Светом Сави ускликнули с љубављу и у Парохијском дому на Бусијама

Нема љубави без жртве и служења

У организацији Храма Светих Ћирила и Методија, Удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна, Удружења Славонија у срцу и КУД-а Ћирило и Методије 26. јануара у парохијском дому у Бусијама (Земун) одржана је Светосавска академија. Ово је уједно и обиљежавање осам и по вијекова од рођења нашег најзначајнијег светитеља Растка Немањића, Светог Саве.

Бусије су три дана раније прославиле свој јубилеј, 28 година од настанка. Преко двије деценије развија се ово насеље, смјењују се генерације, а сви су окупљени око свог Храма Светих Ћирила и Методија.

Да се труде да сложно и сигурно корачају светосавским путем говори и чињеница да у парохијском дому није било мјеста чак ни за стајање. Учесници су се смјењивали на позорници, а посебним аплаузом су била награђивана дјеца која су показала своје таленте за рецитовање, глуму, или пјевање и учинили своје учитеље, родитеље, баке, деке и комшије поноснима.

Поред парохијана Академији су присуствовали и представници ГО Земун Бошко Радовановић и Милан Миливојевић, народни посланик Миодраг Линта, као и чланови и пријатељи удружења организатора Кордунаша, Банијаца и Славонаца.

Јереј Драган Зорица, старјешина храма, поручује да бисмо схватили значај Светог Саве, морамо се загледати у његов живот, живот богатог младића племићког рода чија је душа тражила више.

– Без иједног тренутка колебања, Свети Сава је пошао за Христом и отишао на Свету Гору. Та његова одлука је имала огроман значај за српски народ у цјелини. Уколико би се Свети Сава данас појавио овдје међу нама прерушен свакако би га препознали по љубави која би се изливала међу нама у сваком његовом покрету. То је основ насљеђа које је он оставио за собом, основ светосавља. Уколико желимо да одаберемо Савин пут, пут љубави према Богу, према ближњем, морамо бити спремни на служење и жртву, јер нема љубави без жртве и служења.

На том путу сви иду ка истом циљу, али стају на различитим станицама. Неко је на двору и у прилици да гради школе и болнице, неко служи олтару, неко на свом путу предаје, неко учи, неко управља…

– Идући тим путем сусрећемо се једни са другима, и срцем свједочимо оно што нам је Сава оставио. И тако ћемо као и Сава бити образовани и просвећени. Образован је онај човјек који је успоставио првобитни сјај образа Божјег, образа који постоји у сваком човјеку, али је код већине затамњен због гријеха. Док је просвећен онај који је прво просветио себе, у смислу да је срце очистио од страсти, ум од нечистих мисли. То је заправо идеал светости који је данас потпуно занемарен, а који је најважнији Савин допринос српском народу.

Отац Зорица наглашава да су Срби посебно почаствован народ што имају Светог Саву. Примјер његовог чудесног живота не можемо наћи готово нигдје ни у једном народу. И то нас не чини само почаствованим, него нас и обавезује.

– Прије свега да радимо на свом образовању и просвећењу које обухвата рад и на унутрашњем и на сопољашњем човјеку, а потом да се посветимо образовању и просвећењу других. Нека нам Свети Сава буде од помоћи на оба задатка!

Химну Светом Сави отпјевали су дјечји црквени хор Анђелчићи и вокално-инструментални састав Златно звонце.

Наступили су још: женска пјевачка група Удружења Банијаца, женска пјевачка група Удружења Славонија у срцу, пјесникиња Љиљана Ћуић, СКД Просвјета пододбор Вргинмост и КУД Ћирило и Методије.