Отаџбински покрет организовао Свечану академију у Новом Саду
Поводом Дана и славе Републике Српске Крајине у амфитеатру Спенса у Новом Саду 14. децембра Отаџбински покрет организовао је Свечану академију посвећену избјеглим и прогнаним из Српске Крајине и Хрватске под завјетним слоганом „Док живе Крајишници – живјеће и Крајина“ коју и ове године посвећују“младима Крајине региона и дијаспоре“.
Организатори кажу да ово сабрање треба да покаже снагу и одлучност, вољу и потребу за јединством. Не смијемо заборавити властита огњишта, а сјећање на њих нас већ 30 година прогони и тражи одговоре.
Домаћин Драгомир Лалић је поздравио госте, оснивача Отаџбинског покрета Милутина Станивуковића, директорка Музеја Војводине Чарну Милинковић, секретара Косовско-метохијског одбора Матице српске Александру Новаков, изасланика министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Душка Ћутила, делегацију Кола српских сестара, представнике удружења Срба са Косова и Метохије Удружење Видовдан, представнике 243. механизоване бригаде Цар Урош, представнике ветеранских организаија Црвете беретке и 53. гранични батаљон, 63. падобранска бригаду и Бесмртни пук Србије.
Презвитер Жељко Латиновић је са домаћинима пресјекао славски колач и осветио кољиво након чега се обратио присутнима и рекао да су Срби славу прослављали и у тешким временима, прелазећи албанске планине, пробијајући солунски фронт и гдје год су се налазили.
– Да Бод да, да се не раздвајамо и да увијек будемо свјесни да смо једно, један род и једна велика породица без обзира гдје се налазили. Увијек служећи Христу и роду своме.
Свечану академију увеличали су наступи Хора Свети Роман Слаткопојац под диригентском палицом проф. Петра Којића и његове супруге Евгеније Владимировне Којић, КУД-а Ћирило и Методије из Бусија, Симоне Новаков, Александре Новаков, Миодрага Мише Близанца и пјесникиње Бојане Вучић.
На Академији је приказан прилог од крајишком страдању.
Лалић је нагласио да је српски народ из Републике Српске Крајине један од најстрадалнијих народа у 20. вијеку.
– Због непостојања добре воље Хрватске да се за нас Србе нађе правично рјешење и због нараслог хрватског национализма и мржње према Србима, нисмо имали другог избора, те смо 19. децембра 1991. године прогласили Српску Крајину републиком. Ми се тог дана сјећамо, тај дан обиљежавамо и трудимо се да се сабиремо.
Други прилог који је приказан је о Војсци Крајине.
–Наша војска је био наоружани народ. Ми смо се организовали како смо знали и умјели, али нисмо били у стању да одбранимо РСК. Нико нам није ни помогао у томе – рекао је Лалић и позвао све да аплаузом поздраве Војску РСК која није призната од никога, па ни од Републике Србије.
Помоћник министра за рад и борачка питања Душко Ћутило нагласио је да Крајишници увијек организују манифестације на којима на прави начин чувају своју вјеру, културу и традицију.
– Крсна слава нас је увијек окупљала, и у срећним и у тешким временима. Она је била та која нас је у слози држала и сачувала и зато ми морамо и њу да сачувамо, а самим тим и свој идентитет, свој српски језик и ћирилицу. Кроз културно-умјетничке програме показујемо да као народ имамо чиме да се поносимо и да имамо својим потомцима да оставимо. Зато је овај јубилеј, деценија ове манифестације врло значајан и Отаџбински покрет треба да буде поносан – рекао је Ћутило и додао да је Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања подржало ову манифестацију.
Крајишка пјесникиња Ранка Срдић изразила је задовољство што види доста драгих лица који се труде да мијењају слику наше етичности на боље и да пружају прилог истини данашњице.
– Честитам Драгомиру Лалићу на успјешној организацији манифестације. У духу јединства одавде у два најважнија правца шаљемо поруке, на наша опустошена огњишта гдје живе малобројни повратници којима су мркле ноћи, а неизвјесне зоре. Шаљемо слику у свијет да нас има, да смо још кадри „стићи и утећи и на страшном мјесту постајати“ – рекла је Ранка Срдић и са присутнима подијелила стихове своје пјесме симболичног назива Мучена Србија.
Предсједник Удружења пензионера из Хрватске Јован Каблар примио је Повељу Отаџбинског покрета.
– Двадесет година сам на челу удружења. Прошли смо многе стазе и путеве, да дођемо до наших одузетих пензија. Хрватска је у септембру 1991. године обуставила исплату пензија, пензионерима српске народности који су до тада примали пензије, а било их је 57.500. До данас они нису вратили те пензије. Ми смо покушали све што је у нашој моћи. Када смо се обраћали Хрватима, као удружење нисмо имали право да заступамо појединце, а шти се тиче Државе Србије именоване су двије експертске групе ресорних министарстава и покушали су да нађу рјешење. Посљедњи састанак са хрватском страном је одржан 2013. године и тада су дошли до закључка да треба да се направи измјена и допуна Споразума о социјалном осигурању. Хрватска се обавезала да ће она направити и да ће је доставити, али до данас то није стигло.
Новинар Сава Смољановић је такође примио захвалницу и рекао да његова радијска емисија на прољеће прославља двије деценије постојања у континуитету.
– Емисија Завичај је волонтерска радио емисија. Никоме се никада нисмо обраћали за финансирање и ја се поносим тим јер једино тако можемо да сачувамо слободу мисли. Емисија се зове Завичај – Слободна Крајина јер окупља све слободомислеће људе Крајишнике који живе широм свијета. Емитује се уторком у 21.05 на Радију Фрушка гора и траје сат времена.
Смољановић је рекао да од фебруара уређује рубрику Радио Примишље заједно са својим колегама Слободан Бобо Секулић и Ђуро Лончар који су поздрављени великим аплаузом.
Предсједник Скупштине Отаџбинског покрета Драган Шкорић подијелио је захвалнице заслужнима: Душку Ћутилу, 243. механизованој бригади, ветеранима 53. граничног батаљона, Удружењу ветерана 53. падобранске бригаде, Удружењу Бесмртни пук Србије, Удружењу ветерана Црвене беретке, Фирми Одржавање и услуге ДОО, Небојши Кузмановићу, Александару Ђедовацу, Браниславу Шкорићу, Мићи Јелићу Грновићу, Драгани Молес и Матији Бећковићу.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
