Признање за допринос миру доделили осуђеном за ратне злочине над Србима цивилима
У Осијеку на јавној трибини о мирној реинтеграцији додељено 28 признања. Да апсурд буде већи осим што међу добитницима нема представника Срба који су имали кључне улоге у овом процесу, признање је додељено осуђенику за ратне злочине над Србима – Бранимиру Главашу.
Мирна реинтеграција хрватског Подунавља назив је за процес реинтеграције подручја источне Славоније, Барање и западног Срема у уставно – правни поредак Републике Хрватске. Тај процес започео је 15. јануара 1996. године, а завршио две године касније 15. јануара 1998. године. У том процесу заједно су на мирној реинтеграцији, заједничким снагама при чему је радио свако свој посао, радили људи из Хрватске као и тадашњи политичари и други који су били у источној Славонији, Барањи и западном Срему. Свима њима заједнички циљ био да се спрече нови рат и страдања с обе стране. Иако је мирна реинтеграција спречила нови рат и нова страдања она се никада није славила попут војних акција Хрватске војске Бљесак и Олуја. Мирна реинтеграција увек је била некако по страни при чему су се често могла чути размишљања појединаца да им је жао што је до ње дошло јер би онда питање истока Хрватске било решено војним путем. Следом тога обележавање мирне реинтеграције на себе су преузела удружења попут Европског дома Вуковар који организује разне панел дискусије и друге садржаје на којима окупља грађане, не само из Вуковара, него из целе Хрватске.
Ове године годишњицу мирне реинтеграције је одлучило обележити и удружење Заједница повратника хрватског Подунавља која је основана пре неколико година. Они су у Осијеку организовали јавну трибину на којој су говорили, између осталих, и гости као што су Весна Шкаре Ожболт, Јошко Морић и Ловре Пејковић. Међу гостима трибине није било никога из реда Срба који би могли рећи како они све на то гледају, шта су радили, како су превазилазили проблеме и слично.
Потом су уручили и чак 28 признања особама за допринос у провођењу процеса мирне реинтеграције која су тако добили Иван Вркић, Весна Шкаре Ожболт, Јошко Морић, Златко Крамарић, градоначелници и начелници општина… Међу тих 28 особа, које су добиле признање за проведбу процеса мирне реинтеграције, само је име Вељка Бертића бившег градоначелника Белог Манастира, али никога другога из српске заједнице, иако се сви слажу да се мирна реинтеграција није могла провести ако у њој не учествују обе стране. Али кад већ није било Срба међу добитницима признања, од којих су неки одиграли кључне улоге, признање је зато добио Бранимир Главаш.
„Сматрамо непримереним и без ваљане правне основе доделити признање Бранимиру Главашу“
Одмах након што је Главаш добио признање писмом су се огласили удружења Центар за мир, ненасиље и људска права из Осијека и Доцумента – Центар за суочавање с прошлошћу из Загреба. Како стоји у писму они протестују што се међу добитницима признања за изузетан допринос и активно учествовање у проведби процеса мирне реинтеграције нашао и Главаш који је неправоснажно осуђен за ратне злочине почињене у Осијеку
– Бранимир Главаш је почетком 2000-их оптужен за кривична дела ратног злочина почињених над Србима цивилима у Осијеку, деведесетих година прошлог века. Оптужен је по заповедној одговорности за протуправно хапшење, мучење и убиство седам већином српских цивила чија су тела, руку везаних селотејпом, нађена у Драви – случај „Селотејп“. У другом процесу био је оптужен за пропуштање спречавања мучења и убиства српског цивила и мучење другог – случај медијски назван „Гаража“ – стоји у писму.
Подсећају и како је Главаш 2008. године првостепеном пресудом проглашен кривим и осуђен на казну затвора у трајању од десет година. Након жалбеног процеса Врховни суд РХ је казну смањио на осам година затвора. Додају и како је Главаш пре изрицања првостепене пресуде побегао у БиХ где га је од изручења Хрватској штитило двоструко држављанство. Главаш је у затвору у Мостару издржао казну затвора нешто више од пет година. Потом је Уставни суд РХ у јануару 2015. године из процесних разлога укинуо правоснажно осуђујућу пресуду Врховног суда РХ.
– Обзиром на све наведено, посебно стога шта су жртве злочина почињеног у Осијеку били цивили, сматрамо непримереним и без ваљане правне основе доделити признање Бранимиру Главашу. Није нам позната његова улога у мирној реинтеграцији источне Славоније, Барање и западног Срема. Он је морао сарађивати с Привременом управом УНТАЕС-а. Стога, не видимо чиме би Бранимир Главаш помогао успеху мирне реинтеграције, очувању мира и враћању хрватског Подунавља у уставноправни поредак Републике Хрватске – закључује се у писму.
Станимировић без коментара на Главашево признање
Везано за доделу признања у Осијеку контактирали смо и вишегодишњег председника СДСС-а Војислава Станимировића који је био једна од кључних особа за проведбу процеса, а шта су у више наврата истицали и сами хрватски политичари из тог времена.
– Процес мирне реинтеграције не би могао бити успешно завршен без учествовања обе стране. То је било кључно у свим тим активностима. У том процесу са српске стране учествовало је више особа које су активно радиле на томе – рекао је Станимировић који није желео посебно коментарисати доделу признања Бранимиру Главашу.
На прозивке из писма реаговала је и Заједница повратника хрватског Подунавља који не одговарају шта је Главаш посебно учинио за проведбу мирне реинтеграције, али зато указују да је организовао обрану Осијека и био њен заповедник, те да је прихватио прогнане и пружио им заштиту.
– По заједничкој Одлуци Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске Заједнице повратника, као подружница Заједнице повратника Хрватског Подунавља, додељена су признања заслужним појединцима једнако са српске и хрватске стране, јер су за мирну реинтеграцију подједнако заслужни појединци обе стране којима треба одати највиша признања и рећи велико хвала шта су прихватили мудру одлуку председника Републике Хрватске др. Фрање Туђмана и на тај начин спасили хиљаде живота с обе стране и спречили даљња материјална разарања – наводе из овог удружења.
ФОТО: Кропикс – Владо Кос
Извор: Срби Хр