Соколско друштво Петриња
Српски соко основан је пре Првог светског рата. Српска Соколска жупа Крајишка обухватала је друштва : Загреб, Беловар, Глина, Двор, Петриња, Окучани, Пакрац, Госпић, Нова Градишка, Костајница, Кореница и Вргинмост. (1)
Соколско друштво у Петрињи приредило је треће соколско вече почетком октобра 1923. Пространа дворана била је дупке пуна пријатеља соколства. Старешина др. Јосип Немец отворио је вече, затим је наступио одео сестара са жупским простим вежбама, мушки подмладак и одео чланова на високим ручама. (2)
Соколско друштво у Петрињи приредило је 1 децембра 1923. сијело у као спомен на дан државног уједињења. Старешина др. Јосип Немец отворио је вече истакавши везу између државне и соколске мисли. У алегоријској слици било је приказано уједињење и ослобођење. Била је то жива слика са народним и соколским одорама. Професор Воркапић предавао је о народној песми. Из соколских редова покренута је акција да се сагради Соколски дом. (3) Соколско друштво у Петрињи одржало је скупштину 27.јануара 1924. Изабран је одбор : Старешина др. Јосип Немец, подстарешина др. Никола Соларић, начелник Људевит Ауер, прочелник просветног оделења Јово Воркапић.(4) Соколско друштво у Петрињи приредило је 3 фебруара 1924. пето соколско вече у почаст Штросмајеру. Старешина др. Јосип Немец отворио је вече истакавши рад и идеје владике. Једно одељење женске деце и чланица као и једно одељење чланова на ручи извело вежбе. Соколској вечери присуствовали су соколи из Глине. (5) У Петрињи био је 15 јуна 1924. одржан слет крајишког окружја загребачке жупе. Слетом је требало показати да ли је могуће применити соколски састав и рад на село. На слету су била соколска друштва из окружја : Сисак, Глина и Петриња као и сеоске соколске чете крајишког окружја, затим загребачки Соко И, и једна пешадијска чета 35. пешадијског пука из Загреба. Град је био у почаст слета свечано искићен, а домаће соколско друштво доћекало је своју браћу и госте срдачно. На поподневној јавној вежби наступила су прва сеоска деца. Узорни одио загребачког Сокола И извео је деветку. (6) Соколско друштво у Петрињи приредило је шесто соколско вече 4.октобра 1924. у хотелу „Југославија”. Војна музика из Бањалуке дошла је у Петрињу на славу 25. артиљеријског пука, па је свирала и на соколској вечери. Од гимнастичких тачака извео је мушки подмладак просте вежбе, које су завршиле са скупином. Женски нараштај изводио је ритмичке вежбе у кругу, а чланице просте вежбе. После завршене вечери уз свирање војне музике развила се забава. Вечери је присуствовао и већи број браће соколова из Сиска. (7)
Соколско друштво у Петрињи одржало је скупштину 2 марта 1925. Управа је известила о друштвеном раду. Била је изабрана нова управа : Старешина др. Јосип Немец, заменик Јован Тришић, начелник др. Ауер, начелница Милка Јањанин. (8)
Соколско друштво у Петрињи одржало је 1926. годишњу скупштину. Поново је изабран за старешину др. Јурај Немец, а за начелника Перо Чурчић. Друштво је у почаст бискупа Штросмајера приредило славенско соколско вече. Старешина др. Немец је приказао значај и рад бискупа. Дилетантска секција је извела два игроказа. Због топлијих дана, а друштво није имало своје дворане, започето је са вежбама свих категорија. Друштво се марљиво припремало за слет у Прагу. (9)
Петрињски соко је 1926. заједно са југословенским културним друштвима приредио прославу Видовдана у дворани свратишта „Југославија”. Сијело је отворио старешина друштва др. Немец говором о значењу Видовдана. После је прочелник просветног оделења говорио о народној песми. Затим су се ређале декламације, и изведен је игроказ. (10)
За такмичењу у Сарајеву било је предвиђено : Известилац Савезног просветног одбора за музику одржао би 27 јуна 1934. збор на позорници Народног позоришта. На збору су требали да присуствују сви председници музичких одсека и сви капелници; Музике и фанфаре такмичиле су се у Народном позоришту. Утакмица је почињала редом : Вировитица, Винковци, Столац, Орашац, Биоград на мору, Сплит, Ђеновић, Нови Винодолски, Дубровник, Дарувар, Слатински Раденци, Велики Бечкерек, Мала Недеља, Соко Бања, Средишће об Драви, Сењски рудник, Сента, Петриња, Прилеп и Сарајево. Такмичари су изводили : Соколски поздав, Задану композицију и Слободно изабрану композицију. Тамбурашки зборови бачког и сисачког система такмичили су се у дворани Српског певачког друштва „Слога”. На утакмици су ишли редом Касиндо, Котор варош, Сводна, Чучерје, Туран, Каменско, Оток, Иванец, Српске Моравице, Јарковац, Кула, Масловаре, Ада, Тешица, Велики Бечкерек, Србобран и Бањалука. Гуслари су се такмичили у дворани Српског певачког друштва „Слога” и то редом : Касиндо (2 гуслара), Доње село (1 гуслар), Село Топола (2 гуслара) и Сувидо (4 гуслара). Победници су учествовали на свечаној академији у Народном позоришту. (11)
У Старешинству Соколског друштва у Петрињи 1934. били су Старешина др. Јосип Немец, заменик Фране Лонгино, тајник Иван Сосић, заменик Владимир Немец, председник просветног одбора Ђуро Краљек, начелник Антун Штингл, И заменик Вилко Бобинац, ИИ заменик Рудолф Срнак, начелница Босиљка Газибара, И заменица Драгица Чалић, ИИ заменица Слава Вујанић. Чланови управе били су : Никола Бабић, др. Густав Болтек, др. Драган Цекуш, Стјепан Грегуринчић, Стјепан Крижанић, Михајло Луканац, Јосип Матагић, Бонифације Срнак, Никола Томић и Матија Влатковић. Заменици су били : Јосип Чарић, Душан Јасић, Марко Лонгино, Владимир Немец, Иван Немец, Богдан Шепа, др. Богдан Воркапић и Љубомир Зец. Ревизори су били : Иван Костинчер, Фердо Фридрих и Никола Турковић. Заменици су били : Драгутин Бер и Матија Фиљак. У Суду Части били су: Др. Павао Бофлек, др. Светозар Јовановић, др. Симеон Крунић, Перо Павичић и Јосип Врбанић. Заменици су били : Др. Зденко Хорват и Иван Лесић. (12) Филм „Ој летни сиви соколе “ приказан је 1938. у Петрињи. (13)
Уз соколско друштво деловали су Добротворна задруга Српкиња Петриња и Женска удруга Петриња. (14) Соколско друштво Петриња деловало је до Априлског рата 1941. У НДХ друштво је било забрањено а соколи су били прогоњени од усташа.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. Статистика, уредио Др. Милан Метикош, „Српски Соколски Календар за годину 1914”, штампа српске штампарије у Загребу;
2. „Соколско вече у Петрињи”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 48;
3. „Прослава 1.децембра у Петрињи”, „Соколски дом у Петрињи”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар 1924, бр. 1, стр. 16;
4. „Скупштина соколског друштва у Петрињи”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, фебруар-март 1924, бр. 2-3, стр. 17;
5. „Пето Соколско вече у Петрињи”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, фебруар-март 1924, бр. 2-3, стр. 17;
6. „Слет крајишког окружја загребачке жупе”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1924, Год. ИИИ, бр. 7, стр. 186;
7. „Шесто Соколско вече у Петрињи”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Новембар 1924, бр. 11, стр. 304;
8. „Скупштина соколског друштва у Петрињи”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април-мај 1925, бр. 4 и 5, стр. 88;
9. „Соколско друштво у Петрињи”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 92, 93;
10. „Прослава Видовдана у Петрињи”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр.172;
11. „Музичке утакмице у Сарајеву”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, јуни 1934, бр. 6, стр. 257, 258;
12. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година И, Београд 1934, стр. ЦЛВ;
13. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на ИX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;
14. „Извештаји о раду главног одбора кола српских сестара у Београду, Његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд 1940, стр.7, 8, 20;
Преузето са: Банија онлајн
