Саво Штрбац: Злочин у Уздољу – контрадикторност државног интереса

Уставни суд Републике Хрватске (УС РХ), у саставу од 12 судија, у поступку који је уставном тужбом покренула Ика Шаре из Аустралије, на сједници одржаној 26. октобра 2021. донио је одлуку којом се утврђује да је непровођењем ефикасне истраге смрти њеног оца, Милоша Ћосића, у процедуралном аспекту повријеђен члан 21. Устава РХ (“Свако људско биће има право на живот…”) и члана 2. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (“Право свакога на живот заштићено је законом. Нико не смије бити намјерно лишен живота …”).

Убиство Милоша Ћосића (72) десило се 6. августа 1995. у току хрватске операције „Олуја” у селу Уздољу, смјештеном на Далматинском Косову, у близини Книна. Тога дана три хрватска војника ушла су у небрањено и скоро напуштено село, у којем су затекли десетак људи, углавном старијих, које су окупили и повели у камп УН у Книну. Војник који је остао да их чува док не дође превоз у једном моменту је у њих, док су мирно сједили поред пута, испалио рафал из аутоматске пушке и том приликом, поред поменутог Милоша, убио: Шаре Крстана (62) ,Берић Стевана (61), Берић Јању (62), Берић Ђурђију (75), Шаре Милицу (73) и Шаре Јандрију (63). Иако су све наведене чињенице као неспорне утврђене пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународним судом правде (МСП), за овај злочин још нико није осуђен ни пред домаћим ни пред међународним судовима. Наиме, пред хрватским органима кривичног гоњења поступак је још увијек у фази истраге против непознатог починиоца, док је хрватски генерал Анте Готовина пред МКСЈ правоснажно ослобођен оптужнице, којом је био обухваћен и злочин у Уздољу.

Ика Шаре је 21. јула 2009. Опћинском грађанском суду у Загребу поднијела тужбу којом је од тужене Републике Хрватске потраживала накнаду штете због убиства оца у износу од 245.000 куна (око 33.000 евра) с припадајућим каматама и трошковима. Након проведеног поступка овај суд је пресудом од 30. априла 2014. одбио као неоснован тужбени захтјев, оцијенивши да је основан истакнути приговор застаре, уз образложење да накнада штете застаријева за три године од када је оштећени сазнао за штету и особу која је штету починила (релативна застара), а у сваком случају за пет година од када је штета настала (апосолутна застара).

Суд је закључио и да у конкретном случају нема мјеста примјени законске одредебе, на коју се позивала тужба, према којој, кад је штета узрокована кривичним дјелом, а за кривично дјело је предвиђен дужи рок застаре, захтјев за накнаду штете према одговорној особи застаријева кад истекне вријеме одређено за застару кривичног гоњења, јер, како је већ наведено, нико није правоснажно осуђен ни пред домаћим ни пред међународним кривичним судом, а парнични суд у конкретном случају није надлежан да као предходно питање утврђује је ли утужена штета узрокована кривичним дјелом. С обзиром на то да је у цијелости изгубила спор, тужитељки је наложено да туженој РХ подмири трошкове парничног поступка од 14.500 кн (око 2.000 евра).

Правно стајилиште првостепеног суда подврдили су и Жупанијски суд у Загребу пресудом из новембра 2016. и Врховни суд РХ својом одлуком из јануара 2018. године.

Пред хрватским редовним судовима идентично су прошле и остале породице убијених мјештана Уздоља које су поднијеле тужбу за накнаду штете.

Ика Шаре је преко своје заступнице Слађане Чанковић, адвокаткиње у Загребу, 27. јуна 2018. поднијела уставну тужбу против одлуке ВС у којој, између осталог, наводи да су јој оспореним одлукама, као и непровођењем кривичног поступка због убиства њеног оца повријеђена права зајамчена чланом 21., Устава РХ и чланом 2., Конвенције за заштиту људских права и темељних слобода.

УС РХ у образложењу уводно цитиране одлуке, послије детаљног навођења које су све истражне радње од стране надлежних органа кривичног гоњења подузете у предходних 26 година у расвјетљавању злочина у Уздољу, закључује: “Све наведено, заједно с укупним трајањем истраге, довољно је за закључак да у конкретном случају није проведена одговарајућа и дјелотворна истрага околности везаних уз убиство оца подноситељке. Стога је дошло до повреде поступовне обавезе из члана 21. Устава и члана 2. Конвенције.”

Иако УС РХ у образложењу одлуке констатује да је, поред обавезе провођења ефикасне и промптне истраге, обавеза државе, када су носиоци њезиног репресивног апарата одговорни за смрт неке особе, накнадити штету блиским сродницима те особе, ипак закључује да у конкретном случају не налази никакву произвољност у закључцима редовних судова који су због застаре одбили тужбени захтјев за накнаду штете и сматра их уставноправно прихватљивима, уз образложење да је то пракса хрватских судова почев од 1999. на коју се позвао и Европски суд за људска права у више предмета против Хрватске, због чега сматра да је приговор подноситељке о повреди материјално-правног аспекта члана 21. Устава, односно члана 2.

Закључак о повреди процедуралне обавезе из члана 21. Устава и члана 2. Конвенције донесен је једногласно, а о (не)повреди материјално-правног аспекта истих одредаба донесен је уз издвојено мишљење троје судија (Андреја Абрамовића, Ловорке Кушан и Горана Селанца), које гласи: “Ситуација у којој би држава с једне стране требала имати интерес да што прије процесуира злочин, а с друге нема интерес тако што учинити док њезина можебитна обавеза накнаде штете још није застарјела – дакле контрадикторност државног интереса – не може се тумачити на штету жртве злочина тј. оштећеника”.

Значај ове одлуке налази се у чињеници да је УС РХ по први пут потврдио да је истрага злочина над Србима почињених у “Олуји” била неефикасна. Нажалост, Ика Шаре није дочекала ову макар и “пирову правду” пошто је у међувремену преминула. Наду да ће хрватски судови у будућности ”контрадикторност државног интереса” почети тумачити у корист оштећених и кад су у питању српске жртве, дају оно троје поменутих судија са издвојеним мишљењем.

О Уздољу сам на овим страницама објавио текст и 1. септембра 2019. под насловом “Злочини на Далматинском Косову” повдом догађаја који се десио 21. августа 2019. када су маскирани нападачи упали у кафић у том селу гдје су са штаповима и мачетом насрнули на особље и госте српске националности који су пратили утакмицу Црвене Звезде и притом петорицу повредили, укључујући и једно дијете, који догађај је поприлично усијао политичку атмосферу и у Хрватској и ван ње. Ускоро су нападачи идентификовани и притворени. Јавност је обавијештена да је 4. децембра исте године 15 нападача оптужено за злочин из мржње и да им је два дана касније укинут притвор. Од тада се у медијима није појавила ниједна информација шта је са тим предметом.

Преузето са: banija.rs

Нема коментара

Напишите коментар