Уздоље обележило 31. годишњицу страдања српских жртава „Олује“
У организацији Општине Бискупија и Већа српске националне мањине Општине Бискупија, у селу Уздоље код Книна, одржана је комеморација за убијене српске цивиле страдале у војно-полицијској акцији „Олуја“.
Навршила се тачно 31 година од када је осморо српских цивила, старости од 62 до 80 година, само дан након уласка хрватске војске у Книн, хицима из ватреног оружја убијено недалеко од прагова својих кућа које нису желели да напусте. Одлучни у намери да остану, не носећи на себи униформе нити оружје у рукама, не представљајући никоме опасност, стрељани су у свом селу, у својој улици, под крошњом храста, само зато што су били Срби. Једина која је преживела свирепа убиства у Уздољу, Босиљка Шаре, није заборавила хице из којих је убијен и њен супруг. Иако рањена успела је да се, бегом у брдо, сакрије и тако преживи. Пуних 18 дана након злочина пронашли су је припадници УНХЦР-а и одвезли у Книн.
Више од три деценије касније, на месту страдања српских мештана Уздоља, поред спомен-обележја са њиховим именима, које су Веће српске националне мањине Општине Бискупија и Удружење породица несталих „Против заборава“ открили 2017. године, свештеници Српске православне цркве, Митрополије далматинске, служили су парастос у знак сећања на све њих. Начелник Општине Бискупија Милан Ђурђевић прочитао је Осамнаесту изјаву сећања Српског народног већа, а присутнима се потом обратила и саборска заступница Самосталне демократске српске странке у Хрватском сабору Ања Шимпрага. Говорећи о значају културе сећања, Шимпрага је истакла да обележавање страдања није усмерено ка продубљивању подела, већ ка изградњи поверења и помирења.
– С доласком лета Српско народно веће на више места обележава страдања Срба, како у Другом светском рату, тако и у ратовима деведесетих година, указујући тиме на распрострањеност злочина и страдања у многим местима. Одмах желим да нагласим да данас не говорим о прошлости да бисмо продубљивали поделе. Говорим о прошлости зато што без истине и правде нема трајног поверења међу грађанима, нема пуне демократије и нема истинског помирења. Подједнако желимо да се истражи сваки злочин и пронађе сваки нестали, свих 1.727 људи различитих националности, међу којима је и 40 одсто припадника српске националности.
Снага заједничких комеморација и долазак највиших представника државе били су светло у решавању односа, прихватању различитости као богатства и исказивању туге због чињенице да хрватска држава није успела да заштити своје грађане. Истовремено, хрватско друштво је упозорено да мора смогнути снаге и признати да су у „Олуји“, нажалост, почињени и злочини над српским цивилима који нису смели да се догоде – навела је Шимпрага.
Говорећи о злочину у Уздољу, Шимпрага је подсетила на недавну одлуку Уставног суда Републике Хрватске, којом је утврђено да истрага о убиству осморо српских цивила није била ефикасна.
– Зашто данас поново говорим о овим тешким темама за све нас? Недавно је Уставни суд јавно објавио одлуку према којој је Хрватска, неспровођењем ефикасне истраге у случају убиства ових осам српских цивила у Уздољу, на овом месту, 6. августа 1995. године, повредила Устав Републике Хрватске и Конвенцију за заштиту људских права. О томе је известила само „Слободна Далмација“. По чему је Уставни суд закључио да је у случају овог ратног злочина вођена тако „траљава“ истрага, која траје до данас, с обзиром на то да потенцијални осумњичени за ово недело никада нису откривени? Све је почело када су средином 2001. године на гробљу у Книну ексхумирани посмртни остаци 298 особа, а 2004. године Жупанијско државно тужилаштво у Шибенику формирало је предмет против непознатог починиоца. Међутим, осим што су годинама прикупљани подаци о томе које су тачно јединице пролазиле Уздољем и безуспешно испитивани припадници 142. и 6. домобранске пуковније Хрватске војске, ни годинама касније није прецизно утврђено које су конкретне јединице тог дана прошле кроз Уздоље. Када се упореде искази сведока и документа прикупљена у поступку, истрага која је од тада до данас вођена пред домаћим органима кривичног гоњења показује се као посебно проблематична. У тој истрази непрестано се позивају исти сведоци да понављају своје већ више пута дате исказе, док се изнова покушава утврдити која је формација Хрватске војске имала контролу над подручјем места Косово. То није истрага, већ стварање привида истраге. У спроведеној истрази, како пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, тако и пред домаћим органима, сви докази јасно указују да су непосредни починиоци били припадници Хрватске војске, наводи, у свом издвојеном мишљењу, судија Ловорка Кушан – истакла је Шимпрага.
Подсећајући на сведочење једине преживеле и чињеницу да починиоци ни после три деценије нису процесуирани, Шимпрага је поручила да захтев за правдом за српске жртве не умањује страдање других, већ представља предуслов истинског помирења.
– Сведокиња овог страдања описала је догађај овим речима: „Имали су између 24 и 25 година. Били су наоружани аутоматским оружјем. Сва тројица носила су маскирне униформе, а једног сам се посебно бојала. Имао је дугу црну косу, крваве очи, црну мајицу на којој је писало „За дом спремни“ и црну мараму око врата. Један од њих ме је питао да ли сам чула за музичара чије песме већ годинама изазивају поделе у друштву. Када сам рекла да нисам, показао је управо на тог војника кога сам се највише бојала и рекао да је то његов брат и да је овде како не бих смела да проговорим ни реч.“ Иако је сведокиња у свом исказу навела конкретно име потенцијалног починиоца кривичног дела, тек у јуну 2022. године Жупанијско државно тужилаштво у Сплиту обавештено је о обављеном информативном разговору. Убијени су сви, осим сведокиње, која је била рањена у главу, иза левог ува и у натколеницу. Након што се војник удаљио, успела је да побегне и сакрије се у брдо изнад села, где су је касније пронашли други мештани – наводи у свом обраћању Шимпрага.
Закључујући своје обраћање, Шимпрага је истакла да се захтев за правдом не сме посматрати као супротстављање једних жртава другима, већ као предуслов изградње друштва заснованог на истини, једнакости и поштовању сваке невине жртве.
– На крају желим да кажем да захтев за правдом за српске жртве ни на који начин не умањује патњу хрватских жртава. Напротив, доследна осуда свих злочина и једнака брига за све страдале једини су пут ка друштву које почива на универзалним вредностима, а не на селективном сећању – поручила је саборска заступница СДСС-а.
Из хашке истраге, као и на основу теренског истраживања организације „Документа“, произлази да су се 6. августа 1995. године, у јутарњим часовима, у засеок Шаре, у селу Уздоље, довезла тројица мушкараца у маскирним униформама Хрватске војске, наоружана аутоматским пушкама. Део старијих мештана које су затекли у засеоку Шаре, као и оне које су привели на путу до места ликвидације, малтретирали су и застрашивали, да би на крају те агоније један од тројице наоружаних мушкараца пуцао на приведене српске цивиле, на месту удаљеном око 30 метара од магистралног пута Книн – Дрниш.
Том приликом убијени су Милица Шаре (1922), Стево Берић (1933), Јања Берић (1932), Ђурђија Берић (1916), Крсто Шаре (1931), Милош Ћосић (1923) и Јандрија Шаре (1932). Једна особа је преживела и успела да побегне у оближњу шуму. Сава Шаре, рођена 1915. године, убијена је на кућном прагу.
У знак сећања на страдале, породице жртава, представници Општине Бискупија, Општинског већа српске националне мањине, Жупанијског Већа српске националне мањине, Српског народног већа и Самосталне демократске српске странке положили су венце и црвене руже испред спомен-обележја, одајући пошту невино страдалим цивилима.
Васка Радуловић / СРБИ.хр
