Пета деценија ојкалице и здравице у Стрмици, на Тромеђи

Сабор народног стваралаштва и једна од највећих и најдуготрајнијих манифестација Срба у Хрватској, „Сијело тромеђе”, по 28. пут одржано је у селу Стрмица, на тромеђи Босне, Лике и Далмације.

Од првог „Сијела Тромеђе” одржаног сада већ давне 1974. године у Дому културе у Стрмици, прошло је пуних пет деценија. У то време, када до Стрмице није водио ни асфалтни пут, на први Сабор народног стваралаштва упутила су се тада бројна позната имена попут Жике Миленковића, Јове Алексића, Заима Имамовића, Ивана Гавриловића, али и многих других знаних и незнаних који су на Тромеђу стизали из Београда, Сарајева, Загреба.
Педесет година касније, када број учесника „Сијела” увелико премашује и број људи који током читаве године живе у Стрмици, група ентузијаста окупљених око културно-уметничког удружења „Стрмица” из истоименог села, и завичајног удружења „Стрмичка парохија” из Београда, упркос свим тешкоћама и недаћама које су доводиле до прекида, наставили су оно што су старији Стрмичани започели те 1974. године, окупили чуваре народне традиције и љубитеље ојкалице из свих крајева некадашње државе. Након оглашавања црквених звона са два стрмичка храма, посвећених Светом Јовану Крститељу и Малој Госпојини, заорила се песма из грла тромеђаша „Волим Босну, у срцу ми Лика, Далмацијо љубави велика”, чувена химна ове манифестације.
Многобројним тромеђашима обратила се саборска заступница СДСС-а, Ања Шимпрага.

– Стрмичани и Стрмичанке, драги пријатељи Сијела и тромеђе, драго ми је што вас видим у оволиком броју и што сви заједно устрајавамо у овоме што радимо. Сви ви одржавате и чувате традицију, волите свој завичај, долазите и враћате се, али и подржавате све нас који овде живимо. Надам се да ћемо у наредном периоду имати овде и наше културно-уметничко друштво из Книна, нашу децу која ће на овој позорници изводити традиционалне игре из нашег краја, и ту очекујем и вашу подршку – изјавила је Шимпрага званично отварајући 28. „Сијело на Тромеђи”.

Извођачи и гости са разних страна

Након домаћина из Стрмице, на позорници у порти светитња смењивале су се групе чувара обичаја и традиције, изворног начина певања који се на овим просторима негује вековима уназад. Звонки гласови мушких и женских певачких група као у својеврсном надметању, из чијег ће се грла гласније и јасније проломити ојкан како би, бар на кратко, разорио тишину подно Дерала. Одевени у народне ношње, о рамену носећи зобнице, а на главама посебном љубављу ткане и везене личке и далматинске капе, газећи у вуненим чарапама и традиционалним опанцима који су одолели свим временима и трендовима, опасани диплама, свиралама, гуслама, фрулама или двојницама, поносно су пред стрмичку публику излазили гости пристигли из свих крајева, од Жегара и Богатника, Удбине, Грачаца, Коренице, Дрвара, Босанског Грахова, до Сплита, Крања, Загреба, Београда и Станишића. Јер долазак у Стрмицу јединствена је прилика за показати сву лепоту и богатство народних обичаја и културне баштине родног караја.

– Ми долазимо из Босанског Грахова и представљамо наше културно-уметничко „Гаврило Принцип” које име носи по најпознатијем Граховљаку. Трећи пут смо у Стрмици и за нас Сијело представља нешто најлепше. Прве смо комшије, делимо много тога заједничког, али исто тако овде упознајемо људе из других крајева, њихова друштва, обичаје и традицију. С поносом чувамо наше обичаје, показујемо их другима и успостављамо контакте са онима који су овде из истих разлога. Желимо да се ова манифестација настави још дуго година, и да што више група, друштава, младих људи долази овде и негује традицију коју смо наследили од предака – поручила је Сара Дамјановић која је са својим КУД-ом поносно представила свој крај и његово име.

Публику је одушевио и наступ женске певачке групе СКУД „Извор” из Станишића код Сомбора, коју чине потомци колониста из Далмације. Њихов први долазак на место одакле им потичу преци, у аутентичним далматинским ношњама и настојању да сачувају изворност језика, али и народног певања, за њих је носио посебну одговорност.

– Сви моји преци су одавде, из ових крајева, као што је то случај и код осталих чланица наше певачке групе. У Станишићу, месту из којег долазимо, око 70 процената становништва пореклом је одавде, углавном људи који су колонизацијом након ратова завршили тамо. Ми баштинимо традицију наших крајишких Срба, бавимо се изворним народним певањем, ојкалицама и грокталицама. Руководилац наше групе је Драган Парађина, који са посебном пажњом и љубављу брине о аутентичности како нашег говора и певања тако и народних ношњи у које смо обучене. Биле смо на отварању завичајне куће посвећене Доситеју Обрадовићу у Плавну, али ово је наш први долазак на Сијело. Осећај је посебан, али и чудан. Ми смо донекле заборавили језик којим се овде говори јер су наши родитељи попримили поприлично тога књижевног и бачког тамо где су доселили или рођени, али се трудимо да сачувамо оно изворно, учећи и кроз различите семинаре о нашем пореклу, језику и обичајима народа овога краја – истакла је Франсоаз Молнар, једна од чланица групр „Извор”.

Посебне емоције међу публиком изазвао је наступ Изворне певачке групе „Стрмица” са песмом „Стрмица небеска” коју је написао Анђелко Кнежевић, организатор програма „Сијела тромеђе”, у част свих преминулих Стрмичана који су створили „Сијело”, организовали или наступали на њему.

Поред обичаја и традиције баштине и начин живота људи на Тромеђи

Ни овогодишња Сабор на тромеђи није прошао без истакнутих чувара традиције, етно појца Светлане Спајић која Стрмицу не одваја од светских и европских позорница на којима наступа, гуслара Саше Лукића, али и најстаријег тромеђаша и учесника „Сијела” који је редован гост од оног првог пре педесет година, ојкача, диплара и здравичара Обрада Милића из Богатника.

На „Сијелу тромеђе”, Културно-уметничком друштву „Мира Лукач” из Дрвара, које обележава 100 година рада, уручена је плакета „Раде Матијаш”. Ово признање које се додељује за изузетне заслуге очувања традиције и културног идентитета Срба у Далмацији, Лици и Босни, носи име по дугогодишњем дописнику „Вечерњих новости” из Книна и једном од оснивача ове манифестације. Плакету је уручио његов син Игор Матијаш. Посебна Захвалница овогодишње манифестације додељена је и Бранку Крнети, дугогодишњем истакнутом члану мушке певачке групе „Стрмица” и једном од ретких, још увек активних чланова првобитне поставке групе.

Уочи централне манифестације, вече раније, у Стрмици је организован наступ КУД-а „Мира Лукач” из Дрвара, поводом прославе 100 година постојања. Након њиховог наступа одржана је музичко-драмска промоција књиге препева рок поезије „Песме у огледалу”, аутора Книњанина Зорана Вујасиновића.

– Иако се сваке године трудимо да обогатимо наш програм, доводећи све већи број извођача, група које желе да учествују на Сијелу, овај пут ипак обележавамо један значајан јубилеј, педесет година од првог Сабора на Тромеђи који је имао за циљ да покаже сво богатство нашег народног стваралаштва, народне иснтрументе, ојкачку песму и фолклор, народне игре и здравице. Из тог разлога смо прво вече у Стрмици имали три бине, једну на којој су наши пријатељи из Дрвара обележили свој значајан јубилеј, другу на којој се могао чути препев рок песама нашег земљака Зорана Вујасиновића и Дејана Видовића, и то је био један музичко-драмски спектакл, и трећу посвећену једном новијем извођењу те крајишке музике. Жеља нам је била да задовољимо музичке укусе свих генерација и чини се да смо томе успели. Али центрана манифестација и циљ њеног одржавања свих ових година, нешто је што не желимо мењати јер на тај начин чувамо од заборава и баштинимо не само обичаје и традицију већ и начин живота овдашњих људи – истакао је Игор Матијаш, један од организатора „Сијела”.

Одржавање овогодишње манифестације на Тромеђи помогли су СНВ из Загреба, шибенско-книнска жупанија, Град Книн, општине Бискупија, Кистање и Ервеник те бројни појединци пореклом из овог краја.

Преузето са: srbi.hr