Трећи књижевни фестивал „Ћирилицом“ oд 1. до 15. септембра у Будви

Фестивал ће трајати од 1. до 15. септембра, а програми ће бити реализовани на Тргу између цркава у будванском Старом граду са почетком у 21 час.

Данас је у просторијама Народне библиотеке Будве одржана конференција за медије поводом 3. књижевног фестивала “Ћирилицом“ чији су организатори ЈУ Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе.

На конференцији су говорили представници организатора Фестивала: Радомир Уљаревић, Мила Баљевић и Предраг Зеновић. Фестивал ће трајати од 1. до 15. септембра, а програми ће бити реализовани на Тргу између цркава у будванском Старом граду са почетком у 21 час.

У име Удружења издавача и књижара Црне Горе говорио је Радомир Уљаревићистакавши на почетку да христијанизована писменост у Словена почиње ћирилицом, те да је та писменост створила културу, створила књижевност пред којом се кроз времена клањају културни народи.

Ријеч је о континуитету наше културе, сматра Уљаревић, иако се каткад заборавимо и имамо у виду тек двовјековне вуковске парадигме; а наша вуковска традиција само је дјелић онога што чувамо као ћирилично предање. Говорећи о концепту фестивала Ћирилицом, Уљаревић је казао: „Ми ћемо у оквиру Фестивала представити нешто од те књижевности и писмености како би се увидио тај хиљадугодишњи књижевноисторијски континуитет – представићемо Дивошево четверојаванђеље и едицију 10 вијекова српске књижевности, представићемо и Паштровске исправе. И Которски мисал који је латинични споменик културе највишег реда. Ми тиме желимо да покажемо како се додирују и прожимају различите културе, да покажемо како су ћирилица и латиница несметано коегзистирале прије хиљаду година, и јасно ће се видјети да је искључивост и нетолеранција новијег датума. Ваља заштити, разумије се, и српско културно благо настало на латиници, али и друге драгоцјене латиничне рукописе какав је Которски мисал. Представићемо и енциклопедијску монографију Ћирилични натписи на стећцима, на 1200 страница, која потврђује ћириличну утемељеност наше културе.

То шта ми заправо чувамо чувајући ћирилицу, најбоље илуструје податак (за који сви знамо, али ваља га истицати у оваквим приликама) да у предговору чувене драме “Пигмалион”, која се и бави проблемом језика, Бернард Шо пише о томе да Енглези не могу да спелују језик, јер немају чиме да га спелују осим остацима старог страног алфабета, од којег само сугласници, и то не и сви, имају некакву говорну вриједност. Реформатор којег требамо мора бити енегрични ентузијаста. Каже Шо! Он је оставио 360000 фунти за оног реформатора који енглески језик уподоби по савршенству са Вуковом ћирилицом“- завршио је Радомир Уљаревић.

Предсједник Савјета ЈУ Народна библиотека Будве, др Предраг Зеновић је говорећи о овогодишњем фестивалу „Ћирилицом“ истакао да се Фестивал у протекле три године издвојио као значајан мултимедијални, мултидисциплинарни и међународни фестивал посвећен ћириличној култури и писмености: „Видљиви интекултурни дијалог овогодишњих програма посвећених ћириличној и латиничној култури даје нову вриједност фестивалу, јер указује на богатство разноликости култура и цивилизацијских провенијенција на којима се темељи наша писменост. Тај дијалог је нужна тачка разумијевања наше прошлости, али и кључ нашег саморазумијевања и овогодишњи фестивал му је безрезервно посвећен.

Важно је указати и на значајан дио програма фестивала посвећеног Будви који ће садржајем обогатити завичајну збирку: „Будвански круг“ Виде Огњеновић, изложба „Земљотрес – катастрофа“, вече посвећено цркви Антуна Падованског из 16. вијека, а која се налазила на плажи Могрен и за коју се вежу екуменске традиције града Будве, као и двије вечери посвећене говору и пјесмама Паштровића. Ту су и два будванска аутора чије књижевне вечери су дио програма, а односе се на њихов научно-теоријски рад: академик Синиша Јелушић говориће о Александру Солжењицину, а др Владимир Павићевић представиће своју студију о Џону Пламенцу, у издању будванске Библиотеке.“

Директорица ЈУ Народна библиотека Будве, Мила Баљевић, представила је цјелокупан програм овогодишњег, трећег по реду књижевног фестивала „Ћирилицом“ који достављамо у прилогу. Она је истакла да је новина у овогодишњем програму у односу на претходне између осталих и та што ће бити изведена позоришна представа „Преписка Марине Цветајеве и Бориса Пастернака“ у режији Виде Огњеновић, те изложба „Земљотрес : катастрофа 1979-2019“ која ће бити постављена на паноима од улаза до Тргаизмеђу цркава и даље у цркви Санта Марија, а такође и пројекција дугометражног филма „Каталог Балшићи“ сценаристе и редитеља Гојка Челебића на затварању Фестивала, 15.септембра.

ЈУ Народна библиотка Будве
Преузето са: in4s.net