Организован 19. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор Крушедолска звона
Традиционално, задње суботе у мају, у Манастиру Крушедол 31. маја 2025. одржан је 19. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор Крушедолска звона.
Сабор организују Завичајни клуб Славонија из Инђије на челу са Вељком Вукелићем, Удружење Срба из Хрватске заједно са Асоцијацијом избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, и Епархија сремска уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.
Манифестација Свесрпски сабор Крушедолска звона посвећена је свим Србима који су погинули или нестали током 20. вијека. Прије свега Западнославонцима погинулим у Бљеску 1. и 2. маја 1995. године. Ово сабрање је прилика да се покаже заједништво и сачува сјећање на богату историју и културу Срба Крајишника.
С обзиром да се налазимо у турбулентним временима, ове године је изостао културно-умјетнички програм.
Крајишки народ је страдални народ и за све Србе страдале у ратовима 1991—1995. служена је архијерејска литургија и парастос. Литургијом је началствовао митрополит сремски Василије у древном манастиру Крушедолу гдје се литургија служи већ пет вијекова.
– Господ је изрекао роду људском, „дјечице моја, нећу вас оставити сироте, доћи ћу вама ”. Будите у нашим светињама и примите силост висине. Ријеч Јеванђеља је увијек свјежа и освјежавајућа, ма колико пута да се понавља јер је Христос млад и увијек је присутан у нашим светињама гдје се литургија служи.
– Већ 19 година захваљајући Вељку Вукелићу и удружењу нас Крајишника који смо се нашли на овим просторима, организујемо ово сабрање да не заборавимо огњишта, наше гробове и наше светиње. Тамо гдје смо поникли, тамо гдје смо Бога спознали и светом тајном крштења постали чланови цркве Христове. Оно што се десило 1991. у Бљеску и Олуји, када смо морали да напустимо наша огњишта, прагове и домове, дошли смо у Србију која нас је примила као мајка. Нисмо имали друго мјесто, полетјели смо у крило мајке као свако дијете у невољи. Није то први пут да се српски народ покреће, на овим просторима је познато када је Арсеније III Чарнојевић са распетог Косова пошао са 37.000 Срба, дјеце, жена, стоке, пошао на ове просторе и нашао светиње, манастире, цркве и српски народ, развио и умножио, био један од угледних патријарха српских, али никада није заборавио Пећку патријаршију, никада није заборавио огњишта и кутак гдје је поникао. У овој светој обитељи, овдје је сахрањен.
Владика поручује да ће се српски народ окупити сљедеће године по 20. пут како би се сјетио страдалих и како би показали богатство културе и традиције Крајишника.
– Страдавали су на кућним праговима, а страдавали су и на путу до мајке Србије. Сви су они у Богу живи. Наше цркве и светиње су често окружене гробљима, када служимо литургију они који се налазе око светиње су са нама, та молитва је молитвена као снага духа светога. Када полазимо из светиње полазимо са новом снагом, освјежени љубављу – рекао је митрополит Василије и поручио да ће се молити да Господ утихне сва жаришта на овом свијету.
Након литургије и парастоса услиједила је трпеза љубави.
Предсједник Организационог одбора Вељко Вукелић поздравио је митроплита Василија, домаћина игумана архимандрита Саву и монаштво и свештенство Српске православне цркве.
– Са благословом владике Василија смо почели наше сабирање. До сада смо два пута и сада трећи пут због ванредних околности организовали Сабор без културно-умјетничког програма. Ипак, духовни дио наше манифестације је најважнији. Културно-умјетничким програмом трудимо се да сачувамо оно што смо донијели из наших крајина, и трећи дио је било народно дружење на којем се никада није десио ниједан негативан догађај. Сљедеће године обиљежавамо 20 година Крушедолских звона и надам се да ћемо их обиљежити на начин како доликује уз велику масовност нашег српског народа.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Србије Демо Бериша каже да увијек са задовољством долази у манастир Крушедол, у који је први пут дошао прије 43 године.
– Овдје се осјећам увијек као свој на своме. Мој народ са вашим повезује мајка Ангелина која је Албанка и данас је једна од највећих српских слава која се слави и једна је од ктитора овог манастира. Трудићу се да све вас који сте дошли, а тренутно се налазим на челу Министарства за људска и мањинска права, примим уколико будете имали неки проблем који вас тишти.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
