Служен парастос Србима убијеним у Цапрашким селима у Хрватској

У Цркви Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 15 српских цивила које су мучки и на превару на кућним праговима у цапрашким селима на Банији 1991. године убили припадници хрватске паравојске “зенге” преобучени у униформе ЈНА.

Предсједник Удружења “Завичај” Ненад Абрамовић изјавио је за Срну да је од изузетног значаја да се годишњице страдања обиљежавају, јер до прије пет година нико осим породица жртава и комшија није знао за овај велики злочин над Србима на подручју Сиска.

“Данас смо одали почаст страдалим, али и опоменули јавност да се то десило. Циљ те злочиначке хрватске акције је било да се Срби затру и да испадне да су `сами Срби убили себе`”, рекао је Абрамовић и додао да су организовањем парастоса и породице убијених добиле неки вид сатисфакције.

Абрамовић је навео да се занемарљив број Срба вратио на подручје Сиска и указао да је Котар Сисак прије Првог свјетског рата имао 110.000 Срба.

“Послије Јасеновца, послије задњих злочина у Сиску имате 10.000 Срба и 80.000 Хрвата. Значи читава слика се измјенила”, рекао је Абрамовић.

Према његовим ријечима, ако Хрватска држава жели да се помири са Србима онда мора да се помири са 600.000 својих грађана који нису тамо него у Србији.

“Са нама је једино помирење могуће. Док се не помире са нама – аутохтоним народом нису се помирили ни са ким”, поручио је Абрамовић.

Мишко Вранешевић, коме су припадници “зенги” током крвавог пира убили оца Младена /53/, навео је да Хрвати 22. августа 1991. године нису бирали жртве већ су насумице убијали сваког ко им се нашао на путу.

“Није могла ником жива глава да остане”, рекао је Мишко, чији је брат Зоран /26/, такође, убијен када је кренуо оцу на сахрану.

Он је нагласио да је за породице додатна рана што нико од Хрвата за почињене злочине није одговарао.

“У њиховим очима ми смо били паравојска, а не они. Хрвати кроје истину како њима одговара, а ми не можемо да добијемо правну сатисфакцију него нам остаје да се сјећамо и опомињемо”, рекао је Вранешевић.

Злочин над 15 српских цивила извршен је 22. августа 1991. године и један је од највећих на подручју Сиска, а представљен је као злочин над хрватским живљем.

Tога дана су хрватски војници, пролазећи кроз села Чакале, Брђани, Tрњани, Старо Село, Блинска Греда, Бестрма, Блински Кут, Кињачка, Брђанска Коса, убијали насумице кога год су видјели или им је изашао у сусрет, мислећи да су припадници ЈНА, а на десетине људи је рањено.

Послије овог догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа.

Убрзо су формирали и општину коју су назвали Цапраг, која је била у саставу Републике Српске Крајине.

У јуну 2006. године породице убијених Срба су, посредством пуномоћника загребачког адвоката Луке Шушка, поднијели кривичну пријаву против “зенги”, али је у децембру те године Жупанијско државно тужилаштво у Сиску одбацило тужбу.

У образложењу тужилаштва наведено је да је “подручје на којем је дошло до “штетног догађаја” било захваћено разним облицима ратног дјеловања, да је било пуцњаве, да је у селима била организована сеоска стража, да су та села већ била привремено окупирана и налазила се у САО Крајини”.

Преузето са: СРНА

Нема коментара

Напишите коментар