Три деценије од страдања Срба из Кипа и Клисе
Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага.
За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд у Осијеку је у јуну 2011. од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ, осудио двојицу (Томицу Полетто на 15 година и Жељка Тутића на 12 година затвора), док је тројицу, у недостатку доказа, ослободио оптужбе, а против једног је оптужбу одбио због застаре кривичног гоњења. Пресуда је потврђена од стране Врховног суда РХ у децембру исте године.
У периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима “Рибарска колиба” у Марином селу и “Стара циглана” у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намјене МУП-а РХ под командом Томислава Мерчепа, ликвидирано је, према ВЕРИТАС-овим подацима, више од 100 жртава, углавном цивила српске националности. Већина ликвидираних потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб. Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насиљу хрватских оружаних формација.
Послије хапшења, без судског налога, Срби су довођени у поменуте логоре, појединачно или у мањим групама, гдје су задржавани неколико дана и послије страховите тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени на стратишта и ликвидирани.
Жупанијски суд у Загребу је, у току 2005, након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске (Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића) на казне затвора од 3 до 12 година, због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба, који су у октобру 1991. из Загреба доведени у Пакрачку пољану, гдје су их ликвидирала непозната лица.
Жупанијски суд у Загребу је у мају 2016. године неправоснажно осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а РХ и савјетника у МУП-у РХ, на 5 година и 6 мјесеци затвора због тога што “није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”, док су из чињеничног описа пресуде изостављене жртве (20) за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао. Врховни суд је, пресудом из фебруара 2017, преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на 7 година затвора, коју је умјесто у затворској ћелији, повремено “издржавао” у елитној бањи Крапинске топлице.
У марту прошле године хрватски Врховни суд донио је одлуку да се осуђени Томислав Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због: знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је дотадашњим издржавањем казне “у цијелости остварена сврха кажњавања”. На данашњи дан прошле године медији у региону објавили су вијест да је умро ратни злочинац Томослав Мерчеп у 69 години живота, подсјећајући да је 2015. био и ВИП гост на инаугурацији хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић.
У првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих, који је кулминирао након оснивања поменутих логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички је очишћено 193 насеља (10 градских и 183 сеоска), у којима је уништена већина кућа и имовине, а уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања.
По попису становништва из 1991. у Кипу је живио 271 житељ, од тога 195 (72%) Срба и 15 (6%) Југословена, а у Клиси 139 житеља, од тога 82 (59%) Србина, док је по попису становништва из 2011. у Кипу живјело 148, а у Клиси 73 житеља, без ознаке о њиховој националној припадности.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Преузето са: veritas.org.rs
