Прослављен Свети Лука у Штикову

Штиково је удаљено око 16 км сјевероисточно од Дрниша. Најближе веће мјесто Штикову је Врлика. Штиково је село разбијеног типа, које се састоји од више засеока у котлини између Свилаје и Козјака.

Штиковљани су прославили славу Свети Лука, 31.10.2019. Ово мјесто је специфично не само по својој географској издвојености од околних мјеста, него је сачувало и своју аутентичност. Тако да имају и другачију ношњу од далматинске ношње, имају и своје специфично коло, штиковачко глуво коло. Док друга села ближе Дрнишу то немају.

Храм Светог Луке је саграђен 1816. године, тако да је 2016. прослављено 200 година цркве у Штикову. Звона су постављена 1925. године. Звона ове цркве се знају чути и до Далматинског Косова, кажу Штиковљани. У Штикову постоји и католичка Црква Светог Луке.

Милица Радусин, супруга пароха Милана Радусина за Српско коло је рекла да у Штикову сада има око 20 становника, али се преко љета овај број увијек повећа.

– Штиковљани су посебни, и увијек долазе у цркву када је по распореду у њиховој цркви литургија. Не спријечава их ни зима, киша или снијег. Послије Ускршњег поста се обавезно причешћују – рекла нам је Милица Радусин и додала да су се ове године обрадовали јер је у цркву уведена струја.

– Послије литургије бисмо се дружили попили кафу, замезили, а сада можемо скувати кафу и на решоу, јер су добили струју.

По ријечима Радусинове у Штикову има и породица средњих година, па су се тако обавила и три вјенчања у једном дану.

– Заиста је то био један посебан дан. Младе су на вјенчање дошле у народним ношњама. Иначе Штиковљани чувају своју народну ношњу која је другачија од далматинске. Свака кућа има ношњу.

Штиковљани су: Граовци, Кнежевићи, Богдановићи, Ераковићи, Буре, Вудраговићи, Грујићи, Вујевићи, Девићи и Ненадићи.

Штиковљани расељени по бијелом свијету ипак не заборављају завичај. Тако да је и ове године аутобус из Србије довезао вјернике из овог мјеста како би прославили славу храма. Дружили се, видјели пријатеље и рођаке, и на тај начин чувају идентитет Срба на овом подручју.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Фото: Марко Девић

Нема коментара

Напишите коментар