родни крај. Циљ оваквих окупљања је да се традиција и обичаји пренесу на млађе нараштаје који треба да наставе да их његују.

На почетку програма присутне је поздравио предсједник Управног одбора Завичајног удружења Ливњана и Граховљана Владимир Вујановић који је пожелио свима добродошлицу и истакао да је дружење Ливњана и Граховљана први пут организовано 2008. године и постало традиционална манифестација која његује завичајне обичаје и традицију људи поријеклом са тих простора:

Окупљањем на овом традиционалном дружењу на којем његујемо и афирмишемо обичаје и културу из краја свог поријекла, дајемо велики допринос чувању од заборава нашег Грахова, Ливањског поља, планина које их окружују Динаре, Шатора, Старетине, наших села смјештених у подножју ових планина и свих лепота којима је овај наш крај препун, истакао је Вујановић.

Своје задовољство због присуства окупљању Граховљана и Ливњана изразио је и народни посланик у Скупштини Србије и председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта и објаснио зашто су важна оваква окупљања:

Наш народ из тих крајева који љубоморно и позитивно чува своје обичаје, традицију и културу овим шаље поруку да се не одриче својих коријена, својих села одакле су родом и поријеклом. Знам да доста наших земљака одлази неколико пута годишње у свој крај да тамо обнове цркве, гробља, оспособе сеоски дом гдје се могу окупљати и да асфалтирају путеве. То је једна снажна порука без обзира што нам се десила трагедија у Федерацији БиХ одакле је протјерано пола милиона Срба да је то наша земља, наш крај којег се никада нећемо одрећи. Такође, ова окупљања су важна јер се на тај начин шири и јача духовно и културно јединство српског народа без обзира одакле смо. Ми смо Срби и треба да поштујемо свој српски језик, своје ћирилично писмо, окупљамо се око Српске православне цркве. Добра је ствар што на оваквим окупљањима буде и свештеник, али истовремено је важно да његујемо културу сјећања на наше страдале сународнике. Добро знамо да је српски народ доживео два геноцида у Првом свјетском рату, брутални геноцид у Другом свјетском рату, етничко чишћење деведесетих година и зато не смијемо никад заборавити наше страдале сународнике. И на крају, не мање важно, потребно је да се више међусобно поштујемо, уважавамо, да једни другима опраштамо јер и на тај начин можемо показати јединство.

У име општине Темерин присутне је поздравио предсједник општине Ђуро Жига:

- Ово је јединствена прилика да се присјетимо наших обичаја, да споменемо наш крај, да изговоримо коју нашу стару већ помало заборављену реченицу и ријеч, да чујемо нашу пјесму и да се подсјетимо наше игре. Дио је то наше културне традиције и националног и духовног идентитета. Наша је обавеза да подстичемо младе нараштаје и да их учимо како је то некада било.

Начелник општине Босанско Грахово Милорад Глигић истакао је да је за њега велика част да учествује на оваквом дружењу. Такође, саопштио је да општина Босанско Грахово и ливањска села живе у доста тешким условима али вјерује да ће се изборити са свим проблемима и да ће опстати на вјековним огњиштима:

Оваква окупљања су перспектива за одржавање наших обичаја и традиције. Сви становници из Босанског Грахова и Ливањског поља који су избјегли треба да се учлањују у удружења да би удружења имала јачу снагу.

Предсједница Савеза Крајишких удружења Ранка Срдић Милић је истакла да се на оваквим дружењима људи сусретну, развијају се идеје, евоцирају се успомене и осмишљавају се нови догађаји. Неформални сусрети су много битнији него формални јер тада дође до неких резултата који у званичном дијелу не би дошли до изражаја:

Граховљани и Ливњани су једна квалитетна организација, имају резултате, имају озбиљност и преданост руководства удружењу и раду и имају добру сарадњу са Савезом Крајишких удружења због чега смо поносни на њих.

Након обраћања званица, а да би остали вјерни традицији и правосланим обичајима, водитељка програма Милица Марчета позвала је свештеника Илију из Бачког Јарка да поздрави и благослови скуп. Након благослова, слиједио је богат културно умјетнички програм у којем су наступили КУД “Соња Маринковић“ из Новог Сада и мушка пјевачка група КУД “Младен Стојановић“ из Бачког Јарка. Присутни су имали прилику да чују пјесника Илију Ињца из Казанаца који је прочитао стихове своје нове пјесме.

По устаљеној традицији, Завичајно удружење Ливњана и Граховљана изразило је захвалност земљацима који дају допринос успјешности окупљања и свеукупног рада Удружења. Управни одбор донио је одлуку да ове године уручи захвалницу земљаку Здравку Томићу из Сирига, за велики допринос и подршку у остваривању циљева Удружења. Захвалницу Здравку Томићу уручила је предсједница Скуштине Завичајног удружења Милка Јурић.