Осјечки Срби прославили Велику Госпојину

Веће српске националне мањине града Осијека Велику Госпојину обележава као своју крсну славу, а свечаност је и ове године одржана у просторијама ове институције у Доњем граду.

Крсна слава осјечког Већа српске националне мањине обележена је чином освећења славског колача и кољива који је извршио надлежни парох протојереј Александар Ђурановић. Он се потом, након ломљења колача и славске молитве, пригодним речима обратио окупљеним већницима и њиховим гостима.

– Иако никад у историји није било мање Срба у Осијеку, надам се да ћемо заједнички збити редове и заједнички се потрудити да остваримо сва она грађанска права која нам по закону припадају. То ћемо остварити ако будемо пратили и подржавали рад и ове институције која данас слави. Срећан вам празник и да Господ благослови све присутне и њихов труд и рад – рекао је протојереј Ђурановић.

Овом приликом представљена је и традиционална „Осјечка госпојинска разгледница“. Реч је о обичају којег ВСНМ града Осијека одржава по шести пут на дан свој крсне славе, а разгледница на себи увек има неки други мотив који подсећа на вековно присуство српске заједнице у највећем граду у Славонији. Штампање Госпојинских разгледница финансирало је Заједничко веће општина из Вуковара.

– Некад то буде нека институција или зграда која је битна за српску заједницу у Осијеку, а некад то буде нека особа из ближе или даље прошлости од значаја за нашу заједницу. Ове године смо на разгледницу ставили „кућу Крагујевића“ у Улици Јована Гојковића која датира из 18. века. У тој кући рођен је епископ Стефан Крагујевић и то је најстарија кућа у осјечком Доњем граду – каже председница ВСНМ града Осијека Данијела Јовчић.

 

Нови мандат, нови планови


Осјечко веће српске националне мањине конституисано је ове године након у мају одржаних мањинских избора, а нова председница на тој функцији наследила је Милорада Мишковића који је тренутно нарушеног здравља, а који је годинама уназад водио бригу о културном и историјском наслеђу Срба у граду на Драви. У мандатима Милорада Мишковића кренуло се с иницијативом објављивања „Госпојинских разгледница“, али и са обнављањем културних и историјских споменика од важности за Србе у Осијеку. На тај начин обновљена су и два православна крста. У новом мандату, осјечки Срби имају и нове планове.

– Тренутно нам је најбитније да покушамо да обновимо православну капелу на доњоградском гробљу која је из 19. века и никад није обнављана. Ту смо иницијативу упутили према Граду и надамо се да ће бити разумевања и да ће бити средстава за то. Раније смо имали разумевања приликом обнове крстова, а на наш предлог добили смо у граду и Улицу Милутина Миланковића. Поред тога, ми смо у јуну упутили још један захтев Граду да се преко градске фирме Укоп заштите надгробни споменици који су значајни за српску заједницу. Направили смо попис од 15 надгробних споменика међу којима су бивши градоначелници, адвокати и многи други угледни Срби. Из Укопа су нам одговорили да ће ти споменици бити трајно заштићени – истиче Данијела Јовчић.

Број Срба у Осијеку данас је на историјском минимуму, међутим они који су преостали показују жељу да се промени ситуација када је у питању очување културе и традиције заједнице.

– Од прошле године имамо православну веронауку у граду. Тренутно у самом граду има неких двадесетак деце, а од ове школске године деци ће, поред католичке и исламске веронауке, по први пут у школама бити понуђена и православна веронаука уз добру организацију нашег свештеника Ђурановића. То нам је изузетно битно јер је битно да се људи ослободе – наводи Данијела Јовчић.

Према попису из 2011. године Срби су најбројнија национална мањина у Осијеку и са око 6.500 хиљада представника чине нешто више од шест одсто од укупног броја становника. Већина њих живи у градским насељима Тења, Клиса и Сарваш док је у самом граду број преосталих Срба далеко мањи.

*Овај текст је настао у склопу пројекта „Ту гдје живимо“ који је подржао Фонд за потицање плурализма и разноврсности електроничких медија Агенције за електроничке медије.

Преузето са: srbi.hr

Нема коментара

Напишите коментар