Остаци некадашњег манастира изронили из језера Перуча

Камени зидови старог православног манастира Драговић из 1395. године, који је половином прошлог века потопљен због изградње хидроелекране „изронили“ су ових дана из акумулационог језера Перуча због ниског водостаја.

Камени зидови старог православног манастира, деценијама скривани од људског погледа, ових су дана обасјани светлошћу далматинског сунца изазвали велику медијску пажњу, али пре свега показали да Господ чува своје светиње од људских посртања, па макар и у тамним дубинама вештачког језера, на чијем се месту пре само неколико деценија узносила молитва Богу и где су се православни Срби рађали и умирали.

Као тихо сведочанство некадашњег живота у потопљеном селу Кољане, у нашим данима сведочи олтарска апсида некадашњег манастирског храма, да нас подсети на безумље наших претходника, који су ради „економског напретка“ заувек прекинули вишевековни живот села, манастира и овдашњих људи.

Првобитни манастир Драговић сазидан је 1395.године, непосредно после косовске битке када Срби, бежећи пред Турцима насељавају ове крајеве Далмације. Од тог манастира данас су остали само темељи потопљени у језеру Перуча, који се назиру тек повремено лети када се смањи ниво језера. Из периода самог настанка манастира није остало много писаних података, али се зна да је сазидан на левој обали поред речице Драговић по којој је, претпоставља се, добио и име. Кроз историју је доста пута страдао, био рушен, паљен и пљачкан па је и докумената који о томе сведоче остало јако мало.

– Манастир је, од самог настанка, делио страдалну судбу народа овога краја, страдање народа пратило је страдање цркве и обрнуто. Драговић је био јако богат и једно од његових највећих страдања у ствари је његово потапање, заједно са свом земљом овдашњег становништва и манастирском имовином. Довољно је рећи да је, у то време, био један од највећих у Далмацији, док је данас скоро најмањи. Имао је у поседу своје млинице, рибњаке, раднике и земљу, али је без свега тога остао, баш као и народ чије су куће и читава имања потопљени. Оно што треба истаћи јесте да је народ ове врличке и цетинске крајине, у овим кршним и штурим пределима, био изразито благонаклон према својој цркви, а у прилог томе сведочи податак да је манастиру тада поклонио читавих пет стотина хектара земље, што је незамисливо за кршну Далмацију – прича отац Јован, један од двојице монаха који данас живе у манастиру Драговић.

Први пут измештен у 17. веку

Неколико извора који су се налазили уз речицу Драговић, угрожавали су постојаност првобитног манастира, зато је донешена одлука да се он измести мало источније на једну падину, те да се сазида већи са већим конаком.То је завршено 1860.године уз неке мање потешкоће. Манастир и нова црква освећени су 20. августа 1867. године и чинило се тада да ће на том месту, званом „Виногради“ манастир и остати.

Ипак, вољом господара овога света није било тако. Комунистичке власти у годинама након Другог светског рата дошле су на идеју да се зарад изградње вештачког језера потопи манастир Драговић, заједно са околним српским кућама и гробљима. Идеја је реализована, око 1.500 људи је расељено махом у Србију, језеро је прогутало куће и плодна земљишта, манастир је потопљен, али његова историја и његов значај нису.

Зашто је манастир Драговић потопљен?

У прилог томе сведоче и данашње прилике када су, значајним повлачењем нивоа воде у језеру Перуча,осим олтарске апсиде, поново постали видљиви и зидови некадашњег манастирског конака, чији је један део тренутно изнад воде, а други јасно видљив под водом. Стога не чуди што остаци манастира Драговић изазивају пажњу посетилаца, од којих многи нису православне вере, а који баш као и православни Срби, без речи посматрају несвакидашњи призор, још увек не верујући у „општи интерес“ због којег је потопљено село, манастир и гробље.

-Тадашње власти су одлучиле да ће од оне дивне, плодне земље бити исплативије направити акумулационо језеро, а низводно од реке Цетине направити хидроцентралу за производњу електричне енергије. Народ је то сматрао као одлуку напредне, прогресивне државе која тежи ка светским стандардима, али је то било тешко прихватити онима чије су куће и имања били доле и чији су гробови, том одлуком, до данашњег дана остали испод воде, као и наш манастир. У читавом врличком крају некада је живело око 16.000 становника, док у данашње време нема ни десет посто од тог броја – појашњава отац Јован.

Посета епископа Никодима

Епископ далматински Никодим, заједно са оцем Јованом, посетио је манастир и старо гробље на другом крају језера, чији су остаци још увек одлично видљиви, где почивају они који су чували и сачували православну веру у овом делу Далмације. До гробља се може једино чамцем, али камени крстови поново изронили из воде, одајући јасно видљиве ћириличне натписе, опет су подсетили на оне који ту деценијама почивају заборављени, оне који су неправедно, рекло би се, два пута сахрањени али чији земни остаци сада отворено показују да историју и постојање једног народа никаква овоземаљска власт и сила не могу затрти. Призор достојан суза, изазвао је у окупљенима накнадну тугу и бол због безумља наших претходника, којима нису били свети ни храмови ни гробља.

– Упркос томе што је манастир Драговић три пута мењао своје место, молитва на далматинском камену никада није утихнула, већ нас, захваљујући нашим светињама, и даље спаја са Господом који, често од нас самих, чува храмове и манастире које су жуљевитим рукама градили наши преци. За сведочење православне вере увек је требала жртва. Истина је требала бити изнад интереса, а такав животни образац у прошлости је красио и наше претке. За све што негде потиснемо или заборавимо, ношени свакодневним бригама, Господ се увек побрине. Томе сведочимо и данас, када својим очима јасно можемо видети све оно што о чему смо слушали, оно што су нам овдашњи људи приповедали, а што је деценијама у назад вода прекривала. Ми се тим знаковима враћамо историјски унатраг, да сведочимо о постојању и пореклу. То нас покреће да се жртвујемо у борби за оно што представљамо – поручује отац Јован.

Манастир Драговић, поред Крупе и Крке, спада у ред три најзначајнија далматинска манастира. Након потапања, изграђен је нови манастир, на узвишењу изнад језера. За време протеклог рата 1995.године постојећи манастир је девастиран и опустошен и до реновирања почетком двехиљадитих, његове просторије су служиле као штала. Драговић је данас обновљен, иконописан, поред њега је изграђен манастирски конак, а литургијски живот у њему служе два монаха.

Извор: srbi.hr