Турска снима серију о Орићу; Вукосављевић: Турски интерес на Балкану – величање убице српске нејачи

„Турска је спонзор муслиманског фундаментализма и сепаратизма у БиХ. Сада, у мирнодопско доба, то непријатељство огледа се у пропагандним и политичким активностима“, рекао је бивши министар културе Србије Владан Вукосављевић поводом најаве турске серије о ратном команданту тзв. Армије БиХ Насеру Орићу.

Турска серија посвећена Орићу прати причу „о хероју који је промијенио ток рата у БиХ између 1992. и 1995. године“, наводи се у синопсису. У Републици Српској оцијењено је да је серија о Орићу још један пуцањ у 3.267 српских жртава средњег Подриња и Бирача, чију крв на рукама носи овај озлоглашени командант.

„Турски интерес – глорификација ратног злочинца и убице нејачи“

Из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске поручују да је ово наставак величања добро познатих српских џелата.

Турска национална кућа ТРТ, којој је повјерена продукција серије о Орићу чије име је за Србе синоним за страдање и неправду, снимила је и серију о Алији Изетбеговићу 2018. године.

– Глорификовање ратног злочинца Насера Орића је у турском пропагандном интересу, а за рачун муслимана у БиХ. Они тог ратног злочинца и убицу нејачи доживљавају као хероја, у томе имају подршку међународних судова и лажних исфабрикованих институција. Просто, води се један пропагандни психолошки рат против српског народа из разних центара – нешто из Берлина, Вашингтона, Брисела, а Бога ми, добар дио иде и из Загреба, Истанбула итд. Према томе, то треба тако посматрати – Турци раде свој турски посао, Турци раде оно што увијек раде, и кад је у питању политика, и турски интереси, и интереси муслимана на овом простору и нас то не би требало да чуди – каже Вукосављевић.

Турци раде свој посао, проблем је што ми не радимо свој

Међутим, требало би да нас то што ми ниподаштавамо наше хероје ослободилачког рата 1991-1995. у БиХ и Хрватској, односно зашто српски јунаци нису тема филмова, књига и других манифестационих алата из области популарне културе, додаје Вукосављевић за Спутњик.

Он каже да ако ми не правимо филмове о истински доказаним херојима у одбрани српског народа од муслиманско-хрватске и америчко-њемачко- француске агресије 1991/95. онда не треба да нас чуди оно што наши политички и историјски противници раде.

– Они раде свој, али ми не радимо свој посао. Очекивати од Турске да буде скруполозна према осјећањима жртава Орићевог геноцида над Србима у Подрињу наивна је претпоставка. Просто, тога неће бити, овај свијет је незгодно мјесто за живот и ствари тако функционишу – истиче Вукосављевић.

Не би требало да очекујемо да ће наш посао умјесто нас радити Турци или Хрвати, и докле год не будемо радили свој посао, ми ћемо се вајкати како Турци и други „Турци“ воде пропагандни рат против нас, додаје Вукосављевић.

Да ли ћемо Орића гледати на српским телевизијама?

Подсјећајући на својевремену кампању одређених кругова у Србији да се на РТС прикаже пропагандистички филм „Кво вадис Аида“, Вукосављевић каже да га не би чудило да покрену и кампању о приказивању серије о Орићу, мада „можда наивно не вјерује да ће до тога доћи“.

– Србија је потпуно премрежена непријатељским или полунепријатељским невладиним организацијама финансираним из разних центара моћи, наравно и из Истанбула. У Рашкој области има таквих покрета и организација које ће вјероватно и дати такав приједлог или ће приказивати на локалним телевизијама такву турску серију, уколико јавно тужилаштво у Новом Пазару не буде довољно будно и свјесно, што претпостављамо да неће бити. Нажалост. То не треба да нас чуди јер смо ми у једном стању великог притиска, у стању које смо сами дозволили. Можда не свако од нас понаособ, али просто, елита је у посљедњих четврт вијека дозволила једну потпуну окупацију у безбједносном сектору, у области културе и информисања, практично, у свим областима значајним за јавни интерес – истиче Вукосављевић.

Постали смо имуни на злочињења такве врсте и у стању смо једне интелектуалне и духовне поробљености, и у одсуству националне енергије, сматра Вукосављевић.

– Док се не пренемо и ослонимо се на обје ноге, свакаква чуда и зла могу да нас снађу – закључио је Вукосављевић.

Преузето са: РТРС