У Београду обиљежена годишњица матуре некадашњих питомаца Средње школе за унутрашње послове из Загреба

Дружење поводом 40 година матуре IV и 30 година матуре XIV класе Средње школе за милиционере – Средње школе за унутрашње послове Образовног центра РСУП-а СРХ из Загреба одржано је 8. јуна у ресторану Велебит у Београду. Ово дружење организовали су неколико бивших питомаца и колега који су на идеју дошли прије четири године, а данас имају свој организациони одбор дружења, док су скупови из године у годину све посјећенији.

Један од организатора Нинко Тарбук, испричао је за Српско коло како су „оживјели“ сјећање на чувену Шимунску 80 у Загребу, гдје се и налази ова школа.

„13. маја 2015. године окупили смо се  у ресторану Сидро на Дунаву у Бешкој поводом дана милиције и на иницијативу колеге Милана Мандића и мене дошли смо на идеју да 2016.године организујемо дружење поводом 40 година матуре I класе наше школе. Од тада сваке годинр генерација која слави буде носилац дружења. Овде су сви бивши питомци од I до XV класе, као и питомци који су у току школовања 1991. године напустили школу и прешли на даље школовање у Средњу школу за унутрашње послове у Сремској Каменици. Ту су и бивши студенти Факултета криминалистичких знаности који славе 30 година од дипломирања, а међу њима сам и ја“, навео је Тарбук додајући да планирају да наставе ову традицију док их има и осврнуо се на проблеме с којима се сусрећу када је у питању остваривање права на пензију стечено у Републици Хрватској.

„Ми смо веома оштећени споразумом о социјалном осигурању између Хрватске и тадашње СР Југославије. Наиме, Хрватска, нама који смо распадом Југославије напустили и земљу и посао у Хрватској и у Србији наставили да радимо до дана пензионисања, не признаје бенефициран радни стаж, него морамо чекати старосну пензију, односно навршених  65 година. Нажалост тај споразум није садржао неопходну одредбу, да остваривањем права на пензију у једној држави потписници остварује се право на пензију у другој држави потписници, за стаж остварен у тој држави и обрнуто“, објаснио је Тарбук који је био члан радне групе за решавање овог проблема који и данас није решен.

На дружењу се у име организатора и домаћина обратио Милан Мандић који је поручио да, упркос свим догађајима из нељудског времена током деведесетих година, када су морали да напусте своје домове и заснују нови живот на простору Србије, остављајући своја материјална добра и разна стечена права у Хрватској… данас су наставили упорним и стваралачким радом да створе и поврате изгубљено.

„Никад не заборавимо наша огњишта и гробове наших предака који су остали и уништени, без обзира што већина нас није пожељна  тамо, не заборавимо поријекло и коријене наше, не заборавимо дешавања и голготе које смо прошли тих 90- их година, али хришћански је опраштати“, рекао је Мандић подсјетивши и на многе колеге који нису више са њима, а затим позвао да им се ода почаст минутом ћутања.

Испред IV класе скуп је поздравио и честитао колегама 40 година матуре, Милан Вујаклија, говорећи о данима школовања и  давне школске 1975/76. године.

„Нас око 360 тада је дошло у центар, задужили смо радне униформе, гдје су нас старији полазници другарски прихватили. Један број по завршеном школовању упућен је на Војну академију у Београду, док је запажени број у току свог рада завршио Више школе и факултете, како полицијске тако и друге цивилне, друштвеног и техничког смјера“, закључио је Вујаклија.

Испред XIV класе колеге је поздравио Јово Самарџија, а у име професора и одгајатеља школе, питомце су поздравили бивши одгајатељи Милан Гравара и Петар Кукић.

Такође, ово традиционално дружење подржао јеПетар Ђукић, некадашњи начелник милиције РСУП-а СРХ и одржао кратак говор својим колегама.

Истиниту животну причу о улози полиције у рату, о њиховом периоду школовања у својим сјећањима забиљежио је и пренјео у књигу један од питомаца, Велимир Ковачевић, који је овом приликом говорио о својој књизи наслова „На граници разума“.

„Ту су сва имена, сви догађаји. Белетристика је у питању, књига је намјењена за ширу употребу. Прича о полицијској професији и народима СФРЈ у одисеји деведесетих, када је ваљало овладати сваком личношћу у себи и сачувати се од људи скромног духа, заблуда и свеопштег лудила. Као дијете имао сам представу о полицији као нечему страшном, међутим када сам видио те питомце у униформама, на први поглед то ми се допало као 15- годишњаку. Наши први кораци остали су заувек на плочницима урбаних градова, а онда смо крочили у рат. Узете су нам најбоље године“, испричао је Ковачевић уз напомену да је књига неутрална и да је циљ  да се покаже да је то био период општег лудила који никоме ништа добро није донјео.

Новинар Српског кола
Весна Вуковић

 

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар