Свечана академија у част Републике Српске

Свечаном академијом одржаном у Новом Саду дана 08.01.2020. године обиљежени су Дан и Крсна слава Републике Српске у организацији Савеза Крајишких удружења. Поштоваоци националног јединства и снаге окупили су се четврти пут да заједнички обиљеже рођендан и крсно име Републике Српске. Свечаност су својим присуством увеличали свештеници, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Душко Ћутило, кум славе Мирослав Лазендић, историчар Саша Адамовић, редитељ Драгослав Бокан, појци, уметници, представници завичајних удружења и поштоваоци свега српског са обе стране ријеке Дрине.

Почетак Свечане академије обиљежило је ломљење славског колача уз молитве и све православне обичаје обиљежавања славе код српског народа. Услиједиле су химне Републике Српске и Републике Србије у извођењу етнопојца Мише Близанца. Након химни, а потом и одавања почасти жртвама које су свој живот дале за своја огњишта минутом ћутања, скупу се обратила предсједница Савеза Крајишких удружења, а уједно организатор и домаћин свечаности Ранка Срдић Милић која је објаснила како доживљава овај дан али и позвала на јединство српског народа:

Република Српска је наша љубав, радост, стрепња потреба – 25 хиљада квадратних километара и 4 општине Дрвар, Гламоч, Петровац и Грахово који су најсрпскији део. Од Новог Града до Зворника, од Раче до Требиња – све је то наш народ и ја сам срећна што је тај народ јединствен у ставу да смо ми исти народ којег спаја кичма по имену река Дрина. Не смијемо заборавити ни 23 хиљаде војника и 10 хиљада цивила који су положили животе и који су нам омогућили да имамо шта вољети и да имамо тај бастион Српства.

Ранка је нагласила да ова академија припада Савезу Крајишких удружења и да ће заживети 8. јануара уз жељу да иде на дуге деценије. Захвалила се пристунима који су уступили мјесто општем и националном у односу на индивидуално, као и свима који дијеле духовне вриједности српског народа. Своје излагање је завршила на начин којим се најбоље изражава – стиховима.

Савез Крајишких удружења може се похвалити сарадњом и узајамношћу са Фондом за пружање помоћи избјеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине и у то име присутнима се обратио директор истог господин Душко Ћутило:

Сарадња Републике Српске и АП Војводине је у протеклих неколико година веома интензивна нарочито послије потписивања споразума о сарадњи 2017. године који је конкретизовао сарадњу у свим областима. Споразум је основа за успостављање и развијање сарадње између разних инситуција са обје стране Дрине. Ми у Фонду смо покушали кроз своје активности да продубимо и учврстимо братску сарадњу кроз манифестације које смо организовали и веома сам поносан на сарадњу са Представништвом Републике Српске у Србији са којима организујемо манифестацију Дани Српске у Србији. Организовањем Сајма завичаја жељели смо да повежемо све актере у области привреде, туризма и културе.

Душко Ћутило је истакао да је веома важно постојање и дјеловање завичајних удружења у свим српским крајевима која повезују људе која имају два завичаја и често су мост који спаја Србе ма где они живјели. Људи који данас живе на територији АП Војводине осјећају огромну љубав према свом завичају која је резултирала овом академијом и на овај начин Срби са ове стране Дрине прослављају велики дан за Републику Српску и тако сви дају печат који ће историја памтити. Прије неколико година Ћутило је био и кум славе, а вечерашњем куму честитао је на овогодишњем кумству и поздравио је јединство и солидарност српског народа ма гдје он живио.

У име Представништва Републике Српске у Србији, установе која на достојанствен начин повезује Републику Српску у свим облицима сарадње са матицом Србијом, присутнима се обратио господин Млађен Цицовић који је пренио поздраве руководства Републике Српске:

Вољети Републику Српску и са поносом славити њено име је ствар завичајности и плод лијепих сјећања на детињсво и младост, али и сјећање на вријеме када се овде скупљала помоћ за народ и војску који су остварили и очували тај наш понос. Такође, неугасиво је и сјећање на оне који су живот дали за Републику Српску. Вољети Републику Српску је разлог срдачног окупљања на прелима, саборима и оваквим узвишеним скуповима кроз које се изражава искрена љубав и понос нашом Републиком Српском. Вама не морам да говорим колико је значајно што имамо српску државу на лијевој обали Дрине нашу Републику Српску и што је она гарант јединствености и недјељивости српског културног и духовног простора. Ове године славимо 28 година од стварања Републике Српске и исто толико од проглашења првог њеног устава, а ове године се пуни и 25 година од међународног признања Републике Српске.

Цицовић је истакао да Република Српска и Република Србија никад нису имали бољу сарадњу, како на највишем политичком нивоу, тако и на нивоу привреде, науке, просвјете, културе, умјетности и спорта, што додатно оснажује и подстиче да заједно радимо на очувању српског идентитета, језика, писма, народног и духовног блага, као и православне вере. Такође, Цицовић је нагласио да ће се наставити сарадња Представништва Републике Српске у Србији на свим нивоима са завичајним удружењима, али и инсититуцијама Републике Србије са циљем очувања свега претходно наведеног.

Своје обраћање скупу редитељ Драгослав Бокан искористио је да пристуне подсјети на духовну страну настанка Републике Српске, добијање две славе ратничке и крсне, као и духовног устава “За крст часни и слободу славну“. Историчар Саша Адамовић говорио је о значају датума настанка Републике Српске и историјским околностима у којима је настала. Срби су морали да крену у устанак, у ослобођење и једињење и да створе своју српску државу у најгорим геополитичким околностима. Божјим чудом и великом храброшћу успјели су да то ураде упркос страним центрима моћи који су све вријеме ратовали против Срба и били на страни свих српских непријатеља.

Република Српска је велико чудо, али и велика снага и инспирација коју морамо да бранимо јер је она од првог дана свога постојања нападнута и угрожена. Морамо да се загрлимо међусобно, као браћа и сестре, да измолимо “Оче наш“ и да победимо, поручио је Адамовић.

Кум славе Мирослав Лазендић је благословио пристуне. Свечана академија је била обогаћена културно-умјетничким програмом и наступима пјевачких група, појаца и гуслара, а на самом крају запевали су “Звуци Виторога“.