СОКОЛСКА ЖУПА ОСИЈЕК
Соколска жупа Осијек настала је 1920. из једног дела Српске соколске жупе Фрушкогорске. Фрушкогорска жупа основана је 16 октобра 1906. од друштава Српски соко у Осијеку, Вуковару, Шиду, Винковцима и Даљу. Друштва су 1912. прикупљала прилоге за Црвени Крст. У Осијеку су приређене јавне вежбе 1912. и 1913. Соколи су посетили Сомбор 1913. и у хотелу Слобода приредили академију. Извршен је 1914. претрес код свих функцијонера Српског сокола. Плењене су књиге Српске књижевне задруге, календари, … . Секретар Српског сокола, судија Владимир Белајчић затворен је у тамницу из које је пуштен 1915. Соколи су прославили песника Иву Војновића у Осјеку маја 1918.
После ослобођења 1918. соколска друштва обновила су свој рад, њихови изасланици учествовали су на Видовданском соколском сабору у Новом Саду 1919. Осјечка соколска жупа основана је 1920. У њу су ушла друштва Жупања, Винковци, Вуковар, Осијек, Валпово, Доњи Михољац, Илок, Ђаково, Нашице, Пожега, Славонски Брод и Нова Градишка. За старешину изабран је Иван Крсто Дончевић, а за заменика Мита Петровић. Жупа је приредила II. Покрајински слет 28-30 јуна 1921. у Осијеку. На слету је било из редова само Осјечке жупе 1.000 вежбача. (1) Осјечки соко приредио је у позоришту две академије. Друга одржана 8 фебруара 1924. била је матинеја у част Штросмајера. Др. Босендорфер је говорио о раду и животу Штросмајера. Све тачке биле су боље вежбане него на академији од 15 јануара 1924. Позориште је било распродано. Са особитим аплаузом прихваћена је жива слика, која је представљала соколе како на својим раменима носе Штросмајерову бисту, алузија да је соколство ширило Штросмајерове идеје. У тој слици учествовало је до 100 особа, што у соколским, што у народним оделима. У чланку „Рад осјечког Сокола”, у листу „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да су прилике у којима је живео осјечки соко тешке услед несхваћања широких маса. Упркос томе друштво је радило интезивно, доследно соколским идеалима и не упуштајући се у партијске сукобе. Припремало се да изда књигу у коју су требала да буду унесена сва предавања о значењу Зрињског и Франкопана , о Видовдану, Штросмајеру, светом Сави и Сломшеку. (2)
Жупа је учествовала на слетовима у Марибору, Осијеку, Сарајеву, Загребу и Љубљани. Такође на свесоколским слетовима у Прагу 1920. и 1926, на слету пољских сокола у Познању и покрајинском слету чехословачких сокола у Плзњу 1929. Од 1925. основана су нова соколска друштва у Боботи, Жупањи, Даљу, Новој Капели, Мирковцима, Чепину, Воћину, Дарди, Белом Манастиру и Нашицама. (3)
Соколско друштво у Пожеги прославило је 20 година рада 6 и 7 јуна 1925. Истовремено је развило заставу нараштаја. Уз прославе одржала је Соколска жупа Осијек смотру за међуслетска такмичења. Свечаност је почела са доласком сестара и браће. Приспела су друштва : Славонски Брод, Ђаково, Винковци, Вуковар, Шид и Нова Градишка. У вече су стигла друштва Доњи Михољац, Валпово и Осијек. У вече одржана је у Грабику соколска академија, на којој су сем домаћина наступила друштва из Славонског Брода и Ђакова. Одржана су међуслетска жупска такмичења. На железничкој станици соколи су дочекали друштва Соколске жупе Загребачке, која је стигла са својом фанфаром. Свечаност прославе 20-годишњице Соколског друштва у Пожеги и развиће нараштајске заставе отворио је брат Мирко Сељан. У свом говору развитак и рад соколског друштва у Пожеги од оснивања. Кума нараштајске заставе, сестра Мравак, развила је заставу и предала у руке барјактара нараштајца Радовиновића. Равнатељ пучке школе брат Костић у свом говору истакао је важност васпитања омладине у Соколству. Барјактар се заклео испред нараштаја, да ће барјак носити са поносом као симбол љубави, братства и једнакости. Соколска поворка кренула је кроз град до градске вечнице, где ју је поздравио градски сенатор Јовановић, а захвалио му се старешина осјечке жупе брат Петровић. У поворци су биле све категорије чланства, њих 641. Одржана је јавна вежба, на којој су наступиле све категорије. У вече био је свечани комерс у Грабику, где се окупило мноштво грађана, који су у друштву са соколима провели вече у весељу. (4)
Соколско друштво у Осијеку приредило је 3 маја 1926. свечану академију у Народном казалишту. Присуствовале су војне и цивилне власти, градски начелник и грађани. Говорио је Илија Мамузић. Други део академије биле су гимнастичке тачке са музичком пратњом. Састав сестре Зорке Јанковић извеле су нараштајке по музици Зајца „Мале птице”. Састав је увежбала сестра Шандоров. Академија је завршена са представом „Врбниче над морем” од Шварцвалда коју су вежбали чланови соколског друштва уз пратњу српског певачког друштва „Змај” и војне музике. На крају представе у даљини стоји народ у Истри, а у средини скупине приказује се чекање, спрему као и наду да ће доћи дан када ће соколи ослободити народ Истре.
У даљини чула се песма :
Тамо далеко
далеко крај мора
Истра нас наша чека
Соколи дођите
Наша нас Истра зове
Слободу нам донесте!
Песму је певао оперни певач Душан Митровић. После академије био је комерс. Жупски староста Мита Петровић поздравио је чланство као и српско певачко друштво „Змај” и захвалио на уложеном труду. Друштво је 16 маја 1926. приредило посело у доњем граду. На поселу је углавном поновљен програм академије 3.маја 1926. у горњем граду. Браст др. Прокопије Узелац предавао је о туберкулози. Друштво је 13.5.1926. приредило излет чланства у шумицу крај Драве. Код извођења вежби посебно Прашких учествовали су чланови и чланице, мушки и женски нараштај. Друштво је 23. маја 1926. одржало у дворани трговачко-обртничке коморе предавање о Чехословачкој. Предавао је Илија Мамузић. На предавање било је позвано читаво чланство писмено, а пријатељи преко новина. Приредило је соколско друштво у Даљу своју прву јавну вежбу 30.5.1926. и осјечко друштво је суделовало и то чланови, чланице и женски нараштај.(5) Жупско такмичење мушког и женског нараштаја у Ђакову одржала је жупа 20 јула 1926. заједно са развијањем жупске заставе, коју је поклонила госпођа Кемфељ из Ђакова. Са приредбом је била спојена прослава 20-годишњице опстанка Соколског друштва у Ђакову. Дошли су такмичари из Осјека, Валпова, Брода, Пожеге и Вуковара. На вече је била серенада куми госпођи Кемфељ. У име старешинства жупе начелник Фран Лотску поздравио ју је истакавши њезино велико сваћање за васпитање нараштаја, тим више јер је и сама била нараштајка. Захвалио се начелнику жупе брат др. Кемпфељ. После серенаде одржана је свечана академија у Хотелу “Централ”. Током ноћи стигла су браћа из Шида, Винковаца и Осијека. Такмичења су одржана на спортском игралишту Celeritas. Кума је предала заставу заступнику старешинства брату др. Перићу, који је предао нараштајцу Бранимиру Димитријевићу као вођи одељења. Брат др. Рибар донео је поздраве београдске жупе. У поворци је било преко 300 чланова са 3 друштвене заставе, 2 фанфаре и ватрогасну музику. После је почела јавна вежба. (6)
Осечка жупа одржала је 25 и 26. јуна 1927. Слет у Славонском Броду са такмичењем нараштајаца. На слету је развијена нараштајска застава бродског соколског друштва уз учешће Хрватског певачког друштва Давор и осталих бродских културних друштава. На свечаности су свирале војна музика осечке дивизије и две фанфаре. Град је био окичен заставама и цвећем и тако свечано дочекао стране соколе. У вече 25. јуна 1927. била је свечана академија уз учешће сокола из Ђакова и Вуковара. Такмичење нараштајаца одржано је ујутро 26. јуна 1927. Победили су бродски нараштајци. Соколи су присуствовали сечењу славског колача пука железничарске команде у касарни Војводе Мишића. Соколи су кренули пред гимназију, где је старешина бродског сокола брат Лазар Челап, директор гимназије, поздравио госте.Кума заставе сестра Зора Милчић-Брлић предала је заставу бродским нараштајцима, који су се на њу заклели. Слет је завршен весељем сокола и војника, који су славили пуковску славу. (7)
У Управи жупе 1929. били су : Старешина инжињер Димитрије Петровић, начелник Фран Лоску, начелница Ђурђица Јовановичева, секретар Радоје Степанов, предавач Хинко Сироватка, статистичар Милан Комадина. Друштава у жупи било је 12, чланова 1480, чланица 236, у одори 214, чланица у одори 5, вежбача 286, вежбачица 76, мушког нараштаја 275, женског нараштаја169, мушке деце 237, женске деце 220. Вежбали су у : 3 соколска дома, 5 школа, 1 гостионица, 4 приватно. Одржали су 17 јавних вежби. Сарадника је било 47, предавачи 49. Жупа је имала 11 књижница, 2 музике, 1 фанфару, 5 застава чланова и 1 нараштајску. Предњака је било 99, са испитом 12 чланова и 3 чланице. (8)
Жупски слет одржан је 8 и 9 јуна 1929. у Осијеку. Био је отворен Соколски дом друштва Осијек. Увече је приређена жупска академија у Народном Казалишту. На академији наступала су друштва Брод, Ђаково, Осијек, Винковци и Вуковар. Поворка је приређена 9 јуна 1929. У поворци је учествовало 56 сокола-коњаника и 42 коњаника сокола-сељака, 50 ђака-војника и 24 коњаника добровољаца четника, укупно 172 сокола на коњима. Поворка је прошла градом до дома. У поворци су биле 3 соколске фанфаре, 1 војна музика, 5 чланских и 3 нараштајске заставе, 107 чланова и 67 чланица, 194 соколске деце, 98 чланова у вежбачем оделу, и 200 чланова и чланица у грађанском оделу. На крају поворке било је одељење изсланства разних културних и националних установа у народним ношњама. Свега је у поворци било 1.854 лица. После подне била је одржана јавна вежба у којој су наступиле све категорије сокола, а осим њих и соколи-војници у простим вежбама и вежбом са пушкама, као и соколска коњица. После оснивања Савеза Сокола Краљевине Југославије жупа Осијек приредила је слет 15 и 16 августа 1931. у Винковцима. На слету су посвећене и развијене друштвена и нараштајска застава друштва Вуковар. Први пут су организована такмичења у четверобоју између сеоских јединица. Првенство је однело друштво Ердевик. Увече је у сали Хрватског дома одржана Соколска академија. На академији наступили су : Женска деца друштва Вуковар са вежбом „Хватање Лептира”; Мушка деца Винковци „Ој летни” од Јанковића; Чланице Ђаково са „Плес Јапански”, Женски нараштај Жупања са „Морнарима” од Бораса; Женски нараштај Вуковар са „Вежбе на ручама”; Мушки нараштај Белишће са „У бој” од др. Мурника, Чланице Ђаково са „Димњачари”; Чланови Вуковар са „Ритмичке вежбе новог облика”; Чланови и чланице Илок са „чехословачком Беседом” од Часке; Женски предњачки збор Осијек Доњи Град са „Јутарњим вежбама” и Мушки предњачки збор Осијек Доњи Град са Ербеновом осмицом. Посвета и развиће друштвене и нараштајске заставе друштва Вуковар, извршена је 16 августа 1931. Иза посвете кренула је поворка градом. Учествовала је соколска коњица (18) фанфара Винковци (30), 3 друштвене, 3 нараштајске и једна застава соколске чете, чланство у одори (167), чланови у вежбачем оделу (70), чланице у одори (7), чланице у вежбачем оделу (48), мушки нараштај (70), женски нараштај у одори (7), у вежбачем оделу (29), чланство соколских чета у народном оделу (150). У поворци је било 603 учесника. После подне одржана је јавна вежба. Наступила су : Мушка деца (136), женска деца (104), женски нараштај (80), мушки нараштај (186), чланови (59) и чланице (2), одељења на справама, коњичко одељење Винковци (15) вежбом са копљима, чланице (81), чланови (207), соколске чете (124) и коњичко одељење Винковци са каруселом. Окружни слетови су били приређени : Ђаково 1926 године, Славонски Брод и Шид 1927, Доњи Михољац 1928, Бели Манастир 1929. и Подравска Слатина 1930. Девет окружја приредила су 1931. и 1932. своје слетове и окружна такмичења. На слету жупе Нови Сад у Сомбору 1927. жупа Осијек учествовала је са 600 припадника чланова и нараштаја. (9)
Соколска жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање из седишта својих окружја у Осијек. Девет окружја жупе Осијек требала су да израде поздравна писма, повеље, упућене Чехословачкој Обец Соколској у Прагу. Повеље су требале бити украшене народним мотивима из околине соколских окружја и чуване у лименим кутијама, у облику кратког штапа. Пруга I почињала је у Подравској Слатини. Пруга II почињала је у Славонској Пожеги. Пруга III почињала је у Славонском Броду. Пруга IV почињала је у Винковцима. Пруга V почињала је у Вуковару. Пруга VI почињала је Белом Манастиру. (10) Жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање 22 маја 1932. из седишта својих окружја у Осијек. Штафета је први пут организована у Југославији. Било је 6 пруга. Полазак штафета је био свуда обављен свечано, у више места уз пуцање прангија. У песничким речима поздрава биле су истакнуте карактеристике краја који је слао повељу. Биле су украшене цртежом, који је био типичан за тај крај и обрубљене шарама народне орнаментике, која је била доминантна у томе крају. Циљ тркача био је Трг краља Петра у Осијеку. На тргу је свирала војна музика и фанфара друштва Осијек Доњи Град. Било је присутно мноштво гледалаца. На тргу је била окупљена сва управа жупе са старешином Димитријем Петровићем на челу и великим бројем сокола и соколица. Предаји штафета присуствовали су окружни инспектор Миле Дејановић, у име општине градоначелник др. Вјекослав Хенгл, … у име војске пуковник Симовић. Повеље које су тркачи доносили имале су значење поздрава соколских окружја жупе Осијек Чехословачкој Обец Соколској. Кад је и задњи тркач стигао, иступио је окружни начелник окружја Нашице Матко Могоровић и уз говор у име свих окупљених окружних начелника соколских округа предао повеље жупском начелнику инж. Милошу Квапилу, иницијатору и главном организатору приредбе. Жупски начелник предао је повеље старешини жупе Димитрију Петровићу. У свог говору старешина је истакао да ће поздравне повеље нарочито изасланство жупе Осијек, приликом IX свесоколског слета у Прагу, предати као поздрав жупе Осијек чехословачким соколима. После говора соколи и соколице кренули су, предвођени фанфаром, у Соколски дом. (11) У Управи жупе 1934. били су : Старешина Димитрије Петровић, I заменик Стјепан Вуичић, II заменик Душан Круљ, III заменик др. Иво Јелавић, начелник инг. Милош Квапил, I заменик начелника Јаромир Шафар, II заменик начелника Андрија Шијановић, III заменик начелника Драгутин Гласер, начелница Слава Ковалска, I заменица начелнице Аница Шулова, II заменица начелнице Мара Херцег, III заменица начелнице Маца Сила, просветар Милан Вакањац, секретар др. Бранивој Димитријевић, благајник Милан Комадина. … . (12)
Жупа Осијек одржала је окружне предњачке течајеве у зиму 1934-35. Одржани су почетнички и продужни течајеви. Почетнички је био намењен полазницима из мањих јединица, које су кратко време пре течаја основане, нису имале справе и теловежба је била на ниском ступњу. Продужни су били за полазнике, који су раније већ били на окружним течајевима или су из јединица где су могли стећи толико знања, да им је полажење почетничког течаја сувишно. Грађа продужних течајева је припремљена тако, да су полазници по свршетку течаја могли полагати друштвени предњачки испит. Из окружја Винковци на течајевима су учествовали полазници из јединица Отока, Винковаца, Бошњака, Жупање, Церића, Јармина, Привлаке, Андријашеваца-Роковаца, Тординаца, Оролика, Слаковаца, Острова и Новог Села. Никога нису послали на течајеве : Бабина Греда, Габош, Лазе, Маринци, Мирковци, Нијемци, Нови Јанковци, Ретковци, Сикиревци и Комлетинци. (13)
У ноћи између 18 и 19 маја 1935. кренуло је преко 600 сокола и соколица из жупе Осијек на Опленац да се у име свих припадника жупе поклоне гробу краља Александра. Специјални воз кренуо је из Осијека увече 18 маја 1935. У Винковцима прикључила су се окружја Славонски Брод, Славонска Пожега, Ђаково и Винковци. Укупно је било 617 поклоника. Посебан воз са члановима предвођеним управом жупе, стигао је на станицу Село Бања око 6 часова ујутро 19 маја 1935. Неки су кренули колима а неки пешице преко шумадијских брежуљака на Опленац. Пут од Београда до села Бање оставио је дубок утисак на сеоске соколе. Окупили су се око 9 сати пред задужбином, сликали се и сви заједно кренули у крипту. Ту су два свештеника, сокола, одржала помен, а старешина жупе Д. Петровић одржао говор, и положио на гроб сребрну урну са земљом из родне куће Штросмајерове као успомену соколске жупе Осијек. Учесници ходочашћа редом су прилазили гробу и остајали у шутњи одајући почаст. Разгледавши задужбину и место Тополу соколи су се истим путем вратили у Осијек. (14) Известилац за соколску филмску пропаганду Соколске жупе Осијек снимио је „Поклонствено ходочашће наше жупе на Опленац 19 маја 1935.” (15)
Скупштина жупе Осијек одржана је 29 марта 1936. у дворани зграде бивше жупаније. Делегати су у просторијама жупе гледали филмове жупе, снимани приликом похода на Опленац у мају 1935, прославе 30-годишњице опстанка Соколског друштва Сл. Пожега и Осијек Доњи Град, као и филм о изради папира. У новој управи жупе били су : старешина Димитрије Петровић, заменици др. Иво Јелавић, …. Чланови управе Илија Беара, Иван Радовић, др. Паја Шумановац … . Одржан је збор просветара друштава и чета жупе Осијек као и Збор друштвених и четних начелника и начелница. (16) На жупској јавној вежби на летњем вежбалишту Соколског друштва Осијек Матица из Борова учествовале су две чланице и 15 мушке деце. (17)
У Осијеку је одржан састанак соколских радника на селу у просторијама жупе Осијек. Према извештајима соколских радника на селу истакнуто је да рад у већини јединица на селу скоро застао, а узрок су биле нездраве прилике на терену. О тим нездравим приликама било је писано у листу „Соколски гласник“ : „У неким местима соколски радници изложени су и тешким претњама, а соколски домови су нападани и оштећивани. У другим пак јединицама осујећен је рад премештајем соколских раденика.”(18) М. Сила из Осијека одржао је 26. маја 1937. течај у Белом Манастиру, на коме је упутио 3 сокола из соколског друштва у руковање са апаратом Пате Беби. У вече су у дворани приказани филмови „Поход Соколске жупе Осијек на Опленац”, „Жупско такмичење и жупска јавна вежба у Осијеку”, „Прослава 30 годишњице с.д. Осијек доњи град”, „Прослава 30 годишњице с.д. Винковци”, „Јавна вежба с.д. Осијек – Матица” и „Међуокружна јавна вежба у Слав. Пожеги”. (19) Старешина друштва Борово Тома Максимовић присуствовао је такмичењу мушког и женског нараштаја 22 маја 1938. на летњем вежбалишту друштва Осијек Матица. Врсте из Борова стигле су на такмичење са музиком фабрике „Бата”. Дародавац заставе Тома Максимовић развио је заставу и поздравио такмичаре и такмичарке. У свом говору присетио се своје младости и истакао да је најлепши део свог живота провео са соколима у соколском дому. Он је из искуства знао да је тешко соколовати. Као млад нараштајац је безброј пута дошао у искушење. Мамили су га састанци и забаве на разне стране. На своју срећу определио се тада за соколски дом. Томе има да захвали за положај који је у друштву заузимао. У соколском дому он је изградио себе. Соколство је изграђивало вољу човека који је могао да се одупре свим невољама и опасностима на које је наилазио у животу. Из захвалности према соколству дао је да се изради застава да је поклони женском нараштају. Изразио је жељу да нараштајке у жупском такмичењу челиче своје мишице и вољу да послуже породици, народу и земљи. С тим речима предао је заставу старешини жупе Јелавићу да је преда победничкој врсти. Старешина жупе Осијек др. Иво Јелавић у свом говору истакао је неприлику у којој се нашла жупска управа када је увидела потребу посебне прелазне нараштајске заставе за женски нараштај, јер нису имали пара. Тада им се добровољно јавио Т. Максимовић и даровао лепу и драгоцену заставу. Истакао је значај дара, јер га је даровао ваљан човек и одличан соко који је ценио борбу у животу. Његов дар није само материјалан чин него и идеја водиља која је требала да буде увек нараштају пред очима, а дародавац светао пример како се соколује. За соколе њихове заставе су биле њихов симбол снаге, нада и идеала. И зато соколи своје заставе неће напустити. Начелница жупе Слава Ковалска се у име женског нараштаја целе жупе Осијек захвалила дароваоцу. Нека статуа или слично, нису могли да дигну дух такмичарки како је то могла застава. По њој нараштајке ће зато увек бити захвалне Т. Максимовићу. Старешина жупе је замолио Максимовића да буде кум заставе и да у знак кумства привеже траку на заставу. Максимовић је пришао застави и привезао траку.У другој скупини мушког нараштаја такмичило се 5 врста. Победник је била врста друштва Борово. Начелница жупе Слава Ковалска предала је прелазну заставу женског нараштаја победничкој врсти друштва Осијек Матица, позвавши их да не забораве гесло исписано на застави „Наш нараштај – наша узданица”. После подне на истом вежбалишту вршио се преглед нараштајских вежби за X свесоколски слет у Прагу. Свирала је музика фабрике „Бата” из Борова, уз чије свирање је на крају нараштај заиграо коло.(20) У Борову је 27 августа 1939. одржано жупско лакоатлетско такмичење чланова и чланица. Учествовале су јединице : Белишће, Борово, Кнеж. Виногради, Осијек Матица, Осијек Доњи Град, Славонски Брод и Винковци. Такмичење је одржано на боровском стадиону. Отворио га је жупски начелник инг. Квапил, док је такмичаре поздравио старешина друштва Борово и директор творнице „Бата”.(21)
Приликом XI слета жупе Осијек одржана је 28 маја 1939. у Народном позоришту „Краљевића Томислава” свечана теловежбена академија. На академији као друга тачка биле су „Разноликости” које су извала мушка деца друштва Борово. Женски нараштај друштва Борово извео је тачку „Танцуј, танцуј” моравску народну игру. (22) Соколска чета Борово Село учествовала је на XI слету жупе Осијек са 21 чланом (од тога 9 вежбача), 13 нараштајаца, 9 мушке и 23 женске деце свега 66 припадника. (23)
Соколска друштва приређивала су таборовање у околини. Руско соколско друштво у Осијеку приредило је 1939. трећу годину за редом логоровање деце и женског нараштаја у Воћину за 19 учесника. На летовању је био дневни ред : јутарња гимнастика, просветни рад из националних предмета, купање, шетња и игре. Храна је била раздељена на пет оброка. Након 29 дана деца и нараштај вратила су се у Осијек свежа и опорављена. Мушки нараштај био је 1939. у покрајинском логору у манастиру Милково (Лапово), где је прошао течај војне обуке I степена. (24)
После стварања Бановине Хрватске власти ХСС је користио своју власт да сузбија прославе државних празника. У Осијеку су државни и соколски празник Дан Уједињења 1939. прославила соколска друштва Осијек Матица и Осијек Доњи град заједно у дому Соколског друштва Матица. Прослави су се придружили и добровољци, који су због стварања Бановине Хрватске желели да истакну своју љубав према држави, за коју су се борили и коју су својом крвљу стварали. На прослави старешина жупе Душан Круљ је након поздрава представницима војних и цивилних власти, културним и хуманитарним друштвима, добровољцима и пријатељима соколства упутио срдачан поздрав соколима и соколицама који „у овим бурним временима остадоше на својим позицијама, да без страха и узмицања, без користи и славе бране своје соколске идеале…”. У свом говору је истакао : „Ми не отступамо ни пред пометености, која се појавила на броду када се нашао на узбурканом мору, ни пред кукавичлуком оних што само за себе траже спас. Ми Соколи верујемо у снагу нације и у оживотворење њезиних великих задатака, и то поуздање ми ћемо носити од огњишта до огњишта, од колибе до палате и од колевке до гроба.” Затим су следиле декламовање нараштајца Родољуба Рељића „У соколском дому”, … и Драгана Мишћевића „Уједињење”. Српско певачко друштво „Гусле” отпевало је под управом проф. Душана Зебића „Соколско поздрав”, „Југословенску химну” и соколску химну „Ој Словени”. (25) У Суботици су 13 априла 1940. одржане утакмице између врсте чланова друштва Суботица и врсте чланова Соколске жупе Осијек. Такође су одржане утакмице између мушког нараштаја из Суботице и нараштаја врсте из жупе Осијек. Био је приређен и излет боровских Сокола у Суботицу. Из Борова пошли су возом, око 40, што чланова, чланица, нараштајаца и нараштајки. У Суботици их је дочекао Кујунџић са Темалијем, начелником друштва у Суботици. Темали их је повео у соколски дом. Разгледали су соколски дом као и Суботицу. У дому је била закуска, којој је присуствовао и старешина Соколског друштва Суботица-Матица Лазар Тешић. Окупили су се соколи из Борова, Мола и Суботице. Братско вече је трајало све до поноћи, када су сви заједно трамвајем отишли на Палић где су преноћили. Ујутро био је заједнички доручак. Темали је објавио да ће утакмице у одбојци почети дизањем заставе и певањем Хеј Словени”. Приређен је заједнички ручак. Збор свих присутних био је на Соколовцу.(26) За слет је био састављен одбор, на челу са старешином жупе Душаном Круљем, а подпредседници су били Тома Максимовић, Берислав Јеричевић и Рогулић из Вуковара. (27)
Због нове наредбе о зборовима жупски слет жупе Осијек који требао да се одржи на Видовдан, био је одложен. (28) У Борову су одржане жупске утакмице жупе Осијек у одбојци. Учествовала су друштва из Осијека, Бијелог Брда, Борова села и Даља, као и сестре из Осијека. Такмичаре је поздравио заменик начелника жупе Петерлин. Соколице из Борова победиле су чланице Осијек Доњи Град, освојивши поново прелазни дар Соколске жупе Осијек. Одржана су и патролна такмичења нараштаја и чланова у вожњи бициклима, у ходању и трчању са разним запрекама, у бацању гранате и стрељању. Код нараштајаца су се такмичиле три патроле : Осијек Доњи Град, Борово и Борово село, и чланови из истих јединица. Победу код нараштајаца однела је патрола друштва Борово (Јовановић, Новаковић и Залежак”, а код чланова патрола Борово село. Друштво Борово приредило је 14 септембра 1940. своје прво посело. После „Соколског поздрава” говорио је Радовановић. Наступиле су чланице са гимнастичким саставима, чланови са слетским вежбама, чланице на разбоју, чланови на столу и вратилу. После програма био је плес. (29) На жупским утакмицама појединаца на справама у Осијеку 1940. учествовали су соколи из Осијека, Борова, Кнежева, … . Такмичења су почела у Соколском дому Матице говором заменика начелника Петелина. Такмичило се на вратилу, разбоју, круговима, коњу и простим вежбама. (30) Осјечка соколска жупа основана је 1920. Гласник Жупе Осијек био је часопис „Братство“. Жупа се трудила да у међуратном периоду учврсти Југословенску државу и шири братство. Њене сеоске чете биле су изложене нападима хрватских сепаратиста. У Бановини Хрватској било је притиска на соколска друштва а жупски слет жупе Осијек који требао да се одржи на Видовдан 1940, био је одложен. Такмичења жупе била су организована у Борову, где је соколе помагала фабрика Бата. Жупа је упркос нападима припремала чланство за одбрану земље. У НДХ жупа и друштва су били забрањени.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;
2. „Академије осјечког Сокола”, Рад осјечког Сокола”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, фебруар-март 1924, бр. 2-3, стр. 20, 21;
3. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;
4. „Велико соколско славље у Пожеги”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1925, бр. 7, стр. 147;
5. „Соколско друштво у Осијеку”, стр. 175, „Рад Сокола у Осијеку”, стр. 176, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9;
6. „Соколска жупа „Штросмајер” у Осијеку”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 178;
7. Б.Ц, „Слет осечке соколске жупе „Штросмајер” у Славонском Броду”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1927, бр. 7, стр. 91, 92;
8. „Југословенски Соколски календар” 1930, уредио Стане Видмар, у Љубљани 1929, стр.122;
9. Димитрије Петровић, „Соколски слетови Соколске жупе Осијек”, „Братство”, Осијек, 15 јуна 1933, бр. 6, стр. Стр. 99, 100;
10. Инг. Милош Квапил, „Тиршева штафета”, „Братство”, Осијек, маја 1932, бр. 1-3, стр. 6-11;
11. „Штафетно трчање у почаст 100-годишњице рођења Дра Мирослава Тирша”, „Братство”, Осијек, јуна 1932, бр. 4, стр. 34, 35;
12. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, књ. I, Београд, 1934, стр. XCII;
13. В.Х, „Окружни предњачки течајеви у зиму 1934-35.”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 19 априла 1935, бр. 17, стр. 7;
14. „Наше ходочашће на Опленац”, „Братство”, Осијек, 15 јуна 1935, бр. 3-4, стр. 19; И.К, „Поклонствени поход жупе Осијек на гроб Витешког Краља Александра I Ујединитеља”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 3;
15. „Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 јула 1935, бр. 5-6, стр. 58;
16. „Скупштина Соколске жупе Осијек”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 априла 1936, бр. 15, стр. 3;
17. Инг. Квапил М. „Жупска јавна вежба”,, „Братство”, Осијек, септембар-октобар 1936, бр. 7-8, стр. 76;
18. „Састанак соколских раденика на селу”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр. 1, стр. 7;
19. Б.С, „Филмски течај у Б. Манастиру”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 27;
20. Ч, „Развијање прелазне заставе женског нараштаја жупе Осијек”, „Братство”, Осијек, 15 јуна 1938, бр. 6, стр. 111,112, 113, 114;
21. „Жупско лакоатлетско такмичење чланова и чланица 1939.”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 182;
22. Иван Седлачек, Београд, „Теловежбена академија”, „Братство”, Осијек, јуни-јули 1939, бр. 7-8, стр. 140;
23. „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, јуни-јули 1939, бр. 7-8, стр. 145;
24. „Логоровање деце и женског нараштаја”, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр.218;
25. „1 децембар на територији осјечке жупе”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1939, бр. 12, стр.233, 234;
26. „Соколске утакмице у Суботици”, „Борово”, Борово, 19 априла 1940, бр. 28, стр. 3; Г-ш, „Излет боровских Сокола у Суботицу”, „Борово”, Борово, 16 августа 1940, бр. 56, стр. 3;
27. „Слет соколске жупе Осијек у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 6;
28. „Одгођен жупски слет у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 7;
29. „Соколске приредбе у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 20 септембар 1940, бр. 38, стр. 3;
