Правни савјети: Станарско право у Хрватској

У Републици Хрватској сам имао станарско право на стан у Загребу, које ми је одузето судском одлуком о отказу станарског права, када сам усљед ратних дејстава 1992. године са породицом морао напустити тај стан и отићи у избјеглиштво. У Републици Србији, гдје од тада имам боравиште, ја нити било који члан моје породице немамо у своме власништву или сувласништву кућу или стан. Да ли имам право и под којим условима да затражим додјелу у најам стана у Републици Хрватској, по прописима о стамбеном збрињавању у тој држави?

По важећим прописима у Републици Хрватској, као бивши носилац станарског права или било који члан Ваше породице који је с вама имао пријављено пребивалиште до 8. 10. 1991. године на адреси стана на којем сте имали станарско право, имате право да поднесете захтјев за додјелу у најам одговарајућег стана за ваше стамбено збрињавање, уз напомену да можете остварити право само на једну стамбену јединицу, без обзира ко је од чланова Ваше породице подносилац захтјева.

За особе које су пропустиле поднијети захтјеве за стамбено збрињавање у отвореним роковима из 2004, 2011. и 2013. године, постоји могућност да убудуће могу поднијети тај захтјев, у отвореном року од 1. 1. до 15. 2. текуће године.

Уз захтјев за стамбено збрињавање обавезно се прилаже за подносиоца захтјева и за све чланове његове породице, које се наводе у захтјеву, сљедећа документација:



  • фотокопија важећих личних карата или других идентификационих исправа;
  • увјерење о пребивалишту за раздобље од 8. 10. 1991. године до тренутка подношења захтјева;
  • увјерење катастра о (не)посједовању некретнина за мјеста пребивалишта од 8. 10. 1991. године до тренутка подношења захтјева те за мјеста боравка у наведеном раздобљу;
  • увјерење надлежног општинског суда да на подручју Републике Хрватске имате/немате у власништву некретнине за раздобље од 8. 10. 1991. године до дана подношења захтјева (овај податак дужан је прибавити надлежни орган који рјешава захтјев по службеној дужности);
  • потврду надлежне порезне испоставе о промету некретнина за мјеста пребивалишта од 8. 10. 1991. године до тренутка подношења захтјева те за мјеста боравка у наведеном раздобљу;
  • доказ да подносилац захтјева није правоснажно осуђен или да против њега није подигнута правоснажна оптужница за кривично дјело описано чланом 3. ставом 1. Закона о општем опросту (овај податак дужан је прибавити надлежни орган који рјешава захтјев по службеној дужности);
  • доказ о статусу носиоца станарског права односно члана породичног домаћинства носиоца станарског права;
  • овјерена изјава подносиоца захтјева и чланова његовог породичног домаћинства да немате у власништву стан или породичну кућу погодну за становање у мјестима пребивалишта укључиво и мјесто стана/куће која је предмет најма/обнове или да исте некретнине нисте продали, поклонили или на други начин отуђили након 8. 10. 1991. године. Ове изјаве обавезно садрже мјеста пребивалишта подносиоца захтјева у иностранству у раздобљу од 8. 10. 1991. године до дана подношења захтјева;

напријед наведену документацију која се води код надлежних органа у Републици Хрватској дужан је прибавити надлежни орган који рјешава захтјев, наведену документацију која се води у иностранству доставља подносилац захтјева.

Одговор припремио: Шпиро Лазиница
правни савјетник ХЦИТ-а Нови Сад

Хуманитарни центар за интеграцију и толеранцију (ХЦИТ) пружа бесплатну правну помоћ избјеглицама у Новом Саду, Војвођанских бригада 17, сваког радног дана од 9 до 15 сати, а уторком, сриједом и четвртком и од 16 до 20 сати. Бесплатну правну помоћ ХЦИТ пружа и у Апатину, Бачкој Тополи, Кикинди, Сомбору и Суботици. О времену рада правног савјетника ХЦИТ-а у овим мјестима информишите се на број 063 78 99 215.

ХЦИТ, поред осталог, прибавља и документе за избјеглице из БиХ и Хрватске. За социјално угрожене избјеглице из Хрватске документе прибавља бесплатно.

Нема коментара

Напишите коментар