Дани Васкрса оживели уснулу Далмацију

Српска православна црква и верници широм Далмације са радошћу су прославили највећи хришћански празник, Васкрс, којим се слави васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вере.

Празник Васкрсења Господа Исуса Христа молитвено и саборно прослављен је под сводовима свих православних храмова широм епархије Далматинске. Припреми за долазак најрадоснијег празника у хришћанском свету претходио је вишенедељни пост, али и дан који се у хришћанском свету сматра најтужнијим у години – Велики петак.

Током Великог петка, који је уједно и најстрожији дан васкршњег поста, у домовима верника симболично су фарбана црвена васкршња јаја, док су у свим православним храмовима служени Царски часови, уз вечерње читање статија и изношење плаштанице – платна које симболизује страдалог Христа.

– На овај дан обично одлазимо у храмове, да се поклонимо страдању Христовом, а затим се враћамо кућама и почињемо са припремама за Васкрс. Првенствено ту је фарбање васкршњих јаја, а затим и богатија и свечанија трпеза у односу на друге дане. Јаја се традиционално фарбају црвеном бојом, као симбол невино проливене Христове крви, а украшавамо их готово идентично онако како су нас училе наше мајке и баке, листићима и цветовима из природе, у луковини која се за ове дане прикупља и чува читаве године. На Велики петак нема славља ни радости, тај дан је посебна припрема за радост Празника који предстоји – објаснила нам је Жељана Вујатовић са Врбника, док је са својом и децом из краја заједно припремала јаја за Васкрс.

Поред домова верника, јаја су се неретко фарбала и у парохијским домовима при храмовима, јер је то још један од начина да што више парохијана, посебно деце, заједно учествују у припреми за Васкрс.

Подела јаја и погачица први пут организована и у Книну
На Велику суботу, дан уочи празника Васкрса, у Книну је по први пут након рата организована подела васкршњих јаја и погачица. Уз жеље да се из овог града поново чују поруке мира, љубави и толеранције, представници српских институција почастили су своје суграђане посним делицијама, али и домаћим производима који су неизоставан део празничне трпезе у ове велике дане. Уз народне ношње и обичаје, заједничко дружење баш како то и доликује радости празника, направљена је најлепша увертира за прославу празника Васкрсења.

– Све мањинске српске институције организовале су се у намери да заједно, по први пут одавде из Книна, пренесемо радост Васкрса свим људима добре воље, свим хришћанима који вреднују и поштују овај велики Празник. Позвали смо наше суграђане католичке вероисповести да нам се придруже, да заједно са нама обележе наш Празник. Надамо се да ће ово, кроз наредне године, постати део традиције, јер смо дошли са најбољим намерама и најлепшим порукама које треба да негујемо у читавој заједници, кроз читаву годину. Узевши у обзир да нам је ово први пут, можда ће неки рећи да смо имали пропуста или да смо могли боље, али је битно да је све ово произишло из заједничке жеље и чиста срца, а сваке наредне прилике на нама је да будемо што бољи и да нас буде све више – поручила је из Книна саборска заступница СДСС-а Ања Шимпрага.

Поред бројних Книњана који су подржали ово иницијативу, подршку организацији дао је својим доласком и Шибенско-кнински жупан Марко Јелић.

Посебно свечано и ове године у Врлици
Сам дан Васкрса почео је јутрењем у храмовима док су у наставку служене Васкршње литургије током којих су верници, окупљени у заједници, приступали Светој тајни Причешћа. Прочитана је Васкршња посланица патријарха Порфирија, а потом су освештана васкршња јаја и подељена верном народу.

Посебно свечано и ове године било је у граду Врлици где се, по вековној традицији, окупљају Чувари Христовог гроба. Сви обучени у традиционалне народне ношње, пристигли из свих крајева Србије где су, након рата, наставили обичај који се носи из куће а везује искључиво за девет села Цетинске крајине.

– Мој отац је рођен у Гарјаку, а традиција Чувара Христовог гроба веже се искључиво за овај наш врлички крај, тако да је то нешто што се носи из куће и преноси са колена на колено, иако већина нас одавно више не живи овде. Наш храм у Врлици старији је од четири стотине година, и данас поносно стоји обновљен и окупља нас под својим сводовима макар у ове велике, празничне дане. Већина наших кућа и даље је порушена, многи чак нису ни сахрањени овде, због познатих околности из прошлости, али и даље су овде и даље су наше, и на нама је да долазимо, да их обилазимо и да негујемо своје обичаје где год да нас је живот разасуо. Жеља нам је да све што су нама наши преци оставили, пренесемо и на млађе нараштаје, јер је у основи обичаја Чувара да то буду млади момци. Ми смо овде три дана, од Великог петка до Васкрса, и само име нам говори која је наша обавеза, али мимо та официјална три дана, обавеза свих чувара је да живе уз Христа током целе године, да себе поправљају и припремају за Свето Причешће на дан Васкрса, да на неки начин служимо својој вери, цркви и народу – поручује овогодишњи харамбаша међу врличким Чуварима Петар Шкрбић.

Врлички крај познат је по традицији Чувара Христовог гроба, који постоји још само у светом граду Јерусалиму. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима али према усменим предањима, обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у овај православни обичај, који је највероватније у Врлику донет из самог Јерусалима. У време предваскршњих празника окупљају се мушкарци, младићи врличког краја, и уз благослов свештеника, приступају чувању Христовог гроба. Смена страже започиње на Велики петак и траје све време служења Свете литургије на сам Васкрс. Чување гроба почиње од тренутка изношења плаштанице.

Народна пословица каже: „Боље да изумре село него обичај“, а својим доласком врлички Чувари потврдили су да не одустају ни од свог села, обичаја својих предака, ни од своје православне вере која је вековима била највећа узданица и ослонац православног народа у овим крајевима.

– И пре физичког доласка у Врлику ми смо срцем и душом већ сви били овде. То живи у нама и у нашим породицама. Наша велика трагедија је што су цркве најчешће празне већим делом године, зато се трудимо и млађим генерацијама бити узор, па макар у оне дане када нам се укаже прилика, лети или у време празника, да долазимо у већем броју, да пружимо подршку нашим људима који су остали овде да живе, и нашем свештенику који помаже овим људима. Ма колика чија вера била, чак и њено зрно је довољно да се не одустаје и не заборавља оно што нам је остављено у аманет – говори Шкрбић, са жељом да наредних година доласци у Далмацију буду све бројнији.

У лепоти и раскоши народних ношњи и обичаја, али пре свега због радости најрадоснијег празника Васкрсења, који је у ове дане поново оживио уснулу Далмацију, уживали су и гости и домаћини. Празновање Васкраса настављено је кроз три дана, уз богате трпезе, породице и пријатеље, у радости и љубави, уз васкршњи поздрав Христос васкрсе – Ваистину васкрсе.

Васка Радуловић

Преузето са: Срби.хр