Сабрали се Крајишници на Крајишкој вечери у Качареву

Удружење Срба из Републике Српске Крајине и Републике Српске из Панчева организовало је 21. априла Крајишко вече у  сали Гранд у Качареву.

Предсједник Удружења Саво Мирковић поздравио је све госте у име организационог одбора и у своје лично име. Организатор се захвалио и домаћину и власнику Сале Гранд господину Срђану Илијевском званог Пикси, који дуги низ година несебично помаже раду Удружења како финансијски тако и у организацији свих његових манифестација..

– Ово вече је за наше Удружење прво прољећно крајишко прело које желимо да постане традиционално. Тако да рачунајте да ћемо се сваке године поред новембарског прела у Панчеву, сабирати у априлу у Качареву.

Присутнима се обратио и народни посланик  и пријатељ Удружења Миодраг Линта и навео да је крајишки народ кроз историју доживљавао многе трагедије, посебно током двадесетог вијека, у Првом и Другом свјетском рату, као и током бруталног етничког чишћења током деведесетих година прошлог вијека.

– И поред свих страдања крајишки народ никада није клонуо духом, показао је своју борбеност у новом завичају, у нашој мајци Србији. Борио се храбро и жестоко за себе и своје породице. Он је посебно нагласио да су Крајишници дали велики допринос економском, културном, просвјетном, спортском, друштвеном и сваком другом развоју Србије.

Линта је апеловао на све да чувају традицију и културу свог краја из којег долазе и да све то преносе на своју дјецу и унучад.

Весеље је трајало до дубоко у ноћ уз тактове крајишке пјесме које су изводили Мајкани и Џими Станић уз пратњу Страле бенда.

Качарево је градско насеље које се налази на територији Града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине. Први писани подаци о данашњем Качареву датирају од друге половине 18. вијека, када је, у намјери да ојача своје јужне границе, Аустроугарска монархија интензивно насељаваља ове просторе.

Село, под именом Francfeld, формирано је у периоду између 1790. и 1792. године, добивши назив по имену цара Франца Јозефа, насељено је углавном дунавским Швабама из подножја Шварцвалда. Захваљујући политичким промјенама 1867. Francfeld постаје Ferencfalu, а тек 1918. добија и прво српско име у својој историји – Краљевићево, и то непосредно по припајању Војводине Краљевини СХС.

Данашњи назив селу су дали колонисти који су у Банат стигли претежно из Босне, Крајине, Лике, Далмације и Македоније послије Другог свјетског рата по народном хероју Светозару Качару чија је породица такође колонизована у Качареву, а мајка му је поријеклом из Босне.

Српска православна црквена општина у Качареву формирана је 1980. године. Због немогућности добијања локације у центру села за изградњу храма донијета је одлука да се у Качареву, у улици 4. октобра бр. 43. купи плац. Од 1985. године благословом тадашњег епископа банатског Амфилохија у самој купљеној кући, у њеној половини, формирана је мала црквица у којој је служена Света литургија. За вријеме оца Мирослава Вујића, тадашњег пароха качаревачког, потекла је и иницијатива за изградњу храма који ће бити посвећен Св. Ћирилу и Методију. 1989. године епископ банатски Амфилохије Радовић осветио је темеље будућег храма. 1990. године започета је изградња храма која је трајала пуних 15 година. 4. септембра 2005. године еписког банатски Никанор и епископ сремски Василије, освештали су новоподигнути храм у Качареву, Св. браће Ћирила и Методија и том приликом положили мошти Светог Саве освећеног у часни престо храма.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар