“Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен” Милоша Бајића

Ових дана из штампе се појавила за историју српског народа Баније изузетно вриједна књига: „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“, аутора Милоша Бајића, пјесника и међу прогнаним Србима у Србији истакнутог културног посленика.

Српски народ, до грађанског рата у Хрватској деведесетих година већински народ Баније, дуго је муку мучио са сређивањем пописа својих страдалника – бораца или жртава ратова у 20. вијеку. Тек у другој његовој половини истражено је и убиљежено много тога што је требало да се ради и раније уради. И то што је урађено, урађено је захваљујући прије свега ентузијазму појединаца.

Али, да не идемо сад у ту дугу, тешку и компликовану причу.

Књига Милоша Бајића, чији је издавач Завичајно удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније, садржи у уводном дијелу кратку историју овог злогласног њемачког нацистичког логора. Аутор објашњава пут како су и одакле су и Банијци стизали у Маутхаузен. У тај злогласни систем логора – није то био само један логор. Осликава и мучења и умирања у логору. Затим, ту су и приче судбина појединаца, као и оних који су успјели да преживе, међу којима је ауторов отац Никола. Слиједе и бројни подаци о многочему што је везано за логораше и логор.

Бајић доноси „Списак заточеника Баније по редослиједу логорских бројева“, којих је 224 (списак, наравно, није потпун, јер аутор за неке није пронашао доказе да су са Баније), с датумом и мјестом рођења, као и другим занимљивим појединостима.

Од њих 224, њих 149 је страдало.

Књига „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“  Милоша Бајића може се наручити на број мобилног телефона 063 890 68 03. Цијена књиге износи 350,00 динара + поштарина.

Ту су, дакле, подаци о Банијцима, с презименима: Рајшић, Кекић, Тадић, Туропољац, Бамбураћ, Бунчић, Беговић, Бајић, Цвијакић, Драгић, Драговић, Дражић, Ђурић, Јањанин, Јузбашић, Јелић, Клипић, Мајсторовић, Милинковић, Поповић, Пупић, Релић, Руњајић, Симић, Стојчевић, Вранешевић, Вујичић, Врапчевић, Вучинић, Вујаковић, Вукосављевић, Акик, Бабић, Баљак, Баусовац, Бјелајац, Богдановић, Бурнаћ, Боројевић, Брајеновић, Бришевац, Бујинац (тако је у логорским списковима уписано презиме Буинац, а није једино), Чекић, Чавић, Чизмић, Чучковић, Дејановић, Демоња, Додош, Драгин, Дунавић, Ђермановић, Ђукић, Видаковић, Граорац, Гросић, Коџић, Ићитовић, Илић, Инђић, Ивичић, Јагревић, Јањић, Јарчевић, Јасић, Јовић, Каравидић, Кнежевић, Косијер, Крнета, Кресић, Крошњар, Кулунџић, Латин, Лазић, Лекић, Љубишић, Новаковић, Обреновић, Омазић, Пајагић, Перић, Пожар, Прибићевић, Подунавац, Павленовић, Рабљеновић, Радић, Радуловић, Ракасовић, Роксандић, Симановић, Санковић, Скадарка, Шаренгаћа, Шпановић, Штековић, Тарбук, Тинтор, Тодоровић, Томашевић, Трбојевић, Вицковић, Видаковић, Војиновић, Вучковић, Вурунић, Злајић, Змијанац, Живановић, Мандић, Мартић, Матијашевић, Меанџија, Микић, Милиновић, Милковић, Миловановић, Ђерасимовић, Грмуша, Мраковић, Петровић, Тишма, Борота, Нишевић, Пајић, Дабић.

Сви они, као и многи истих презимена (а наведени су у књизи) отпремани су у транспортима:

– 18. октобра 1942. године из логора Бањица;
– 16. децембра 1942. године из концентрационог логора (кл) Сајмиште;
– 30. јануара 1943. године из кл Сајмиште;
– 2. марта 1943. године из кл Сајмиште;
– 5. јуна 1943. године из кл Сајмиште;
– 15. јуна 1943. године такође из кл Сајмиште;
– 31. августа 1944. године из логора Бањица.

У књизи је и „Табела укупног броја и броја страдалих по опћинама“, у којој је дат преглед укупног броја заточеника и броја страдалих по банијским општинама:

– општина Костајница – логораши су из села: Доња Велешња, Горња Велешња, Бабина Ријека, Бјеловац, Кукурузари, Горњи Кукурузари, Превршац, Меченчани, Боројевићи, Костајница (укупно 128, страдало 84);

– општина Сисак: Вукошевац, Велика Градуса, Петрињци, Црквени Бок, Липовљани, Јасеновчани, Трњани, Суња (45 – 36);
– општина Двор на Уни: Шаканлије, Зринска Драга, Јоховац, Чавловица, Двор на Уни, Волиња, Удетин, Рујевац (20 – 15);
– општина Глина: Бачуга, Балинац, Бојна, Брезово Поље, Глина, Лушчани, Обљај, Класнић, Шашева, Трновац, Влаховић (16 – 10);
– општина Петриња: Цепелиш, Клинац, Блиња, Беговићи, Јошавица (15 – 9; у књизи су подаци за свако наведено село).

Бајић у књизи објављује више од 30 оригиналних фотографија, међу којима већина најјасније илуструје страшне злочине њемачких нацистичких монструма. Као што су такође изузетно вриједни снимци бројних оригиналних докумената везаних за судбине маутхазенских страдалника из српских села Баније.

У поговору Бајићевој књизи, под насловом „Мера људске патње“, др Милан Кољанин, наш познати историчар, који је и уредник књиге, између осталог, пише:

„Иако је о логору Маутхаузен и о страдању Срба и других Југословена објављено неколико вредних књига, Милош је одлучио да и сам напише једну. Одлучио је да то буде књига о страдању Срба са Баније у овом логору. На то га је подстакло и ново стрдадање Срба са Баније у Републици Хрватској, страдање које по својим последицама није било ништа мање од оног у време Другог светског рата. Сматрао је то својим дугом према оцу и бројним другим Банијцима који су интернирани у концентрационом логору Маутхаузен, из којег се мало ко вратио. Писањем ове књиге и њеним стављањем суду јавности, он је на најбољи начин испунио тај свој дуг.“

Милош Бајић рођен је 1947. године у Великој Градуси, на Банији (Хрватска). Поезију је објављивао у листовима и часописима, а заступљен је и у више пјесничких антологија и књижевних прегледа. Добитник је и неколико награда за поезију. Аутор је 17 књига пјесама.

Књигама својих пјесама, Милош Бајић придружује и књигу „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“. И понављам: изузетно вриједну и за банијске Србе значајну књигу.

Преузето са: banija.rs

Нема коментара

Напишите коментар