Отворен Српски културни центар у Загребу
Најуже средиште Загреба добило је нови разноврстан културни простор те садржај – Српски културни центар. Након више сличних, који су отворени у другим хрватским мјестима с израженијим српскомањинским удјелом, на ред је дошао и главни град ове земље. Центар је смјештен на око пет тисућа квадратних метара површине у блоку између Прерадовићеве и Гајеве улице, а засад се у њему налазе Архив Срба у Хрватској, пододбор Српског културног друштва Просвјета, галерија и културни клуб и дворана те медијске редакције Вида ТВ и тједника Новости.
У истом блоку и припадајућим готово истим зградама загребачкога Доњег града, више од једног стољећа измјењивале су се српске институције, с изузетком четверогодишњег периода у НДХ, али и прва три десетљећа Републике Хрватске. У међувремену се српска заједница у Хрватској изборила за поврат својих некретнина којима данас тако поновно управља СКД Просвјета и сууправља Српско народно вијеће, да би се уз финанцијску помоћ власти РХ и Републике Србије у њима коначно смјестио и нетом отворени културни центар, односно његова прва фаза, јер ће се СКЦ наставити развијати кроз увођење даљњих активности.
– Овим центром показујемо да смо дубоко укоријењени не само у нашем главном граду Загребу, већ и у многим градовима и опћинама Републике Хрватске, гдје нашим програмима обогаћујемо и културу народа с којим живимо и дајемо допринос укупном културном животу у Републици Хрватској – рекао је на свечаности отворења предсједник СКД-а Просвјета Миле Радовић, додајући како ће центар бити отворен за све Загрепчанке и Загрепчане без обзира на етничку припадност, обогаћујући тако културне садржаје главнога града.
– Отворен за презентирање – додао је предсједник СНВ-а Милорад Пуповац – не само српског стваралаштва, већ за свако стваралаштво које говори језиком напретка у слободи, једнакости и братству.
Пуповац је подсјетио на неке моменте из „дугог стољећа“ зграде на адреси Прерадовићева 21, од прве градње постојећег објекта 1879. године до посљедњег усељења у 21. стољећу. Најавио је развој СКЦ-а који би постао „јединствена спона“ између Прерадовићеве и Гајеве, у смјеру „оног што симболизира и хисторијска спона“ између самих Петра Прерадовића и Људевита Гаја.
– Настојања да нас се искључи из партиципације у хрватском политичком животу директно су усмјерена против те симболике и имају за циљ да ушуткају или маргинализирају српску заједницу у Хрватској. Зато у овој прилици желимо јасно рећи – премда нам у рукама већ дуго нису добре карте, нећемо престати бити људи избора, слободе за себе и за друге – поручио је предсједник СНВ-а. Окупљенима су се потом обратиле поједине високе узванице и узваници из тијела власти РХ и Града Загреба, као и Србије.
– Ова пригода вишеструко је важна не само за српску заједницу, него за хрватску културу опћенито – казала је Нина Обуљен Коржинек, министрица културе РХ, поздрављајући заједнички напор српске мањине и хрватске владе у обнови и уређењу простора отвореног напосљетку за све.
Лука Корлает, замјеник градоначелника Загреба, такођер је истакнуо вриједност дисеминације културе без етничких ограничења у простору СКЦ-а.
– Већ смо у протеклим годинама и прије отворења центра овдје свједочили разним изложбама и другим манифестацијама – рекао је он.
Ријеч је затим преузео Марко Ђурић, министар вањских послова Републике Србије, изражавајући одушевљење и понос приликом доласка у новоотворени центар.
– Понос, за сав труд у овој генерацији, који је предузет да се односи Срба и Хрвата побољшају кроз културу и друге потребе, како у Хрватској тако и Србији – примијетио је Ђурић, додајући, између осталог, како је дошао да каже да ће Србија уложити додатне напоре да тамошња хрватска мањинска заједница буде своја на своме, „јер и Хрвати у Србији и Срби у Хрватској су аутохтоне заједнице“.
У Глини отворен српски културни центар
Свечаности је присуствовао и Томислав Жигманов, министар Владе Републике Србије за људска и мањинска права и друштвени дијалог те предсједник Демократског савеза Хрвата у Војводини, и разни други представници двију држава и мањинских заједница, као и дипломатског кора у РХ.
Отворење је заокружила Даворка Перић, повјесничарка умјетности и кустосица која је представила изложбу „Барбарогениј надреализма“, организирану поводом стогодишњице Надреалистичког манифеста Андрéа Бретона. Говорници су у Галерији СКЦ-а наступили окружени експонатима тога раскошног постава с фокусом на зенитизму и дадаизму, авангардним умјетничким покретима 20. стољећа.
Изложба „Барбарогениј надреализма“ која првенствено указује, као што је рекла ауторица концепта Даворка Перић, на „повезивање хрватских и српских умјетника с еуропским умјетницима и међусобно које се формирало кроз сурадњу у књижевним часописима из Загреба, Београда и Париза“, наставља се сутра у 19 сати, отворењем другог дијела у Галерији Форум у Теслиној улици. Уједно се тиме отвара традиционална манифестација Дани српске културе у организацији СКД-а Просвјета, ове године посвећена великом српском писцу Душану Ковачевићу.
