Србима 7.000 година робије
Због наводних ратних злочина у рату у Хрватској 1991-1995, судови у овој земљи до сада су изрекли око 7.000 година затворских казни крајишким Србима и бившим припадницима ЈНА.
– И то је ниша процена у односу на до сада 700 правоснажно осуђених Крајишника јер су последњих година те казне далеко блаже него раније и углавном се крећу око десет година затвора. Претходно, у просеку су Срби били осуђивани између 15 и 20 година – каже за “Вести” директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац. Последња у низу тих пресуда изречена је пре неколико дана двојици Срба из Хрватске Костајнице. Осуђени су на јединствене казне од 11 година.
Хапшење у иностранству
Штрбац упозорава да је Хрватска последњих година почела све више да “штанцује” пресуде у одсуству за наводне ратне злочине.
– Подигне се оптужница, а ако тај човек не живи у Хрватској они је доставе адвокату по службеној дужности и затим окаче осам дана на огласну таблу надлежној суда. Људи сазнају да су оптужени тек када их ухапсе негде у иностранству или када желе да обиђу родни крај у Хрватској – каже Штрбац.
Ово је, истиче, само део “патента” који је Хрватска већ “брендирала” и извози, како на Косово и Метохију тако и у Украјину.
– Срби извозе шљивовицу, а Хрвати процесе за ратне злочине. И заиста су успешни у том “изуму”. Суштина „патента” је да се што више догађаја оквалификује као ратни злочин зато што та кривична дела не застаревају. По овом „бренду” само у Украјини, захваљујући хрватским тужилачким тимовима, до маја ове године је отворено 127.000 процеса за ратне злочине. У једном може бити оптужена једна или 100 особа. Ово вам говори о размерама тог “патента” – објашњава Штрбац. Истиче да је карактеристика “нове фазе” процесуирања Срба у Хрватској и потпуно одсуство јавности.
Без учешћа јавности
Као последњи пример наводи осуђујуће пресуде Жупанијског суда у Загребу од 2. октобра којима су на по 11 година осуђени Бранко Дмитровић (88) и Никола Беговић (68).
– Оптужница против њих је подигнута 13. децембра 2019. Стављено им је на терет убиство осам ратних заробљеника и двоје цивила 1991. године на подручју Хрватске Костајнице. Обојица су 1995. са “Олујом” били принуђени да напусте своје куће и у међувремену су добили држављанство Србије. О овој пресуди ни један медији није известио, а суд се огласио саопштењем не наводећи имена осуђених Срба – каже Штрбац.
Разлога је више, а као могуће наводи незаинтересованост не само медија, већ и невладиног сектора који је раније пратио таква суђења за ову тему. Упозорава да се по истом моделу, у скоро потпуној медијској тишини, на основу хрватских потерница хапсе Срби широм света.
– Истовремено се отварају нове истраге, подижу нове оптужнице и доносе нове пресуде. Не хаје се ту за валидним доказима већ се под ратне злочине сврставају и крађа беле технике, домаћих животиња или шамарања. На овај начин се перфидно поткрепљује званичан наратив Хрватске о одбрамбеном рату против “великосрпског агресора” без обзира што је тај агресор ту живео вековима уназад – додаје Штрбац.
Статистичка грешка
На мети хрватског правосуђа бивши припадници ЈНА Саво Штрбац истиче да и поред тога што је од рата прошло готово 30 година пред хрватским судовима је све више процеса за наводне ратне злочине. Упозорава да су углавном на оптуженичкој клупи Срби, а да је број оптужених припадника хрватске војске или паравојних јединица у рангу “статистичке грешке”.
– У септембру ове године пред четири жупанијска суда у Хрватској у предметима ратних злочина рочишта за главни претрес била су заказана у 12 предмета у којима је обухваћено укупно 66 оптуженика, од којих је један припадник ХВО, док су сви остали припадници бивших ЈНА,ТО и СВК. Петорици се суди у присуству, а осталима се суди у одсуству – наглашава Штрбац.
Тајни спискови
Штрбац истиче да у Хрватској не постоји тајни спискови, али њихово правосуђе примењује лукавство тако што базу од 21.500 Срба који су амнестирани због оружане побуне користи како би их оптужили за друга кривична дела.
– Та бројка је неисцрпан резервоар за Хрвате. Они не могу да суде за оружану побуну, али увек могу да подигну оптужницу јер се “дошло до нових доказа” – каже Штрбац.
Процеси са циљем
Штрбац каже да још нема података из ове године, али да је према информацијама Државног тужилаштва Хрватске из маја 2023. у последње 33 године процесуирано око 4.000 људи за ратне злочине. Од тог броја три процента су хрватски војници и полицајци, а само 13 одсто суђења се води у присуству окривљеног.
Тренутно имамо тридесетак Срба по хрватским затворима од којих 18 чекају правоснажну пресуду. Међу њима је и генерал Борислав Ђукић који је ухапшен у Црној Гори 18. јула 2015. а у Хрватску изручен марта следеће године.
Ђорђе Баровић/ВЕСТИ
