
Прошле су 32 године од страдалих у Равним Котарима и на Малом Алану
Удружење породица несталих и погинулих лица Суза данас је у Цркви Светог Марка у Београду парастосом обиљежило 32. годину од страдања Срба у Равним Котарима и на Малом Алану када је по подацима којима располаже Веритас, страдало 346 Срба у јануару 1993. године. Том приликом је страдало 55 цивила старости око 60 година међу којима је 34 жена и троје дјеце старости до 12 година.
Након парастоса положени су вијенци на споменик у Ташмајданском парку.
Највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Kашић и Смоковић, а као мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Акција је извршена пред очима припадника УНПРПФОР-а, међутим, до сада ни пред међународним, ни пред домаћим судовима нико није осуђен за злочине над Србима у тим акцијама.
Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције „Алфе“, мучки, из засједе, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.
Веритас наводи да су овај масакр починили припадници Петог вода из састава “Алфе”, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, који је послије рата обављао низ значајних функција.
Јереј Драган Ашковић поручује да крв наших предака нам даје завјетну снагу којом потврђујемо светсавско опредјељење.
– Само она земна груда која је натопљена крвљу наших предака за нас постаје света и неотуђиво наша. Колико год се неко борио против нас, колико год нас потискивао са наших простора, нашим страдањем постајемо јачи. Све раке у које су покопани наши страдали, нису само пусте раке, већ одавно колијевке за наше нове јунаке.
Предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић каже да о карактеру акција довољно наводи број цивилних жртава.
– Припадници хрватских оружаних снага опљачкали су, опустошили и уништили богата српска имања, а културне споменике, гробља и цркве девастирали, оскрнавили и порушили, међу којима и Дворе Јанковић Стојана у Исламу Грчком са Црквом Светог Георгија, која датира из 1675. године, а у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница.
– Потомци настрадалих и преживјеле породице протјерани су са својих огњишта и данас су расути по цијелом цвијету, без наде за повратак. Неопростиво је да послије 32 године нико од планера и извршиоца злочина није оптужен и процесуиран како пред међународним, тако и пред судовима у Хрватској.
Још 11 лица се води у евиденцији несталих чије породице чекају тренутак када ће своје најдраже моћи достојно да сахране.
– Нама једино остаје да његујемо сјећања на жртве и да чекамо правду која је спора, а надамо се и једног дана достижна.
Парастосу је присуствовао и народни поалник Миодраг Линта који наводи да наредбодавци и починиоци овог масовног и планског злочина нису одговарали пред Хашким трибуналом ни пред хрватским правосуђем. Тужилаштво за ратне злочине треба да коначно покрене истрагу и подигне оптужнице против одговорних лица.
Имамо трајну дужност да чувамо сјећање на српске жртве из Равних Котара и на Малом Алану на Велебиту. Један од начина борбе за истину о страдању нашег народа јесте да Србија у Београду оснује Меморијални центар српских жртава деведесетих година на подручју бивше Југославије.
Парастосу је присуствовао и директор ДИЦ Веритас Саво Штрбац, секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, представнице Комисије за нестала лица Владе Србије Маја Васовић и Ивана Бошковић, представнице Комесаријата за избеглице Ивана Ћурко Бајић и Светлана Витомировић.
Текст и фото: Драгана Бокун