Приједлог закона о Уставном суду БиХ у процедури

У парламентарну процедуру упућен је Приједлог закона о избору судија Уставног суда БиХ, претходно бираних од предсједника Европског суда за људска права. Потписници законског рјешења – сви посланици СНСД-а, Српског клуба и ХДЗ-а БиХ предложили су да троје домаћих судија именује Предсједништво БиХ, а њихово именовање потврђује Дом народа. И прије него је акт упућен у процедуру, специјални представник Европске уније у БиХ Јохан Затлер рекао је да су измјене у раду Уставног суда могуће, уз поштивање процедура и договор политичких лидера.

Предложено законско рјешење подразумијева да троје домаћих судија као замјене странцима именује Предсједништво БиХ. И то једног из Републике Српске и два из Федерације БиХ – из различитих народа. Именовање потврђује Дом народа бх. Парламента – натполовичном већином у сваком клубу конститутивних народа.

Уз држављанство БиХ и право гласа, насљедници страних судија треба да буду “истакнути правници високог моралног угледа”. Странцима у Уставном суду мандат би престао даном ступања на снагу Закона, односно осмог дана након објављивања у Службеном гласнику.

– Потпуно је у складу са препорукама Европске комисије, заснован на Уставу и оно што је нама најзначајније, мислим да је заснован на реалним потребама овог друштва да сазрије. Наше је мишљење да сређивање стања у држави треба да крене од највиших инстанци – изјавила је посланик СНСД-а у ПД ПС БиХ Сњежана Новаковић – Бурсаћ.

Предложено законско рјешење, уставно упориште налази у члану шест – који је још у Дејтону Парламентарној скупштини оставио могућност да законом уреди начин избора “замјене” страним судијама и то пет година након првих именовања, а прошло је већ 25 година!

Да насљедници странцима буду бирани у ентитетским парламентима, каква је актуелна уставна обавеза за шест домаћих судија, могућност је коју су заговарали посланици СДС-а и ПДП-а. Но та могућност повлачи и обавезне измјене Устава БиХ, што компликује процедуре. Предложено законско рјешење Парламенту Српске оставља могућност посредног избора.

– Сви људи у Дому народа што се тиче из Републике Српске су изабрани у парламенту Републике Српске тако да је тај парламент задржао своју вјеродостојност и суштински двојицу судија бира непосредно, а једног посредно с тим да нема никаквог преноса надлежности, што је тренутно алиби за резерву према овоме закону СДС-а и ПДП-а – изјавио је посланик Уједињене Српске у ПД ПС БиХ Ненад Стевандић.

Предложено рјешење упућено је у редовну парламентарну процедуру, што оставља могућност амандманског дјеловања. Не искључује ни могућност јавне расправе. Ипак, СДА не одступа ни за милиметар. Пуна подршка и заштита страних судија.

– Уставни суд је уставна категорија и да његове надлежности нису прописане законом већ Уставом БиХ. Закон о Уставном суду је нешто сасвим ново, а према мишљењу Европске комисије у Уставу БиХ не постоји императивна норма промјене страних судија – изјавио је посланик СДА у ПД ПС БиХ Денис Звиздић.

Или “императивну норму” тумачи како коме у БиХ одговара!? Јер управо у мишљењу на које се Звиздић позива, странци у Уставном суду, “засметали” су Европској комисији када је у мају прошле године – посљедњи пут “скенирала” стање у БиХ. А осим начина избора судија, могуће су и измјене у раду Уставног суда БиХ, став је специјалног представника Европске Комисије.

– Измјене у раду Уставног суда БиХ су могуће, али је потребно ићи путем структура и у складу са процедурама. Грађани очекују од политичара да пронађу рјешење и то је сада приоритет број један – изјавио је специјални представник ЕУ у БиХ Јохан Затлер.

Републици Српској стране судије засметале су још прије 15 година, каже српски члан предсједништва БиХ Милорад Додик, када су здружено, са бившим функционерима СДА, а садашњим судијама, почели да укидају све што има предзнак српски. Од симбола па до грунта.

– Пошто су завршили са причом о симболима, сада су кренули на имовину и сада је ово неки пробни балон. И драго је мени што су сви политички фактори у Републици Српској схватили да се ради о једном тешком, веома важном тренутку за Републику Српску и што су од почетка били спремни да уђу организовано у супротстављање тој причи. То што је Народна скупштина усвојила је сасвим у праву да бранимо наше интересе и у складу са Дејтонским споразумом – изјавио је Додик.

А то што је усвојио Уставни суд БиХ нема упориште у Уставу, каже професор Радомир Лукић. Јер законско регулисање пољопривредног земљишта не спада у надлежност БиХ.

Предложено законско рјешење којим би се страним судијама, након четврт вијека, ускратила добродошлица, пред посланицима би се могло наћи већ на сљедећој сједници Представничког дома.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар