На Бусијама одржано 3. Вече папучког краја

 

СЛАВОНИЈО, ТЕБИ МИСЛИ ЛЕТЕ


Већ трећу годину заредом, 29. јуна 2019. године, у ресторану АС Клуб на улазу у Бусије, одржано је Вече папучког краја. На дружењу су били присутни гости из готово свих села папучког краја, Воћина, Кометника, Добрића, Секулинаца, Мељана, Ђуричића, Пушине, Слатинског Дреновца, као и из Мацута, Смуда, Бокана, Ћералија, Ријенаца… Допутовали су из разних крајева Србије, из Крагујевца, Сремске Митровице, Шида, Земуна, Београда, Новог Сада, Суботице, али и из иностранства, Аустрије, Велике Британије, Швајцарске, Њемачке, па чак и из далеке Аустралије.

Ранко Томашевић и Горан Радоњић и ове године преузели су кормило и организовали ово вече дружења.

Горан Радоњић из села Пушина захвалио је присутнима што су се одазвали у оволиком броју и рекао да се искрено радује њиховим насмијаним и веселим лицима.  Затим је позвао Миодрага  Линту, предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, да се обрати Славонцима.

–У Србији се често трагедија Срба из Западне Славоније своди на полицијско-војну акцију Бљесак из 1995. године. Заборавља се чињеница да је већина Срба из Западне Славоније протјерана у злочиначким хрватским акцијама Оркан, Откос и Папук и из низа већих мјеста још 1991. године. Иако су Срби из Западне Славоније доживјели катастрофу, нису клонули духом. Наставили су да се боре у новом завичају у Србији, Републици Српској, широм свијета, за бољи живот себе и својих породица – рекао је Миодраг Линта и додао како Славонци нису заборавили своје обичаје, своју традицију и своје поријекло.

– Оваква дружења најбоље показују да су Срби из Западне Славоније весели, ведри људи, који воле да се друже, а имам и информацију да су најбољи у пјевању и плесу – истакао је Линта.

Славонци су ту Линтину констатацију и потврдили, не силазећи са подијума. Весели су били и они старији и они мало млађи. На сваком кораку су се могли видјети срдачни сусрети рођака, пријатеља, комшија, и чути реченица „jедва сам те препознала”.

Окупиле су се и пријатељице из Основне школе Никола Миљановић Караула из Воћина, које се након завршеног oсмог разреда 1983. године нису успјеле састати до Папучке вечери. Милада је дошла из Њемачке, Биљана из Велике Британије, Анкица и Сњежана су у Србији, а Жељка је дошла из Хрватске.

Присуствовали смо и дирљивим суретима Јована Алинчића родом из Лукавца (Слатина), који је дошао из далеке Аустралије. Овакву врсту дружења и окупљања свакако најемотивније доживљавају наши људи из иностранства којима је ово јединствена прилика да на једном мјесту сретну много својих мјештана, родбине и пријатеља из дјетињства, које нису видјели годинама, неке чак и деценијама.

Присутни су имали прилику да виде славонску ношњу и чују неколико старих пјесама у извођењу славонске Изворне групе Славонија у срцу – Папук у срцу. Свој наступ започели су стиховима које је говорио Милан Милаковић: Долазићу на Папук планину, да обиђем своју ђедовину…

Госте је ове године забављао оркестар Црни бисери.

Драгана Бокун

 

Нема коментара

Напишите коментар