Срби у Словенији заслужују да уђу у ред аутохтоног становништва

Срби су у Словенију у већем броју дошли 1520. године. Иако су у Словенији више од пет векова, још увек нису добили статус националне мањине. У последњих годину дана интензивиране су активности по том питању захваљујући Савезу Срба Словеније. У Словенији тренутно статус националне мањине имају само припадници мађарске и италијанске националне мањине којих према попису из 2002. године има нешто мање од 9.000. Исти попис показао је да Срба у Словенији има 40.000, а урађена је и анализа која говори да Срба у Словенији има преко 200.000. Овај податак указује да Срби заслужујују да имају статус националне мањине.

О корацима који су тачно предузети и до ког нивоа се стигло у добијању статуса националне мањине, разговарали смо са председником Савеза Срба Словеније Владимиром Кокановићем:

Српско коло: Господине Кокановићу, да ли су Срби уврштени у ред националних мањина у Словенији и уколико нису докле се стигло по том питању?

Владимир Кокановић: Срби у Словенији живе више од пет векова, то је кључно питање када је реч о овој теми, зато што то указује да Срби у Словенији морају ући у ред аутохтоног становништва. Најважнија ставка која дефинише да ли ће нека нација добити или не статус националне мањине је управо колико дуго живе на наведеној територији. Срби су званично 1520. године дошли у већем броју у предео Бела крајина и од тада траје борба за решавање питања статуса Срба у Словенији. До пре годину дана, када су српска друштва која су формирала Савез Срба Словеније и почели интензивније да раде на томе, није било помака. Сад можемо рећи да помака има.

Ми смо 2021. године имали први пут један званични састанак у Парламенту Словеније где сам изнео аргументе да смо аутохтони, да смо званично најбројнија етничка заједница у Словенији, као и то да смо лојални део свих држава у региону па и Словеније, иако припадамо српском националном корпусу. Међутим, добили смо одговор од тадашњих заступника у парламенту Словеније да не постоји политичка воља у наведеној држави да се то питање реши. Поново смо са новим сазивом Парламента Словеније о томе разговарали и сада почињемо активно да говоримо на ту тему. Такође, чули смо да је добијање статуса националне мањине врло тешко, што можда и јесте истина, али није аргумент који ми можемо да уважимо. Сматрамо да то није разлог због којег ми то не би могли да добијемо статус националне мањине, који нам према нашем ставу и свим аргументима припада. Ми инсистирамо на добијању статуса националне мањине и стигли смо до тога смо тек почели о томе да разговарамо, након пет векова доласка Срба тамо, а то је ипак добро јер значи да смо се померили са мртве тачке. Поред наведеног, на наш предлог у Парламенту Словеније биће формирана група пријатељства Републике Србије и Словеније, а то је једна од ствари која ће помоћи да се покрене један општи дијалог када је у питању решавање нашег статуса.

Српско коло: Какав је амбијент у којем живе Срби у Словенији и колики је прилив Срба у Словенији? Да ли је Словенија привлачна за српске студенте?

Владимир Кокановић: Српска дијаспора у Словенији је једина растућа српска дијаспора у региону. Једина држава у коју Срби тренутно долазе у већем броју је Словенија. У свим другим државама се број Срба смањује. У овом тренутку појединачна права становника Словеније не можемо рећи да су угрожена, наша колективна права тамо нису угрожена јер она ни не постоје. Овде се морамо осврнути на неке историјске податке. Врло је важно нагластити да су Србија и Срби бранили Словенију у неколико сегмената: борба за север саме Словеније коју је делимично бранила српска војска која је ратовала под командом Рудофла Мајестра, затим треба споменути српску принцезу Катарину Кантакузина Бранковић, ћерку Ђурђа Бранковића, која је пре масовног доласка у Словенију дошла у Цеље, њена имовина се протезала од границе са Републиком Хрватском до Цеља. Такође, деведесетих година су Срби заиста доживели ужасан третман од стране тадашње словеначке државе, када је Словенија из своје евиденције избрисала 30.000становника, а од тога нешто више 27.000 су се изјашњавали као Срби. Европска унија на то не реагује на начин на који прописује и сама регулатива ЕУ говори да се свака држава, која је њена чланица мора позабавити озбиљније питањима мањина.

Када је у питању број студената из Републике Србије, тај број се повећава сваке године. Србија и Словенија имају потписан билатерални уговор који дефинише ово поље просвете и даје могућност студентима који долазе из Републике Србије да по нешто повољнијим условима упишу студије. Врло смо озбиљно почели да се бавимо питањима српских студената којих има све више. Управо је потписан и споразум о сарадњи српских студената у Словенији и они су сада наши чланови. Такође, Словенија је омогућила српским студентима да се запосле након студија. Планирамо да се у наредном периоду још озбиљније бавимо овим питањима.

Српско коло: Какав је културни живот Срба у Словенији?

Владимир Кокановић: Имамо два портала један је портал Савеза Срба Словеније који говори о конкретним активностима које спроводе наши чланови. Други порталл је информативног карактера и бави се питањима Срба у Словенији али и одређеним политичким темама. Планирамо да формирамо још један портал који ће се бавити Србијом и питањима из Републике Србије намењен нашим људима у Словенији како би Србе у Словенији информисали о стварима које се у нашој матици дешавају. У наредном периоду радићемо на формирању часописа “Беседа“, који је постојао у Словенији и издавао се на месечном нивоу. Желимо да тај фантастичан пројекат поново оживимо, а за почетак нека буде и на полугодишњем нивоу. Тај часопис ће бити у форми културног издања где ћемо разговарати с људима из струке, нарочито са историчарима, о конкрентим догађајима који су кроз историју обележили однос Срба и Словенаца.

Српско коло: Како су Срби прихваћени у Словенији и да ли могу да испољавају свој идентитет?

Владимир Кокановић: Свака држава води неку врсту асимилације. У Словенији се води тиха врста асимилације што доказује чињеница да ми немамо право да се изјаснимо по верској и националној припадности. Последњи попис из 2011. године није дао ту могућност. Сада смо уложили иницијативу у Влади Словеније за измену регулативе која дефинише попис тражећи да се формира регистар верске и националне припадности.

Српско коло: Како стоји Српска православна црква у Словенији?

Владимир Кокановић: Место верског окупљања Срба у Словенији је Црква Светог Ђирила и Методија у Љубљани, а ту је и Парохијски дом. Важно је истаћи да је митропопит Љубљанско-загребачки био управо садашњи Патријарх српски Порфирије, који је доста труда и енергије уложио у наше питање што се заиста осетило. За нас је то најважније с обзиром да највећи део српског корпуса припада православној вероисповести.

Поред свега наведног, Срби из региона треба међусобно да сарађују на више поља, како верском, културном и друштвеном. У том смислу, у оквиру Савеза Срба Словеније планирано је интензивирање сарадње са Србима у свим околним државама, а на првом месту са Србима у Републици Хрватској. На тај начин шаље се порука да се држимо заједно у најважнијим тренуцима и око најважнијих националних питања.

Новинар Српског кола

Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар