Перо Грабунџија: Заборављени од Бога

Помоћ углавном иде у Глину и Петрињу, нама су је до сада пружиле само опћинске власти, па смо заборављени, каже доначелник Мајура

Како се данас живи у Мајуру?

Морам рећи да на подручју опћине живи махом старије становништво, просјек година је између 65 и 70. Људи се углавном баве пољопривредом, живе од пензија зарађених прије рата или социјалних примања. Има и неколико активних ОПГ-ова. По попису из 2011., имали смо 1.185 становника, од чега је 323 било српске националности; прије тога било нас је и петстотињак, али сада је заједница још малобројнија. Умире се или се овдје борави тек љети, а зими се одлази дјеци, па нам полиција неријетко ‘брише’ пребивалиште, поготову пред изборе. Насрећу, нема националних трвења, јер нас све муче слични проблеми, неовисни о таквим одређењима.

Који су то?

Сада се, примјерице, суочавамо с најездом звијери – дивљих свиња, чагљева и вукова. У мом селу, Свиници, даброви су похарали дрвеће које је расло уз ријечни ток, па се сад вода разлијева по ливадама и њивама које се ради тога не могу обрађивати. Одштета за оно што учини дивљач нема, а недавно је петнаестак домаћинстава пријавило да су им вепрови ушли у баште, потргали ограде и пождрали све што су нашли. Недавно је 15-ак старачких домаћинстава пријавило да су им дивље свиње ушле у баште, потргале ограде и појеле све што су затекле, па сада и сами муку муче с храном. С ловцима напросто немамо никакав однос, јер су то углавном људи из Загреба које ми овдје не занимамо превише. С тим у вези, тражили смо од дожупанице Мирјане Олујић да о томе обавијести жупана Ивана Цељака, а са свиме је упознат и потпредсједник Владе Борис Милошевић. Наиме, нас неколицина из села положили смо ловачки испит, могли бисмо држати и оружје, али нас нитко не прима у ловачко удружење, па сами не смијемо ловити. Стога звјерад несметано хара овуда. Ту је и проблем неодржаваних, у коров и раслиње обраслих путова, око којих се евентуално коси једном на годину. Асфалт постављен прије 35 или 40 година сада је у дерутном стању, баш као и до исте разине улекнути одводни јарци и шанци. Ти су путови сврстани међу жупанијске цесте, које би требало одржавати сисачко цестарско подузеће. Са струјом за сада добро стојимо, крчи се прилаз за нови далековод и поставља нови кабел, а стиже и улична ЛЕД расвјета. Но телекомуникацијских сигнала нема или су јако слаби, а кад тражимо да се доступност појача, увијек нам буде одговорено како се у то не исплати улагати јер нема народа. И то унаточ томе што овамо уз сталне становнике долазе и туристи, викендаши. Додуше, сигнал је сад нешто јачи у самом Мајуру те уз магистралу према Хрватској Костајници, но кад се скрене с пута, уопће га нема. Тако да се и мене на мобител може добити само ако сам на свом радном мјесту у Опћини или ако нађем неку зону доступности по околним селима. Једном је приликом човјеку овдје позлило, па нам је требало десетак минута да нађемо точку с које смо могли назвати Хитну која је, насрећу, стигла свега три минуте након позива.

Колику вам је штету нанио децембарски потрес?

Јако велику за овдашње прилике: укупно је пријављено 818 оштећених објеката, од чега су чак 123 добила црвену, а њих 149 наранчасту наљепницу. У тој је катастрофи страдала овдашња црква, а оштећен је и друштвени дом у којем смо се окупљали. Обнова није почела, јер имамо проблема с ‘папирологијом’. Како рекох, становници су претежито старије животне доби, а процедура пријаве штете и прикупљање документације су врло комплицирани, неријетко и нелогични. Тако да кад нетко ријеши обнову димњака, мора тражити папире и цертификате за обнову крова на који је димњак пао. Стога људи самоиницијативно обнављају своје објекте, а то је пак отежано јер нема довољно грађевинског материјала. Неколико младих фамилија још треба једнократна помоћ у материјалу, али се и за то траже папири. Помоћ углавном иде у Глину и Петрињу, нама су је до сада пружиле само опћинске власти, па нам се чини да смо од свих заборављени, и од Бога и од народа. Спашавају нас опћинске власти које су сваком тко је тражио помоћ, излазиле у сусрет колико су могле.

Што мислите, какву ће слику показати јесенски попис становништва?

То је неизвјесно, јер се тражи да се људи пријављују путем мобитела и апликација, а сигнала нема. Пријава поштом није могућа, а проблем је и у томе што су се многи изјаснили као припадници већинског народа, иако и даље празнују православне благдане.

Извор: Ненад Јовановић; Портал Новости