Споразум којим је у Хрватској окончан рат

На данашњи дан пре 29 година, на крајњем истоку Хрватске у Ердуту потписан је Ердутски споразум.

Током преговора одржаним пре 29 година у америчком Дејтону хрватски председник Фрањо Туђман и председник Србије Слободан Милошевић договорили су се да пронађу решење за окончање рата у Хрватској. Тако је 12. новембра 1995. године у Ердуту уз посредовање америчког амбасадора у Хрватској Питера Галбрајта и УН-овог посредника Торвалда Столтенберга између Милана Милановића са српске и Хрвоја Шаринића са хрватске стране потписан споразум који је омогућио мирну реинтеграцију источне Славоније, Барање и западног Срема. Пре него што је до споразума коначно дошло две стране су 3. октобра, такође у Ердуту, усагласиле и потписале споразум о Основним начелима за преговоре.

 

Хрватска је Ердутским споразумом пристала да територију која је била под контролом Срба и међународних мировних снага на миран начин, без употребе војне силе, реинтегрише у свој уставно-правни систем уз гаранцију мањинских и свих других права Србима који на том подручју остану да живе по утврђеним међународним стандардима и нормама.

Након потписивања Ердутског споразума Савет безбедности УН-а је 15. јануара 1996. године донео Резолуцију бр. 1037 којом је одлучио да успостави Прелазну управу УН-а за источну Славонију, Барању и западни Срем названу УНТАЕС, чији мандат је окончан две године касније, односно 15. јануара 1998.

Прелазна управа имала је задатак да на подручју источне Славоније, Барање и западног Срема управља процесима нужним за што безболнији пренос власти, конвалидацију личних исправа, држављанства, радног стажа и других докумената и аката те да створи услове за повратак хрватског становништва и повратак њихове имовине. Мандат прелазне управе одређен је на једну годину уз могућност продужења на још једну додатну годину уколико то затражи српска страна, што је и учињено.

Територија источне Славоније, Барање и западног Срема је демилитаризована, формирана је привремена полиција мешовитог састава и договорено је да најкасније тридесет дана пре истека прелазног периода буду одржани избори за тела локалне власти, да се именује Заједничко веће општина чије оснивање је било предвиђено Ердутским споразумом и Писмом намере Владе Републике Хрватске.

 

Иако је мирна реинтеграција источне Славоније, Барање и западног Срема оцењена као најуспешнија УН-ова мисија, проведена без већих потешкоћа, по Србе који су остали да живе на овом простору имала је и доста негативне последице, јер га је велики део српског становништва напустио и живот наставио у Србији или државама запада Европе и америчког континента. Проблема је било и са конвалидацијом радог стажа и због селективне правде када су у питању злочини почињени у рату, а неке тачке из споразума ни до данас нису решене као, на пример, регистрација ЗВО-а као институције или питање регистрације српских мањинских школа.

И док српски политички представници и даље инсистирају на њима много је оних у Хрватској који сматрају да је Ердутски споразум ограниченог, односно привременог карактера и да више не треба да важи иако је у питању споразум потписан под окриљем међународне заједнице чије одредбе имају трајни карактер међународног уговора.

Општина Ердут која је настала у периоду мирне реинтеграције је датум потписивања Ердутског споразума прогласила за свој Дан општине и он се од тада редовно обележава.

Пише: Славко Бубало

Преузето са: СРБИ.хр