Спомен-крст за убијене Србе подигнут у порти Лазарице

У порти манастира Лазарица, на далматинском Косову, које се налази на подручју општине Бискупија, постављен је спомен-крст за све пострадале српске жртве са подручја ове Општине, током и након хрватске акције „Олуја”.

Тројица епископа новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин,  далматински Никодим и епископ хвостански и новоизабрани западноевропски Јустин, освештали су новопостављени спомен-крст у порти манастира Лазарица, а потом служилипарастос у знак сећања на све невино пострадале мештане српске националности из Бискупије, Орлића, Мрковца, Риђана, Врбника, Звјеринца и Рамљана, током и након акције „Олуја”. Укупно њих педесет и седам у седам села бискупијске Општине.

Након извршеног чина, обраћајући се окупљеном народу у порти манастира, епископ далматински Никодим поздравио је све речима „Христос Васкрсе” истакавши како једино тако, верујући у Васкрсење, узносимо молитву Господу за све наше пострадале претке, уздамо се у њихово заступништво пред престолом Свевишњега за све људе али и нељуде овога времена.

– Те речи су, драга браћо и сестре, за нас хришћане једина истина која постоји у овоме свету, ка којој треба да тежимо и којој треба да нас води свака наша мисао. Говорити без теме Васкрсења на оваквим местима, када се сећамо свих наших милих који су невино пострадали, не само за време акције „Олуја” него и пре, када су наши славни преци пострадали за Крст часни и слободу златну, не можемо. Не можемо да не говоримо о Васкрсењу, и не можемо да не говоримо да се они који су невино пострадали сада налазе пред престолом Свевишњега, пред Лицем Божијим, и да се управо они моле за све нас овде окупљене. И не само за нас, већ и наше ближње расељене широм васељене, а чврсто верујем да се моле и за оне од чије су руке пострадали. Оне који су показали да нису људи, већ да ми људи, на жалост, умемо бити гори него животиње, и да чак у 21. веку нечовештво може да надвлада да будемо људи, онако како је нама то говорио и у аманет оставио наш патријарх Павле – поручио је Епископ далматински.

Он је још додао и да је поздравио иницијативу начелника Бискупије о постављању заједничког спомен-крста за све пострадале, истакавши како је управо знак крста водиља и спасење за праве хришћане, али и знак који свакодневно треба да опомиње.

– Важно је било да овај споменик буде у виду Крста, јер је за нас хришћане то једини знак, једини путоказ, али и једини пут који нас води ка Царству Небескоме, ка ономе што сви чекамо, свеопштом васкрсењу. Овај знак треба да нас опомиње да треба да се трудимо да у овом свету будемо људи, да будемо истински ученици Његови, они који треба да се труде да не чине зло никоме, не само људима него и животињама, јер нас је Господ поставио као оне који су дужни да брину о целокупној природи и да се кроз њу, али и она кроз нас спашава – нагласио је епископ далматински, позвавши све људе да се моле за пострадале, да обилазе своје светиње у Далмацији и сећају се оних који су овде живели и борили се, мучили али и радовали се, и надасве чекали васкрсење мртвих.

– Да није било њих, да управо они нису веровали у васкрсење, не би било ни ових велелепних храмова широм Далмације које су подизали у славу Божију, остављајући нама у аманет да се око њих окупљамо, да се у њима молимо и радујемо једни другима, и да се кроз љубав коју су и они имали удостојимо назвати ученицима Христовим – поручио је владика Никодим.

На подручју Бискупије убијено 57 Срба

Поред убијених српских цивила села Уздоље, којима се сваке године служе помен и парастос у месту страдања на дан након обележавања „Олује” у Книну,  велики  је број пострадалих и из осталих седам села са подручја Бискупије, укупно њих педесет и седморо, а овај спомен-крст биће заједничко подсећање на све њих.

– Ми смо четвртог августа у храмовима присуствовали поменима за све наше пострадале. Два дана након тога, у селу Уздоље присетили смо се оних који су своје животе изгубили у злочину који је тамо почињен, а ово овде је један збирни спомен-крст који ће бити успомена на све њих. Са подручја наше Општине, по евиденцији коју имамо, пострадало је педесет и седам наших сународника. Место за постављање овог обележја некако се само изабрало, јер је манастир Лазарица одувек било једно централно место окупљања свих Срба Далмације, а не само Косова Поља, има одређену симболику за све нас, и уз сагласност Епископа одлучили смо да буде овде, да се заједно молитвено присећамо оних који више нису међу нама – рекао је начелник општине Бискупија Милан Ђурђевић.

– Мој шездесетдвогодишњи отац је убијен на кућном прагу 15. августа, док смо брата од стрица нашли у заједничкој гробници у Книну. Једино што знамо, везано за оца, јесте да су неки хрватски војници ушли у наше двориште, на прагу куће су затекли оца и ту су га убили. Брата Дарка сам пронашао након ексхумације заједничке гробнице. Сваке године, на дан очевог страдања, обележимо успомену на њих двојицу. Долазим и у Уздоље где су побијена она невина, времешна старчад која су остала у својим кућама као и мој отац. Ево и данас сам овде јер подржавам иницијативу о заједничком окупљању и заједничком присећању на све њих чији су животи насилно прекинути, а за чија имена многи и не знају – укратко је изјавио Младен Марић, један од ретких потомака жртава који је имао снаге да говори о страдању својих најближих.

Венце испред спомен-крста положили су Тамара Тодоровић и Србољуб Попратњак испред породица жртава, начелник Милан Ђурђевић испред општине Бискупија, Борислав Шарић у име ВСНМ ШКЖ, ВСНМ општине Бискупија,  жупанијска организација СДСС-а док су сви присутни симболично приложили црвене руже.

Спомен-крст у порти Лазарице заједно су подигли породице жртава, Епархија далматинска, општина Бискупија и њено Веће српске националне мањине.

Васка Радуловић

Преузето са: СРБИ.хр