АКТУЕЛНО:

Поводом Грмечких спортских игара на Корчаници одржан час историје

 

Конзул у Конзуларној канцеларији у Дрвару Предраг Митић, представници српских општина које су остале на подручју Федерације БиХ, делегација Удружења Срба из општина Босанске крајине у Федерацији БиХ, челници Мјесне заједнице Лушци Паланка, као и други гости Подгрмечких спортских игара, 7. јула су положили вијенце и цвијеће на спомен комплекс „Корчаница“, гдје су присуствовали и часу историје. Меморијална зона, изграђена крајем седамдесетих година прошлог вијека, обухвата више објеката направљених у НОБ-у, од 1941-1943. године, а присутне је о тим догађајима исцрпно информисао Ђуро Тркуља, некадашњи кустос овог музеја.

Ђуро Тркуља држи час историје

Када се од Лушци Паланке, крене према Босанској Крупи, након неколико километара, скреће се лијево, и након десетак минута вожње стиже се до  спомен комплекса Корчаница. Ово подручје познато је у Другом свјетском рату као једна позадинска цјелина, гдје су се поред партизанских болница налазиле и радионице и други пратећи објекти.

УНИШТЕНО И НЕСРЕЂЕНО


На подручје Меморијалне зоне, некада су долазиле екскурзије, како би се млади упознали са историјом овог краја, радиле су ту и школе у природи, а долазили су и бројни други туристи да посјете ово тада лијепо уређено мјесто. Послије Другог свјетског рата, подручје је хортикултурно уређено, био је саграђен спомен-обелиск, чесма и двије гробнице у којима су сахрањени посмртни остаци 316 палих бораца НОВЈ.

Унутрашњост споменика

Данас је ово подручје готово скроз уништено, као и  неколико стотина метара удаљен хотел. Простор испод споменика био је испуњен водом, у који су некад туристи и ђаци, убацивали новчиће и замишљали жеље, данас је претворен у појилиште за коње уз помоћ којих људи из околне шуме извлаче дрва. Обелиск је терен за графите, а гробнице су девастиране и опљачкане – бакарна слова некада истакнута на зидовима, подсјетник на прошла времена  када је преносио поруку мира будућим покољењима, завршила су као секундарна сировина за неки ситан новац.

Умјесто фонтане појилиште

Средишњи дио споменика чинио је рељефни приказ овог подручја, са макетама објеката некадашње ратне болнице, на који се спуштала сунчева свјетлост кроз отвор на плафону. Данас је у мраку, само гомила стакла и смећа, истини за вољу, скупљеног, али неодвеженог, довела до тога да се овај споменик не може препознати.

Разбијена стакла на рељефу

Представници Мјесне заједнице, на челу са Драганом Прашталом, њеним предсједником, учинили су доста тога да се, бар за ову прилику, среди околина споменика. Драган се и први обратио присутнима по њиховом доласку на ово мјесто дубоко уписано у историју Грмеча и НОР-а, захваливши се свима који су дошли на спортске игре, а првенствено онима што су хтјели сазнати нешто више о „Корчаници“.

Драган Праштало

ПОДГРМЕЧ ЈЕ СКОРО ЧИТАВ РАТ БИО СЛОБОДАН


Ђуро Тркуља, професор српског језика, радио је у Основној школи „Симо Миљуш” у Лушци Паланци. У току 40-годишњег радног вијека, обављао је и послове политичког функционера у општини Санки Мост, директора фабрике “УНИС” Лушци Паланка, кустоса-историчара у Меморијалном центру Корчаница. Тркуља је имао много тога да каже о споменику „Револуције“, како му је званично име, али и о планини Грмеч која се протеже дужином око 70 км, између токова ријека Уне и Сане. Све вријеме Другог свјетског рата то подручје било је слободна партизанска територија, осим, како је Тркуља рекао, неколико недеља током битке за рањенике 1943. године.

Ђуро Тркуља

„На историјском, легендарном Грмечу, на 22 мјеста, било је изграђено преко 136 разних објеката, који су служили за НОБ, чија је површина износила преко тринаест хиљада квадратних метара. Најзначајније грађевине је представљало пет партизанских болница са 60 објеката и укупне површине преко седам хиљада квадратних метара. Главна болница била је Корчаница са двадесет и шест пратећих објеката (радионице, магацини за оружје, магацини за жито гдје је било смјештено преко стотину вагона пшенице, изграђене зграде за културно-забавни програм)“, рекао је Тркуља.

Гости пажљиво слушају предавање

“Поред тога, изграђена је електрична централа, парни млин, пекара и многи други пратећи објекти. Био је то прави мали партизански градић усред шуме, подигнут рукама вредних грмечлија. У овој болници, једној од најопремљенијих, лијечено је преко три хиљаде рањеника из свих крајева наше земље“, рекао је, између осталог Тркуља, наводећи да би спомен комплекс требало привести намјени зашто је  потребно да се укључи локална самоуправа, представници Републике Српске и многи други добронамјерни људи.

Драган Праштало и Свето Мрђа

Душан Топић, Јован Добријевић, Драган Дивјак и Душко Кочалка

По завршетку часа историје, делегације Мјесне заједнице Лушци Паланка и Удружења Срба из општина Босанске крајине у Федерацији БиХ, положиле су вијенце на споменик „Револуције“. Затим су се упутили према Лушци Паланци. У разговорима касније вођеним, истакнуто је да би требало средити опустошени хотел, а самим тим би се могао запослити одређен број млађих људи. Нажалост, како сада изгледа, шансе за то нису велике, што не значи да се неће наћи неко да из економских разлога овај угоститељски објекат стави у функцију.

Испред Културног дома у Лушци Паланци

Представници српских општина које су остале на подручју Федерације БиХ разговарали су са члановима делегације Удружења Срба из општина Босанске крајине у Федерацији БиХ, како и на који начин се може поспјешити развој овог краја. Једно је сигурно да без отварања радних мјеста и евентуалног повратка млађих људи, који би се имали гдје вратити, али немају од чега да живе, тешко се може замислити свјетлија будућност подгрмечких Срба.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Нема коментара

Напишите коментар