Соко у Двору

Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна, Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора…). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе.  Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. (1) Српски соко у Двору основан је 1907. (2) Уз интеграцију народних игара и песама, др. Лаза Поповић је заговарао ширење сокола на село, кроз оснивање сељачких српских соколских друштава. Истакао је : „јер су Срби у Хрватској и Славонији први, који оригинално шире и оснивају сељачке Соколе, а у осталих Словена нема за угледање примера.” Важност присуства сокола на селу је у потреби просвећивања сељака. Требало се борити против пијанства, стварати соколске читаонице. Прво сеоско соколско друштво основано је у Двору на Уни. (3) Било је у саставу  Српске Соколске жупе Крајишке. Имало је свој дом.  Слет жупе био је 1913. на Видовдан у Загребу. (4)

После уједињења 1918. сви соколски савези ујединили су се у соколство С.Х.С. Соко у Двору одржао је главну скупштину 4 фебруара 1926. У нову одбор су ушли : Старешина др. Бранко Базаћ, свештеник; подстарешина Божидар Балог, апотекар; начелник Љубо Кнежевић, учитељ; начелница Нада Томашевић, учитељица; прочелник просветне секције др. Милан Пеклић, адвокат. Чланови одбора били су : Зора Докмановић, Мица Барац, Душан Савић и Симо Ерор. Соко у Двору био је основан у време превирања и он је са много части и успеха вршио своју племениту мисију. За оснивање везана су имена два виђена соколска радника Пере Бекића и и др. Симе Живковића. Соко у Двору био је споменут у велеиздајничком процесу 1908. Био је током двадесет година свог опстанка средиште и извор патриотског, просветног и хуманог покрета у том крају. Својим певачким и музичким приредбама, предавањима, братским састанцима подржавало је друштво сав друштвени живот у том крају будећи и његујући међу својим члановима и изван њиховог круга смисао и љубав за идеале сокола. До тада су 1926. одржана предавања : брат Бранко Сучевић предавао је о теми Улога студената  у видовданском атентату, а брат др. Бранко Бараћ о теми Капитализам, Социјализам и Комунизам. Домом који су имали могло се подичити далеко веће место. (5) Друштво је било у саставу Соколске жупе Војводе Петра Мркоњића, Бањалука. У Управи друштва су били : Старешина др. Бранко Бараћ, начелник Јован Радмановић, секретар Александра Радмановићева и предавач др. Едо Фишер. Било је 51 члан, 18 чланица,  23 вежбача,  51 мушке деце и  42 женске деце. Друштво је имало свој дом, приређивали су јавне вежбе. Било је 2 сарадника и 8 предњака. Имали су књижницу са 233 примерка, музику и заставу. (6)

Соколско друштво Београд II је у лето 1931. организовало летовање соколића и соколица у Двору, у Босанској Крајини. Били су смештени у пространу зграду основне школе, пред којом је био велики парк. У соколском логору вежбали су, играли се, приређивали излете у ближу и даљу околину. Купали су се у Уни. Вођа летовања био је др. Драги Ђорђевић. Логор је привукао пажњу народа. Заједно са соколима из Двора и Босанског Новог приредили су у парку 8. августа 1931. велики кермес. (7)

Соколско друштво у Двору деловало је до Априлског рата 1941. У НДХ. соколска друштва била су забрањена а све категорије сокола страдале су од усташа.

Српски соко у Двору основан је 1907.  Био је део Српске Соколске жупе Крајишке.   После ослобођења и уједињења  био је део  Соколске жупе Бањалука Војводе Петра Мркоњића. Био је  средиште и извор  патриотског, просветног и хуманог покрета у свом крају.   Својим певачким и музичким приредбама, предавањима, братским састанцима друштво је подржавало сав друштвени живот у том крају будећи и негујући међу својим члановима и изван њиховог круга смисао и љубав за идеале сокола.  Соколско друштво Београд II је у лето 1931. организовало летовање соколића и соколица у Двору. Соколско друштво је деловало до  Априлског рата 1941. када је забрањено.

                                                                                               Саша Недељковић                                                                                  члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

  1. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 110,111, 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;
  2. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 99;
  3. Тонко Барчот, „Српско соколство”, „Србско-далматински магазин за годину 2010”, свезак V, Сплит 2010, стр. 85, 86; „Српски соколски календар за 1914 годину“, Загреб, стр.20; Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Београд 1934, стр. 105, 106, 107, 110,111;
  1. Статистика, уредио Др. Милан Метикош, „Српски Соколски Календар за годину  1914”, штампа српске штампарије у Загребу;
  2. „Соко у Двору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 93;
  3. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 99;
  4. Соколско друштво Београд II“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10. септембра 1931, бр. 37, стр. 3;
Нема коментара

Напишите коментар