Општина Пећинци – најбоља локална самоуправа у региону

Једина локална самоуправа међу овогодишњим добитницима награде Brand Leader Аwаrd 2019, које су 27. марта уручене у Сава центру у Београду, била је општина Пећинци која је проглашена за најбољу локалну самоуправу у региону Југоисточне Европе у 2019. години, јер је, како стоји у образложењу награде, „лидер у креирању просперитетног привредног амбијента и подстицајног инвестиционог окружења, константном унапређењу инфраструктуре и системској подршци развоју транспорта и логистике.

Награда Brand Leader Аwаrd се додjељује на основу низа стандардизованих критеријума који подразумиjевају иновативност, висок степен тржишне препознатљивости и позиционирања аутентичног производа. Награда се додјељује у циљу афирмације најистакнутијих компанија, институција, појединаца и медија који континиураним позитивним развојем и иновативним стратегијама постављају више стандарде и унапређују тржиште, те дају изванредан допринос у популаризацији привредног потенцијала, креирања конкуретног тржишног имиџа Региона.

Престижну награду, коју шесту годину заредом додјељује компанија Маss меdia international, у име општине Пећинци примио је предсједник општине мр Жељко Трбовић, који је том приликом рекао да награда не припада њему, већ комплетном општинском руководству, ефикасној локалној администрацији и свим грађанима пећиначке општине.

Тим поводом смо и ми разговарали са предсједником општине Пећинци мр Жељком Трбовићем, и увјерили се у успјешност ове локалне самоуправе.

Све локалне самоуправе се труде да анимирају инвеститоре, која је предност  Пећинаца у односу на остале општине?

– Предност општине Пећинци јe прије свега изузетно повољан географски положај, али и повољно привредно окружење које смо створили захваљујући врло ефикасној локалној администрацији и усвојеној планској документацији која инвеститорима знатно олакшава градњу. Наша радна зона у Шимановцима налази се на само 25 километара од Београда и на само 15 километара од аеродрома Никола Тесла, а кроз сјеверни дио наше општине пролази аутпопут Е70 који је дио Коридора 10 и који нашу општину повезује са вишемилионским тржиштем. Све то су разлози што је у нашој општини реализовано око 70 гринфилд инвестиција, у које је уложено близу 700 милиона евра. Захваљујући великом приливу инвестиција, незапосленост у општини Пећинци је најнижа у региону – на евиденцији Националне службе за запошљавање у фебруару 2019. године било је само 781 незапослено лице.

Вашој општини су одобрена 4 нова инфраструктурна пројекта, шта ће то значити за вас?

– То су четири изузетно значајна пројекта за пећиначку општину која смо договорили са потпредсједницом Владе Србије и министарком грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре Зораном Михајловић, на недавном састанку са предсједницима свих општина Сремског управног округа којем је наша општина била домаћин. Три од четири договорена капитална пројекта су улагања у путну инфраструктуру: реконструисаћемо путне правце Деч – Прека Калдрма – Ашања, Суботиште – Огар и Попинци – Пећинци. На тај начин ћемо добити много квалитетнију путну мрежу у нашој општини, не само за привреду која махом послује у сјеверном дијелу општине, већ и за туризам који је махом концентрисан у јужном дијелу и ка којем ће посјетиоци имати приступ из два правца.

Које гране привреде су најзаступљеније у вашој општини и да ли имате неке програме гдjе помажете малим привредницима и попљопривредницима?

– Стратешки развој општини Пећинци је конципиран у три правца – привреда, пољопривреда и туризам. Због интензивног индустријског развоја општина Пећинци је синоним за привлачење гринфилд инвестиција не само у Србији, већ и у цијелом региону. Посљедично долази до развоја мале привреде и услужних дјелатности кроз сарадњу са великим индустријским системима, а преко Удружења пољопривредних произвођача помажемо пољопривредницима у прикупљању документације за добијање државних субвенција. Такође, локална самоуправа сваке године финансира бесплатну анализу земљишта за регистрована пољопривредна газдинства, а улажемо и у уређење атарских путева и чишћење каналске мреже у атарима наших насеља.

Колико ваша општина има богату туристичку понуду?

– Општина Пећинци обилује културно-историјском баштином, а на нашој територији је и бисер природе Специјални резерват природе Обедска бара, друго заштићено подручје у свијету. Средњовјековна тврђава Купиник, на самом ободу села Купиново, посљедња је престоница српске средњовјековне државе. Имамо двије етно куће – Аксентијев кућерак у Огару и Етно кућу Путник у Купинову. Обе куће су под заштитом државе. Аксентијев кућерак као културно добро од изузетног значаја, а Етно кућа Путник као културно добро од великог значаја. У Доњем Товарнику је Свињарска колеба, реплика традиционалног објекта у каквом су некада живјели сремски свињари, а у Пећинцима је већ добро познати Српски музеј хлеба Јеремија. Све то представља изузетан ресурс за развој туризма, који је у прошлости био потпуно неискоришћен. Посљедњих неколико година смо много улагали у обнову културно-историјских добара, а наши туристички локалитети све више привлаче пажњу посјетилаца. Однедавно је уведен и један нови туристички садржај садржај – електрични минибус назван Зелени змај у част легендарног Змаја Огњеног Вука који је столовао у Купинику. Овим минибусом туристи ће бити у могућности да се возе на двије трасе кроз шуме око Купинова.

Који су услови за развој спорта у вашој општини?

– Локална самоуправа је доста урадила на унапређењу услова за развој спорта у нашој општини. Изградили смо модерну спортску халу у Доњем Товарнику, која испуњава све услове како за одржавање званичних спортских такмичења, тако и за одржавање школских такмичења. Доста смо улагали и у обнову и уређење игралишта за мале спортове у свим нашим насељима, као и у обнову постојећих и изградњу нових дјечјих игралишта. Преко Спортског савеза  Развој спортова свим нашим клубовима финансирамо трошкове такмичења и набавку спортске опреме и реквизита клубовима, али и школама и предшколској установи. Све то је створило одличне услове за развој аматерског, омладинског и школског спорта, јер на тај начин стварамо најширу базу младих људи окренутих спортским активностима и здравом начину живота.

Колико ваша општина помаже Крајишницима, када је у питању рјешавање стамбеног питања или приликом запослења?

– Проналажење запослења у нашој општини не представља неки посебан проблем. Као што сам већ рекао, на евиденцији Националне службе за запошљавање је само 781 незапослено лице и сви који заиста желе да раде релативно лако могу да пронађу посао, а локална самоуправа апелује на привреднике да кад год је то могуће упошљавају локалну радну снагу. Што се тиче стамбеног збрињавања, Општина Пећинци редовно аплицира за средства за ову намјену код Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије и доста је урађено на стамбеном збрињавању избјегличких породица. Кроз Регионални стамбени програм 19 избјегличких породица је збринуто додјeлом грађевинског материјала у максималној вриједности до 9.000 евра, 13 породица је добило помоћ у виду откупа сеоске куће са окућницом у вриједности од 9.500 евра и мали грант у грађевинском материјалу вриједном 1.500 евра, док је седам избјегличких породица стамбено збринуто додјелом монтажне куће на сопственом плацу. Током ове године треба да почне и градња стамбене зграде у Шимановцима са 15 стамбених јединица намијењених избјегличким породицама. Анкетирањем је утврђено да већина избjегличких породица на територији пећиначке општине има ријешено стамбено питање, а мени је циљ да до завршетка овог мандата у нашој општини не буде избјегличких породица са неријешеним стамбеним питањем.

Колико су се Крајишници уклопили у нову средину, и на који начин доприносе општини?

– Актуелно општинско руководство не дијели грађане наше општине на староседеоце и дођоше, већ се према свим грађанима односимо са једнаким поштовањем и то за резултат има све бољу интегрисаност Крајишника у локалну заједницу. Крајишници развоју локалне заједнице доприносе својим радом као и сви остали грађани, а локална самоуправа подржава манифестације које доприносе очувању крајишке традиције и обичаја. Мислим да се слободно може рећи да су Крајишници видљиви као заједница, али да ни на који начин нису изузети из токова живота локалне заједнице.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар