Паковац — село где се старе приче, специфична презимена и праисторијски остаци преплићу у једну живу легенду Баније

У подножју Осјеченице, крај села које се данас службено зове Пауковац, а које стари Банијци од памтивека зову Паковац, крије се слој старог предања. Да ли је име овог места везано за култ Белог бога — Бела или Бака? И шта нам о томе говори оближње брдо Паланка? Топонимија Баније можда чува старију историју него што мислимо.

Паковац (Пауковац) — село старих корена, тајни и необичних прича

Село Паковац, како га од памтивека називају староседеоци, налази се на јужним падинама Шамарице — у пределу који је од давнина био укрштање путева, цивилизација и судбина разних народа. Сам назив села изазива знатижељу: да ли је реч о месту које је добило име по неком личном имену, или можда по паковању руде и разних производа у галије.

Пропланак богова

Источно од села Паковац налази се брдо које локално зову — Паланка. Иако нема трагова каменог утврђења, име сугерише на неку врсту старог утврђења. У ствари, у многим словенским крајевима реч пале, палевина или паланка означавала је управо — очишћени пропланак у шуми, први простор за обреде или заштиту, ограђен дрвеним палисадом.

Свети простор старих Словена?

Замислимо онда овај пејзаж у старим временима: На врху Осјеченице — градина, врховно светилиште. На обронцима брда — Паланка, можда први светилишни пропланак или сабориште. У подножју — Паковац, можда у извору Баковац, место посвећено Баку, Белу или неком другом облику светлог божанства. Овај модел одговара ономе што етнолингвисти и археолози препознају као троделни култни пејзаж: свето брдо, ритуални пропланак, и подградинско светилишно насеље.

Наслеђе које преживљава у речима

Данас, када путник пролази кроз Паковац (службено Пауковац), ретко ко ће помислити да се ту некада можда клањало древним божанствима. Али сама реч Паковац, коју људи још увек спонтано користе, чува сећање које је старије од званичних карата и административних назива. У времену када се топоними губе и мењају, овај пример под Осјеченицом подсећа нас да свака реч на карти може бити капија ка заборављеном свету веровања и митова.

„Понекад се најдубље истине о нашим крајевима откривају управо у ономе што нам приповедају стара имена.“

Поред топонимске занимљивости, Паковац чува и веома специфичан слој старих презимена, која сама по себи сведоче о дубоким културним наслагама становништва и разноликим утицајима током векова.

Презиме Бенак, на пример, носи потенцијално древно значење. Корен „бен-“ тумачи се као „су“, односно оно што јесте или постоји. Суфикс „-ак“ у народној етимологији често има значење појачавања, потврде или суштине. Тако је могуће да се презиме Бенак изворно тумачило као „онај који је истинит, суштински човек“, што упућује на изразито староседелачко, поносно и снажно самосвојно име.

Презиме Дурман носи још слојевитију причу. Име се поклапа са називом биљке дурман (*Datura stramonium*), која је од давнина позната као халуциногено средство коришћено у магијским и ритуалним праксама. У народном предању дурман је симболисао нешто што „помућује ум“ или доводи до стања промене свести. Са друге стране, у дубљем индоевропском слоју, преко санскрта, уочавамо да реч „dhur“ значи „носити, држати“, а „man“ означава „ум“. Тако „dhurman“ може значити „оно што носи ум“, или пак „чврст, снажан ум“. У том смислу, презиме Дурман могло је у народу означавати „тврдог, непоколебљивог човека“, али и особу необичне или снажне природе.

Посебно је занимљиво и презиме Галијаш, које би по свој прилици могло бити повезано са речју „галија“ — лађа. То упућује на могуће историјске везе становника села са лађарима, речним трговцима или војним чамцима у доба Аустријске Војне крајине, када су реке биле важни путеви за кретање људи и робе.

Паковац није значајан само по људима и именима. Геолошка истраживања у најближем региону села потврдила су присуство фосилних остатака праисторијске ајкуле, што сведочи да је овај део Баније у миоценском периоду, а можда и у периоду после последњег леденог доба, био покривен морем. Проналазак праајкуле даје посебну димензију овом пределу: испод данашњих поља, шума и брда крију се слојеви древног мора.

Када све ове приче укрстимо — старословенска, народна, индоевропска значења презимена, историјске трагове трговине и путева, као и фосилна сведочанства прадавног мора — Паковац се пред нама појављује као село дубоке и вишеслојне прошлости. Свако презиме, сваки камен и сваки налаз из дубоких слојева земље приповедају причу која сеже далеко уназад, у време када су и човек и природа овде били у сасвим другачијем односу.

Данас је Паковац мирно банијско село, али са оваквим наслеђем — итекако вредно да се о њему прича и памти.

О селу Паковац — кратка белешка

Паковац (или службено Пауковац) је мало село на Банији, које административно припада општини Двор на Уни. Смештено је у брдовитом пределу богате историје и природе. Данас броји мали број становника, али је познато по својим старим презименима, причама и занимљивим археолошким налазима из ближе околине.

Припремио: Ђуро Црљеница

На основу теренских података, усменог предања мештана Паковца и анализе доступних разноликих података.

Насловна фотографија: Кућа Дује Кукића из Готичке испод Осјеченице, 1986. г., аутор Томљеновић Младен, Збирка Бановине, Прокупља и Мославине