Промовисана књига пјесама „Испод пепела” Бошка М. Бућана

УСПОМЕНЕ ОЖИВЉЕНЕ СТИХОМ


У Градској библиотеци у Новом Саду, 18. октобра 2018. године, промовисана је књига пјесама Испод пепела, аутора Бошка М. Бућана. Књига је изашла у издању Завичајног удружења „Сава Мркаљ“ из Новог Сада а штампана је у спомен на Саву Мркаља, генијалног реформатора српске азбуке, поводом 235 година од рођења и 185 година од његове смрти. Књига је штампана у оквиру пројекта Година Саве Мркаља, који је подржао Град Нови Сад, Градска управа за културу.

Пјесник Богдан – Бошко М. Бућан рођен је 1952. године у Црном Потоку на Кордуну. Поезијом се почео бавити врло рано. Објављивао је у разним листoвима и часописима. Поред поезије, бави се и писањем афоризама и краћих хумористичких текстова. Објавио је и монографију Црни Поток – слике из живота кордунашког села; Завјетну књигу Бућана, родослов породице Бућан; Све моје сеобе, књигу аутобиографског карактера; Двије дуге деценије, монографију о Српском културном друштву Сава Мркаљ из Топуског и Рјечник српског говора Кордуна. Бућану је ово једанаеста књига поезије.

У препуној читаоници Градске библиотеке о Бућановој књизи говорио је пјесник Ђорђе Нешић из Даља. Нешић је добитник бројних награда, међу којима је и награда Сава Мркаљ (2010) Српског културног друштва Просвјета из Загреба за нарочит допринос култури Срба у Хрватској.

На почетку излагања Ђорђе Нешић изразио је задовољство што има прилику да учествује на промоцији Бућанове књиге, а посебно га је охрабрило то што је видио да се за ову врсту промоције тражила столица више.

Нешић је у тексту Успомене оживљене стихом рекао да је књига Испод пепела посвећена Сави Мркаљу, реформатору српске азбуке и антологијском пјеснику, родом с Кордуна, као и да је њему посвећена пролошка пјесма збирке Мученик, што је, с данашње дистанце тачна дијагноза Мркаљеве судбине. Због своје реформе, прогањан и од свјетовних и од духовних власти, отјеран је у умоболницу. Бућанове помало идиличне пјесничке слике затичу Саву као младог учитеља у родном Сјеничаку, како подучава ђаке и пише Сало дебелог јера. У епилогу пјесме назначена је Мркаљева злехуда судбина.

Књига Испод пепела састоји се из два већа циклуса. Први циклус Пред капијом новог живота чине духовне религиозне пјесме, а мото циклуса су ријечи владике Николаја Велимировића Цела историја човечанства стоји у оквиру драмске трилогије: греха, страдања и васкрсења. Међу најуспјешнија остварења овог циклуса Нешић је издвојио пјесме Амин и Останимо људи, пјесму која парафразира и наставља мисао патријарха Павла „будимо људи“.

Други, обимнији циклус у књизи, носи назив Уточиште и њега чине пјесме инспирисане кордунашким завичајем. Мото циклуса је мисао св. Исака Сирина о опраштању, која указује да је све у човјеку и да све полази од њега: Опрости најприје сам себи, помири се са собом, па ће се са тобом помирити Небо и земља. У овом циклусу Нешић се посебно осврнуо на пјесме Пепео, Дар, Зимска слика, Магија и Мирис дуња и рекао да је потресан завршетак Бућанове пјесме Мирис дуња:

Моја кућа није више моја,

На ормару гнијезда су птичија;

Без прозора и без кућног броја,

Моја кућа сада је – ничија!

Нешић је нагласио да је Бућан један од оних који је у Србију донио своју пјесничку бол и у свом завршном излагању истакао да: „Пјесник ипак не губи наду. Иако каже да небо је наша таваница, и да срушена кућа у трави лежи, докле год у темељу стоји камење, из њега ће избијати искре наде. Једна таква нада, која се бори против заборава, је и ова књига. Тек кад заборав прекрије све, ништавило побјеђује. Неколико добрих пјесама Бошка Бућана свједочиће заувијек о животу који је некада постојао, као искре наде да је живот вјечан и да, што би рекао Црњански Има сеоба. Смрти нема.“

Аутор књиге је, обраћајући се публици, евоцирао успомене на завичај, дјетињство, избјеглиштво… Цитирао је проф. др Светозара Ливаду који је рекао: „Завичај је само један, као и живот“. Човјек је везан за завичај емотивно, а по неким истраживањима и енергетски. Што се више удаљава од завичаја та енергија слаби и човјек обично оболи. Да ли се та болест зове носталгија или некако другачије, не знам, али у сваком случају испоставља се да је то истина – рекао је Бућан.

О Кордуну, Бућановом завичају, кратко је, на себи својствен начин, говорио и Добривоје Павлица, признати умјетник, који је урадио много на истраживању, његовању и очувању народне пјесме, обичаја, традиције и идентитета народа Лике и Крајине. Павлица је био задужен за музички дио програма. Промоцију је отворио пјесмом Шта ће мени коњи врани, а на крају је отпјевао пјесму Ко се шета по Кордуну. Публика га је наградила великим аплаузом и позвала на бис. Без много двоумљења запјевао је пјесму Нема раја без роднога краја, коју су присутни Крајишници свесрдно прихватили и запјевали заједно с њим.

Стихове из књиге, у два наврата, говорили су млади драмски умјетници, Николина Вујевић и Ненад Поповић. Домаћин и водитељ програма била је мср Весна Живковић, уредник културних програма у Градској библиотеци.

У име издавача, публици се на крају промоције обратила Зорица Влајинић, предсједница Завичајног удружења „Сава Мркаљ“, која је захвалила учесницима и публици што се одазвала у тако великом броју. Она је изразила наду да је испод Бућановог пепела остала понека искра, из које ће се временом распламсати нова ватра.

СЊЕЖАНА СТАНИШИЋ
Фото: Дара Чуде и Миле Шапић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк