Силвана Љубишић координаторка програма “Зажели”: Болна истина о животу у нашем Двору

Тим од 17 жена које су дјелатнице програма за помоћ у кући старим и немоћним особама кроз програм “Зажели”, самоиницијативно поред свог редовног посла организују и прикупљају донације за помоћ особама у потреби на подручју општине Двор. Ове хумане жене, поред спремања и основне бриге, у куће својих штићеника доносе ведрину која им олакшава тежак живот. Ни снијег и лоше вријеме не представља им препреку да остваре свој циљ и помогну људима у невољи који их жељно дочекују са осмијехом и сузама радосницама на лицу и који их доживљавају као своје најрођеније.

Од 2018. године до октобра 2020. године програм је спроводио Рехабилитацијски центар за стрес и трауму да би потом пројекат за 2021. годину подржала општина Мајур и ЛАГ (Локална акцијска група) “Уна”. Тиме је обезбијеђен непрекидан рад програма.

На челу тима је Силвана Љубишић из Двора која од 2011. године самоиницијативно ради као његоватељица са старим, хронично обољелим и непокретним особама.

“Желим пружити колико је то могуће достојанствен одлазак нашим старим људима. На жалост подршку општине Двор нисам имала. Успјела сам захваљујући људима који желе помоћи и виде да је мањак социјалних услуга запаво небрига владајућих о старима. Мој рад, труд и солидарност препознала је и удруга из Загреба, Рехабилитацијски центар за стрес и трауму, тако да од 2018. године радим као локални координатор у сектору социјалних услуга. На терену општине Двор имам 17 жена његоватељица и 140 корисника кроз програм Зажели који финанцира ЕУ из Европског социјалног фонда.” – прича за Банија Онлине Силвана.

Донације, како каже, углавном прикупља сама преко пријатеља, родбине и других хуманих људи, како би на било који начин осигурала пакете за кориснике. Потрес је оставио трага и на дворској општини.

“Шта се тиче стања након потреса, на жалост, они живе овако 30 година. Мислим да је потрес открио само једну тужну и болну истину живота, болесних, старих и немоћних на чије су муке одговорни зажмирили. Жао ми је ако сам превише искрена, али радити на терену и гледати ово годинама истовремено бити немоћан као и они је јако тешко. Потрес је само свјетло које је открило нашу Банију каква је уистину. Тужно је да они који владају заправо су скривали све то годинама. Младих је у Двору све мање. Остало је ово старости тужне.” – каже нам Силвана.

“Наш програм је посебан јер сам спојила здравствено- социјалне услуге. Ја тежим палијативи више (свеобухватна њега). Стручно усавршавање за његоватељицу с палиативним приступом сам завршила 2016. године. Ипак наш рад примјете образовани и паметни људи који нам дају подршку и гурају напријед.” – оптимистична је Силвана Љубишић.

Двије су локације у Двору на које се могу јавити особе којима је потребна одјећа и обућа, Трг бана Ј. Јелачића 15. у просторијама Удруге умировљеника те на локацији ул. Миле Б. Чађе преко пута аутобусног колодвора.

“Код куће је најбоље”

О раду пројекта “Зажели” на територији Опћине Двор снимљен је и документарни филм, у коме су гледаоци свједоци пожртвованости ових хуманих жена и стања овог заборављеног дијела Баније.

Филм је режирала Биљана Чакић, добитница бројних награда, рођена 1967. године у Винковцима. Сниматељ филма је Борис Крстинић, а монтажу је радио Дарко Бушња. У филму је кориштена музика композитора Бојана Ђурића, коју изводи Етно група КУД Уна из Новог Града. Филм је продуцирао загребачки Рехабилитацијски центар за стрес и трауму.

Обавезно га погледајте!

Преузето са: Банија онлајн

 

Нема коментара

Напишите коментар