Срби у Бихаћу прославили Божићне празнике

Иако малобројни, Срби на подручју Бихаћа  и околних села чувају своју веру, традицију и обичаје православља. Тако је било и ове године за Бадњи дан и Божић, када се окупљају око светог дрвета Бадњака и цркве Свете Тројице у Бихаћу.

Овим поводом је и Саша Крњајић из Београда посетио родно село своје мајке, Лохово, на око 10 километара од Бихаћа.

„Ујутро на Бадњи дан око 7 сати окупило се нас десетак комшија и пријатеља  у Лохову, у кући Брдар Илије, где нас је дочекао свештеник, парох бихаћки Славиша Милиновић у празничном расположењу. Кренили смо по Бадњак у оближљу шуму, а када смо га пронашли, пре сечења одржан је молитвени обред, а затим смо наздравили ракијом како стари обичаји налажу. Сви смо учествовали у сечењу, а затим је Бадњак одвезао Никола Рељић трактором у Бихаћ, у цркву где је на Бадње вече приређено паљење и вечерња литургија којој је присуствовало око 200 људи“, испричао је Крњајић који у Лохово долази бар два пута годишње и одржава кућу своје мајке у овом селу, у коме данас има десетак кућа у којима понеко живи, док лети око Светог Илије село ипак мало оживи, када многи долазе да обиђу родни крај.

Према речима пароха Бихаћког Славише Милиновића радост Божића заиста се истински осећа у Бихаћу.

„Мали број српских житеља који је остао на својим огњиштима, увек са радошћу дочекује све празнике, а тако и Бадњи Дан и Божић. Бадње вече обележавамо вечерњим богослужењем,  затим беседом и поздравом мене као свештеника ,пијукањем за децу и поделом пакетића. Затим излазимо испред цркве где вршимо освећење бадњег дрвета и налагање. Пре налагања присутни народ  узима по неку гранчицу са Бадњака и носи кући ради благослова домова“, испричао је свештеник Милиновић који је истакао да су и ове године са Србима прославили Бадње вече  комшије и суграђани Бошњаци и Хрвати који су на тај начин показали поштовање и добре комшијске односе које негују, што је похвално у оваквој средини где постоји различитост вере и националности.

Село Лохово смештено је на левој обали Уне, а пре рата, према попису из 1991.године имало је око 700 становника, док је то мало повратника данас, углавном старије животне доби.

„Овај народ је од Другог светског рата страдалнички. 20.7.1941.године убијено је око 125 људи на Гаравицама код Бихаћа, где је извршен покољ српског становништва са овог подручја када је убијено укупно 12 000 људи од усташке руке. До рата деведетих година живело се боље, људи су обрађивали имања. Било је преко 100 кућа, село  је изгледало као варош, постојале су и  две кафане. За време рата два пута се избегло. Први пут 24.10.1994. нападом из Бихаћа, људи су избегли у Небљусе код Доњег Лапца. После месец дана у операцији на Бихаћ мештани су се опет вратили својим кућама. Драги пут у офанзиви муслимана из Бихаћа 8. маја 1995. Срби су избегли из Лохова у Небљусе и околину, а након агресије Хрватске на РСК 4. августа 1995. Срби из Лохова одлазе већином у Бањалуку, Дервенту или Београд. Почетком 2000. године почео је интензивније да се одвија повратак. Први повратници  1999. године били су брачни пар Стипић Миле и Мара, а онда после њих моја бака Пилиповић ( Рељић ) Душанка маја 2000.год. Данас се боримо за очување српских трагова на овом подручју. Нажалост,велики део села , посебно кућишта и имања до Уне, је продат“, навео је Саша Крњајић подсетивши да и ова црква у Бихаћу исто као и народ тамошњи, страдала.

„У току Другог светског рата црква је срушена, на Видовдан 1941.године. То је била прва срушена православна црква у Независној држави Хрватској. Коначно 9. септембра 2018. године црква је освештена од стране тадашњег патријарха Иринеја који је овде служио са 17 владика у присуству око 700 верника“, додао је Крњајић.

новинарка „Српског кола“

Весна Пешић

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар