АКТУЕЛНО:

РЕАГОВАЊЕ ВЛАДАНА ВУКОСАВЉЕВИЋА НА ТЕКСТОВЕ ФИЛИПА ШВАРМА И ТЕОФИЛА ПАНЧИЋА: Арома загребачке депоније

Лолек и Болек сорошевског журнализма, мешовити загребачки дубл Калембер/Шварм& Панчић поново је закевтао и забалавио из свог нискотиражног скровишта.

Када неко скоро три деценије са иностраног појила за прехрану таквих сподоба, добија бисквите за  преживљавање, онда је и према власнику појила у обавези. A обавеза је једноставна. Сатанизуј Србе и Србију на што више начина и у вези са што више тема. Заступај невешто прикривене ставове ХДЗ и СДА у вези са ратом за југословенско наслеђе, буди противник заштите ћирилице, залажи се за независно „Косово“, заступај тезу о „геноциду“ у Сребреници, смањуј српске жртве а увећавај оне друге, ругај се СПЦ и војсци, бацај се камењем своје неписмености на Русију и све српске пријатеље, кличи НАТО-у  и свему што је икада нападало овај народ, пљуј на све традиционалне вредности и афирмиши аутошовинизам сваким атомом своје исподпросечности и полуписмености. Само тако зарадићеш свој танки оброк код мене, вероватно им газда каже.

А ако се ико усуди да вам ишта замери с тим у вези, арлаучите увек исте мантре: српски национализам, деведесете, злочини, геноцид, цртају нам мету на челу, угрожени смо, фашизам, упомоћ. Исто као и понеки сусједи.

Када је несрећни кењкавац Дамир Калембер бирао свој надимак или псеудоним вероватно се онако туњав и полуписмен, клајнбиргерски и познопубертетски залетео на колоквијално и секундарно значење појма schwarm (идол, обожавана особа, онај коме се диве…) а заправо је себе, свог сабрата Перу Ждеру и групицу истомишљеника са истог појила аутопортретисао у основном значењу тог појма: крдо, гомила, руља, чопор… Са свим пратећим значењем и смислом.

За оно претенциозно Капорово „гробље хамбургера“, подбулу оморику сумњивог олфактивног статуса, и његово увредљиво булажњење са аромом неке загребачке депоније, нема се шта ново рећи осим владикиног познатог: гледа мајмун себе у зрцало…

„Реаговање Владана Вукосављевића на текстове Филипа Шварма и Теофила Панчића

„Човјек коме нема помоћи“ и „Бетон лига“, објављене на порталу недељника „Време“, дана 24.10.2020.)

Преузето са: ИСКРА

Нема коментара

Напишите коментар